Батал џамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Батал џамија
Batal-dzamija.jpg
Батал-џамија, око 1860. године
Батал џамија на мапи Србије
Батал џамија
Батал џамија
Локација на мапи Србије
Основне информације
Локација Београд, Србија
Координате 44°48′42″ СГШ; 20°27′57″ ИГД / 44.811730° СГШ; 20.465958° ИГД / 44.811730; 20.465958Координате: 44°48′42″ СГШ; 20°27′57″ ИГД / 44.811730° СГШ; 20.465958° ИГД / 44.811730; 20.465958
Религија ислам
Завршетак изградње око 1585.
Спецификације
Дужина 15 m
Висина (макс.) 18 m
Број минарета 1
Материјали пешчар

Батал џамија (до 1789. године Ејнехан-бегова џамија[1]) налазила се на месту данашњег Дома Народне скупштине у Београду, за време Османског царства.

Историја[уреди]

Верује се да ју је саградио, средином девете деценије XVI века (око 1585. године) београдски назор Ејнехан-бег.[2] У време Мехмеда Четвртог сматрала се највећом и најлепшом грађевином у Србији, а путописци су је упоређивали са Аја Софијом.[3] Поред ње је било турско гробље на коме су сахрањивани виђенији Турци.

У нападу Аустријанаца на Београд 1717. године, које је предводио Еуген Савојски, Ејнехан-бегова џамија се налазила на линији борби. Сматра се да је тада први пут оштећена.

За време друге аустријске окупације Београда (1717—1739) ова џамија је била претворена у складиште униформи регименте принца Александра Виртембершког. Многе друге џамије су биле претворене у цркве различитих хришћанских редова, трговине и настамбе. Након победе Турака над Аустријанцима, код Гроцке 1739. године и њиховог поновног повратка у Београд, приступило се поправкама оштећених џамија. Ејнехан-бегова џамија је поправљена тек 1766. године.

У борбама за Београд, 1789. године, џамија је била прилично оштећена и тада се по први пут спомиње Батал-џамија (тур: батал - напуштена). Турци су је, као монументални објекат, користили за одбрану, а главнокомандујући аустријских трупа, маршал Лаудон, је према њеном минарету усмеравао и одређивао правце напада на град.[2] Аустријанци су тада по трећи пут од Турака преузели Београд и задржали се у њему свега две године.

У борбама за ослобођење Београда у Првом српском устанку 1806. године, Турци су са Батал-џамије пружали отпор устаницима који су се били ушанчили на Ташмајдану. Током тих борби Батал-џамија је била доста оштећена, као и многе друге џамије у Београду. За време Другог српског устанка, устаници су у џамији држали своје истурене страже према Београду и с њених рушевина контролисали дунавску стражу Београда и Видин капију. Српски устаници су је и у првом и у другом устанку рушили, па је ту настала Марвена (сточна) пијаца.[4]

Београдски везир, Јусуф-паша, имао је намеру да поправи Батал-џамију. Јусуф-паша је о томе обавијестио кнеза Милоша, 20. јуна 1836. године, напоменувши да је: „... инџинир Етхем-беј, видио је како стока улази у ову џамију, због чега су јој зазидана врата...“

Кнез Милош није дозволио оправку наводећи да је Врачар у српским рукама.[2] Кнез Милош је мислио да се поправком Батал-џамије тежи проширењу турске власти изван граница београдске вароши, а имао је хатишериф по коме је сва земља ван вароши била у надлежности Срба. Ни послије дужих преговора и ургенција из Цариграда џамија није поправљена. Међутим, Батал-џамија је и даље привлачила пажњу домаћих и страних путника који су пролазили кроз Београд.

„Усред хришћанског Београда стајала је до 1878. године Батал-џамија као неоспорно најлепша турска грађевина у Српском вилајету, усамљена и величанствена, као да жали за сјајним данима Полумесеца којег се још сјећала. Истичући се над околином својом масивношћу, њен квадратни централни део од мркооксидисаног пешчара прелазио је на половини висине у осмоугао који је носио горду куполу. Уз јужну фасаду се, такође, са осмостраног пиједестала, уздизало китњасто, витко минаре, са кога је надалеко одјекивао позив верницима на молитву, а Лаудон је помоћу њега одредио правац напада на оближњу тврђаву. Кад је Карађорђе освојио Београд, шерефе и врх минарета су се сручили са своје горде висине, а централни део је, пркосећи зубу времена, остао постојан, изузев насилно разваљеног главног портала. Кроз двадесет прозора са шиљатим луковима продирала је сунчана светлост у унутрашњи простор, од чијих осам китњастих ребрастих лукова, на које се ослања купола, четири, као носачи пандатифе који образују свод, имају и конструктивну функцију. Спољни закошени трапези, посредници при преласку из квадрата ка осмокутном тамбуру, били су с унутрашње стране света на којој се налази Мека, украшени грациозним висуљцима, како се то види и на мојој скици коју сам радио 1860. године.”

Управник Библиотеке Јанко Шафарик је имао идеју да се Батал-џамија претвори у Српски народни музеј. Кнез Михаило је говорио да би је ваљало оправити и у њој сместити Државну архиву. Међутим, убрзо након одласка Турака Османлија (1867. године), стара Батал џамија је 1869.[тражи се извор] (или 1878[5]) године, по наређењу намесника Блазнавца, сравњена са земљом. На месту некадашње Батал џамије, подигнута је зграда Савезне скупштине, чији је први пројекат израдио Константин Јовановић 1891. године.

Архитектура[уреди]

Архитектура Батал-џамије се умногоме разликовала од ондашњих београдских џамија. Монументално саграђена од тесаног камена-пешчара, који је временом добио црвенкасто-сиву боју, она је била хармоничних пропорција, осветљена са двадесет прозора. Прозори су се завршавали шиљатим луковима. У зидове тамбура нису били уграђени прозори. Дужина спољашње стране објекта била је око 15,00 m, а висина је износила до врха куполе око 18,00 m.[2]

Улаз у џамију налазио се са северне стране. Претпоставља се да се испред улаза у џамију, раније, налазио трем са ступовима и куполицама. Минарет је био изграђен на осмостраном пиједесталу, од истог камена као и зидови џамије, са китњасто обрађеним каменим елементима са доње стране шерефе, док је по целој висини имао удубљења-канелуре. По расположивим скицама и цртежима (Ф. Каница и К. Јовановића) да се закључити да је декорација унутрашњих површина била врло богато урађена. При врху михраба (нише) био је, у камену, израђен украс у облику сталактита, који је вероватно био и обојен. Изнад михраба, истицали су се повијени, шиљати конструктивни и декоративни лукови, израђени од наизменично нанизаних камених блокова, тамних и светлих.[2]

Извори[уреди]

  1. Идентификацију Батал-џамије са Ејнехан-беговом први је извршио Хазим Шабановић (1916-1971) у свом раду „Урбани развитак Београда од 1521.1688 године“ објављеном у Гласнику града Београда књ. XVII/1970.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Абдулах Тулунџић, Батал-џамија у Београду
  3. Batal-džamija- najveća i najlepša građevina
  4. Srpsko Nasledje
  5. Batal-džamija- najveća i najlepša građevina (Глас јавности)

Спољашње везе[уреди]