Јован Гавриловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Гавриловић
Јован Гавриловић.jpg
Јован Гавриловић
Датум рођења (1796-11-03)3. новембар 1796.
Место рођења Вуковар
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 29. јул 1877.(1877-07-29) (80 год.)
Место смрти Београд
Кнежевина Србија

Јован Гавриловић (Вуковар, 3. новембар 1796Београд, 29. јул 1877) је био историчар и политичар.

Биографија[уреди]

Јован Ристић, Миливоје Блазнавац, Јован Гавриловић, намесници до пунолетства књаза Милана Обреновића.
Јован Гавриловић, биста на Калемегдану

Рођен је у Вуковару у имућној трговачкој породици. Када се доселио у Србију обављао је различите државне послове (директор кнежевске канцеларије, министар финансија, члан Државног савета, управитељ трговачке школе, председник Српског ученог друштва, трећи намесник Милана Обреновића после смрти Михаила Обреновића).

Бавио се проучавањем српске историје, прикупљао изворе о Првом српском устанку. Био је близак пријатељ Вука Стефановића Караџића, и залагао се за његове промене књижевног језика. Дао је велики допринос развоју просвете у Србији и модерном организовању српске државе.

Гавриловић је био велики добротвор "Учитељског удружења" Краљевине Србије. То удружење му је јула 1893. године на лепом месту на београдском Калемегдану, подигло скроман споменик, попрсје на каменом постољу које је урадио вајар Петар Убавкић. Покојни Гавриловић је оставио цело своје имање вредно 350.000 динара или 175.000 ф. за хуманитарни фонд. Из тог фонда ће учитељи примати пензију, а учитељска сирочад и удовице примати потпору.[1]

Референце[уреди]

  1. "Школски лист", Сомбор 1893. године

Спољашње везе[уреди]