Fauna (božanstvo)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Fauna je rimska rustikalna boginja za koju se u različitim drevnim izvorima kaže da je žena, sestra, [1] ili ćerka Fauna (rimski Panov pandan). [2] Varon ju je smatrao ženskim pandanom Fauna i rekao je da svi fauni imaju proročke moći. Zovu je i Fatua ili Fenta Fauna.

Ime[uredi | uredi izvor]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Fauna je ženski oblik latinskog Faunusa, božanstva prirode. Generalno se smatra da sam Faun potiče od protoitalskog *fawe ili *fawono, konačno od protoindoevropskog *bʰh₂u-n (povoljno). [3] Shodno tome, Žorž Dumezil je preveo njeno ime kao „Povoljna“. [4]

U svom konceptualnom pristupu rimskom božanstvu, Majkl Lipka vidi Fauna i Faunu kao primer karakteristične rimske tendencije da se formiraju rodno komplementarni parovi unutar sfere funkcionalnosti. Muško-ženske figure nikada nemaju jednaku istaknutost, a čini se da je jedan partner (ne uvek ženski) napravljen po uzoru na drugog. [5] Oskanska posveta sa imenom Fatuveís (= Fatui, genitiv jednine), pronađena u Aeklanumu u Irpiniji, ukazuje da je koncept italski. [6]

Antičke interpretacije[uredi | uredi izvor]

Varon je objasnio ulogu Fauna i Faune kao proročkih božanstava:

Fauni su bogovi Latina, tako da postoji i muški Faun i ženska Fauna; postoji tradicija da su govorili o (fari) budućim događajima u šumovitim mestima koristeći stihove koje zovu "Saturnovci", pa su tako nazvani "Fauni" od "govoriti" (fando). [7]

Servije poistovećuje Fauna sa Fatuklom i kaže da je njegova žena Fatua ili Fauna, izvodeći imena kao što je Varon uradio od fari, „govoriti“, „jer mogu da predvide budućnost“. [8] Ranohrišćanski pisac Laktancije ju je nazvao Fenta Fauna i rekao da je bila i sestra i Faunova žena; prema Laktanciju, Fatua je pevala fata, "sudbinu", ženama kao što je Faun pevao muškarcima. [9] Justin je rekao da je Fatua, Faunova žena, „ispunjena božanskim duhom, marljivo predviđala buduće događaje kao u ludilu (furor)“, pa je stoga glagol za božanski nadahnut govor fatuari. [10]

Dok je nekoliko etimologa u antici izvodilo imena Fauna i Faun od fari, „govoriti“, Makrobije je smatrao da Faunino ime potiče od faveo, favere, „povlađivati, negovati“, „jer ona neguje sve što je korisno za živa bića“. [11] Prema Makrobiju, knjige Pontifika tretiraju Bona Dea, Faunu, Opu i Fatuu kao imena za istu boginju, Maju.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Fauna”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  2. ^ Joseph Clyde Murley, The Cults of Cisalpine Gaul (Banta, 1922), p. 28 (noting that Fauna appears in no inscriptions in Cisalpine Gaul)
  3. ^ de Vaan 2008, str. 205–206.
  4. ^ Georges Dumézil, Camillus: A Study of Indo-European Religion as Roman History (University of California Press, 1980), p. 208.
  5. ^ Michael Lipka, Roman Gods: A Conceptual Approach (Brill, 2009), pp. 141–142
  6. ^ E. Vetter Handbuch der italischen Dialekte Heidelberg 1953 p. 114 n. 165; J. Champeaux "Sortes et divination inspirée. Pour une préhistoire des oracles italiques" in Mélanges de l'École française de Rome. Antiquité 102, 2 1990 p. 824 and n. 52.
  7. ^ Varro, De lingua latina 7.36. At 6.55, Varro says that Fatuus and Fatua also derive from fari. See also Auguste Bouché-Leclercq, Histoire de la divination dans l'Antiquité (Éditions Jérôme Millon, 2003), pp. 902–903.
  8. ^ Servius, note to Aeneid 7.47; see also note to 7.81 and 8.314.
  9. ^ Lactantius, Institutiones I 22, 9, citing Gavius Bassus.
  10. ^ Justin, 43.1.8.
  11. ^ Quod omni usui animantium favet: Macrobius, Saturnalia 1.12.21–22, Loeb Classical Library translation, Robert A. Kaster, Macrobius. Saturnalia Books 1–2 (Harvard University Press, 2011), p. 147, note 253.

Opšta bibliografija[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фауна_(божанство)&oldid=27034473”