Feliks Kanic

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Feliks Kanic
Felix Philipp Kanitz.jpg
Feliks Kanic 1865. godine.
Datum rođenja(1829-08-02)2. avgust 1829.
Mesto rođenjaBudimpešta
Austrijsko carstvo
Datum smrti8. januar 1904.(1904-01-08) (74 god.)
Mesto smrtiBeč
Austrougarska
ŠkolaUniverzitet u Beču

Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka.

Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem.[1] Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije.

Delo[uredi | uredi izvor]

Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864).

Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga.

U Lajpcigu je 1969. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju.

U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju.

U Srbiji je najpoznatija knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, 1904).

Kanic je sarađivao sa srpskim naučnicima toga doba,Aleksandrom Sandićem,Jankom Šafarikom, Jovanom Gavrilovićem i drugima, od kojih je dobijao podatke o tome gde se mogu naći ostaci rimske kulture i o srpskim manastirima.[2]

Crteži Feliksa Kanica[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arte - Feliks Kanic - Biografija”. www.arte.rs. 
  2. ^ „Feliks Filip Kanic”. www.drustvosns.org. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]