Filip Kirkorov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Filip Kirkorov
Datum rođenja(1967-04-30)30. april 1967. (56 god.)
Mesto rođenjaVarna, NR Bugarska
Veb-sajtwww.kirkorov.ru

Filip Bedrosovič Kirkorov (bug. Фи́лип Бедро́сов Кирко́ров, pravo ime - Filip Bedros Kirkorov [1]; roda. 30. april 1967, Varna, Bugarska) je sovjetski i ruski pop pevač, glumac, kompozitor, muzički producent; Narodni umetnik Ruske Federacije (2008), Narodni umetnik Ukrajine (2008), Narodni umetnik Moldavije (2018), počasni građanin Jalte.

Porodica[uredi | uredi izvor]

Deda po ocu - Piliboš Krikorijan (1901-1968), Jermenin [2], radio je kao obućar, pevao u gradskom horu. Baka po ocu - Sofija Krikorjan (1901−1984), Jermenka, pevala je u gradskom horu. [2]

Otac - Bedros Pilibos Kirkorov (rođen Krikorjan) [3] [4] [5], Jermen, (rođen 2. juna 1932 ), bugarski pevač, Narodni umetnik Ruske Federacije (2012). Prema rečima samog Bedrosa Kirkorova, promenio je prezime Krikorijan u Kirkorov, pošto je to bio preduslov za upis u bugarsku školu [2]. Majka - Viktorija Markovna Kirkorova (Lihačeva)[6] (1937 - 30. april 1994) [7], bila je voditeljka koncerata, umrla od raka. Maćeha - Ljudmila Smirnova (rođena 1950), bila je predsednik kolektivne farme Trudovik, doktor ekonomskih nauka, institutski nastavnik. [8]

Baka po majci - Lidija Mihajlovna Manion, cirkuska glumica, ksilofonista, plesačica. Imala je ciganske korene, njen prvi muž je bio Mihail Alfonsovič Manion (1891-1918), akrobata, muzički ekscentrik, klovn, pola Francuz, pola Rus, ime Manion je irskog porekla. [9]

U periodu 1994-2005 bio je oženjen pevačicom, narodnom umetnicom SSSR-a Alom Pugačovom, bio je njen četvrti muž. 15. maja 1994. godine venčanje je održano u Jerusalimu.

Ćerka Ala-Viktorija Kirkorov (rođena 26. novembra 2011; Majami) od surogat majke. Pevač je prvi put javnosti objavio rođenje ćerke 26. novembra na sceni Kremlja. Sin Martin-Kristin Kirkorov (rođen 29. juna 2012; SAD) od surogat majke. Kirkorov je svoje rođenje objavio tokom koncerta u Sofiji. [10] [11]

Filip Kirkorov je kum ćerke Ani Lorak Sofije (od 7. aprila 2012). [12]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen 30. aprila 1967. u Varni, Bugarska.

Od pete godine išao je na turneju sa roditeljima. Kao dete živeo je u Moskvi. Bedros Kirkorov je otpevao svoju autobiografsku pesmu „Sin“, posvećenu sovjetskim tankerima koje je upoznao 1944. godine u Varni. Na kraju pesme Filip Kirkorov je izašao na scenu i poklonio ocu karanfil, nakon čega ga je Bedros Kirkorov predstavio publici. [13]

1984-1988: Studira državni muzički koledž Gnjesin, odsek muzičke komedije [14], diplomirao sa odličnim uspehom.

Novembar 1985. - prvo televizijsko snimanje u programu "Širi krug" sa pesmom "Aljoša" na bugarskom jeziku.

1987 - poziv za rad iz "Lenjingradske muzičke sale" pod upravom I. Rahlin, inostrana turneja u Berlinu u svetski poznatoj predstavi pozorišta „Fridrihštatpalast “.

April 1988 - prvi susret Ale Pugačove i Filipa Kirkorova na dan otvaranja Ilje Reznika.

U oktobru 1988. Kirkorov je od nje dobio poziv da učestvuje u prvim „Božićnim susretima“. U to vreme uspešno je nastupio na Jalti na prvom takmičenju u svom životu, snimio prvi video za pesmu "Karmen" i održao besplatne koncerte u Mongoliji u sovjetskim vojnim jedinicama.

1990. - Dobija gran pri na takmičenju Šlager-90 u Lenjingradu sa pesmom "Nebo i zemlja".

1992 - video klip za pesmu "Atlantida" je proglašen za najbolji klip godine. Pevač je objavio dva solo programa - "Nebo i zemlja" i "Atlantida"; ova druga je naknadno proglašena za najbolju emisiju godine. Iste godine Kirkorovova prva turneja je održana u SAD, Kanadi, Nemačkoj i Izraelu.

1993 - Nagrada Ovacije u nominaciji "Najbolji pevač godine" i nagrada međunarodnog takmičenja Zlatni Orfej. U isto vreme bilo je uspešnih turneja po Australiji.

Kraj 1995. - objavljivanje dvostrukog CD-a "Reci suncu:" Da! u produkciji Poligram. Izdavanje albuma poklopilo se sa premijerom programa „Najbolji, omiljeni i samo za vas“ u Državnom estradne pozorištu, koji je potom uspešno održan širom zemlje.

1997 - svetska turneja "Najbolji, voljeni i samo za tebe!" u 100 gradova Rusije, ZND i dalekog inostranstva, koji je završen projektom „Samo jedan mesec i samo za vas! ”- serija dnevnih koncerata u Koncertnoj dvorani Oktjabrski (Sankt Peterburg).

Godine 2001. izašao je Kirkorovljev album na španskom Magiko Amor, snimljen u Azteka Rekords (Los Anđeles) i objavljen u Meksiku.

2018. godine objavljena je nova pesma "Boja raspoloženja je plava". Pesma je postala popularna, a video na Jutjubu je sakupio više od četrdeset miliona pregleda.

2022. godine zapisao je duet sa ukrajinskom pevačicom Annom Asti pod nazivom Хобби.

Nagrade i titule[uredi | uredi izvor]

Dodela Ordena časti.



Moskva, Kremlj, 15. novembar 2017.

Počasna zvanja

  • Zaslužni umetnik Autonomne Republike Krim (25. avgust 2000)
  • Zaslužni umetnik Ruske Federacije (19. januara 2001) - za usluge u oblasti umetnosti [15]
  • Narodni umetnik Ingušetije (2006) [16]
  • Narodni umetnik Čečenske Republike (2006) [16]
  • Narodni umetnik Ruske Federacije (12. februar 2008) - za velike zasluge u oblasti muzičke umetnosti [17]
  • Narodni umetnik Ukrajine (29. maja 2008) - za značajan lični doprinos razvoju kulturnih i umetničkih odnosa između Ukrajine i Ruske Federacije, visoko izvođačko umeće i dugogodišnju plodnu stvaralačku aktivnost [18]
  • Narodni umetnik Moldavije (10. jun 2018) - u znak priznanja za posebne zasluge u razvoju i promociji muzičke umetnosti, za doprinos jačanju moldavsko-ruskih kulturnih veza i uspeh u stvaralačkoj delatnosti [19] [20]

Ordeni

  • Orden Franciska Skorine (Belorusija, 18. maj 2012) - za značajan lični doprinos razvoju i jačanju belorusko-ruskih kulturnih veza, visoko izvođačko umeće [21]
  • Orden časti (30. aprila 2017) - za veliki doprinos razvoju domaće pop umetnosti i višegodišnju plodnu delatnost [22]

Ostale nagrade, promocije i javna priznanja

  • Ambasador dobre volje UN (23. februar 2000)
  • Čovek godine u Ukrajini (2008) [23]
  • Jubilarna medalja „10 Astana” (Kazahstan, 2008) [24]
  • Počasni građanin Jalte (2010) [25]
  • Medalja „Za veru i dobrotu“ (Kemerovska oblast, 22. oktobar 2014) [26]
  • Spomen znak "Samara krst" (2017, Bugarska) [27]
  • Rekorder Ruske knjige rekorda (30. april 2017) [28]
  • Specijalna nagrada predsednika Republike Belorusije „Kroz umetnost – do mira i međusobnog razumevanja“ (16. jul 2020.) [29]

Evrovizija[uredi | uredi izvor]

F. Kirkorova nazivaju „mister Evrovizija“. Učestvovao je na Pesmi Evrovizije 1995. kao predstavnik Rusije, zauzevši 17. mesto. Nakon toga, odlučio je da postane producent i kompozitor pesama za učesnike Evrovizije iz drugih zemalja ZND. Prvo iskustvo kao producent nije bilo baš uspešno: pevačica Anželika Agurbaš na Evroviziji 2005. zauzela je tek 13. mesto u polufinalu. Na takmičenju za Pesmu Evrovizije 2007. Kirkorov je napisao pesmu za D. Kolduna, koji je predstavljao Belorusiju, i pripremao se za nastup na takmičenju. Po prvi put u istoriji beloruskog učešća na takmičenju, Koldun je stigao do finala takmičenja i zauzeo 6. mesto.

Kirkorov je 2008. godine napisao pesmu „Šejdi Lejdi“ za predstavnicu Ukrajine Ani Lorak, koja je na kraju zauzela 2. mesto. Nakon toga, 30. maja 2008. godine, predsednik Ukrajine Viktor Juščenko dodelio je Kirkorovu titulu Narodnog umetnika Ukrajine „za značajan lični doprinos razvoju kulturnih i umetničkih veza između Ukrajine i Ruske Federacije, visoko izvođačko umeće i dugogodišnje plodne stvaralačke aktivnosti“.

Društveni stavovi[uredi | uredi izvor]

U septembru 2020. glumio je u videu „Oni ne daju svoju voljenu“, čija je svrha da podrži režim predsednika Republike Belorusije Aleksandra Lukašenka tokom masovnih beloruskih protesta protiv falsifikovanja izbornih rezultata. [30]

On je 22. juna 2021. godine uvršten na Listu osoba koje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Ukrajine na osnovu pisma SBU od 11. juna kao osoba koja ugrožava nacionalnu bezbednost Ukrajine. [31]

U aprilu 2022. obratio se Evropskom parlamentu, Džou Bajdenu, Marin Le Pen i UN. zahtevajući oslobađanje ukrajinskog političara Viktora Medvedčuka. [32]

Dokumentarni filmovi i TV emisije[uredi | uredi izvor]

  • „Filip Kirkorov. „Ovaj život sam smislio za sebe” („Prvi kanal”, 2012) [33]
  • „Filip Kirkorov. „Nove strasti kralja“ („TV centar “, 2016) [34]
  • „Filip Kirkorov. „Kralj i šala“ (prvi kanal, 2017) [35]
  • „Još jedno „ja“ Filipa Kirkorova“ („Prvi kanal“, 2017) [36]
  • Filip Kirkorov i Ala Pugačova. „Venčanje i razvod“ („TV centar“, 2018) [37]

Imovina i prihodi[uredi | uredi izvor]

Prema rezultatima 2017. godine, Kirkorov je zauzeo drugo mesto na rang listi časopisa Forbs među ruskim slavnim ličnostima. Njegov prihod bio je 7,4 miliona dolara. Prema rezultatima 2018. godine – treće mesto sa prihodom od 8,9 miliona dolara. [38] [39]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 19.01.2001 № 54 «O prisvoenii počёtnogo zvaniя „Zaslužennый artist Rossiйskoй Federacii“ Kirkorovu F. B.»”. Kremlin.ru. 2012-06-01. Pristupljeno 2017-10-10. 
  2. ^ a b v Intervью Bedrosa Kirkorova na kanale «Šant» (častь intervью na russkom, častь na armяnskom)
  3. ^ „Bedros Kirkorov: Vrяd li u Filippa i Koli Baskova čto-to polučitsя…”. Arhivirano iz originala 2014-05-21. g. Pristupljeno 2011-03-26. 
  4. ^ „Znamenitыe armяne (Bedros Kirkorov)”. Arhivirano iz originala 2014-05-17. g. Pristupljeno 2007-05-11. 
  5. ^ «Nesmotrя na to, čto я napolovinu яvlяюsь armяninom…» — iz intervью Day.Az, 10 maя 2007
  6. ^ „Spravka telefonnыh nomerov Moskvы 2019 Nomer telefona Adres po familii Poisk lюdeй Naйti čeloveka Baza Interveb interweb”. Arhivirano iz originala 2018-03-20. g. Pristupljeno 2018-03-19. 
  7. ^ Kto poйdet na koncert Kirkorova?
  8. ^ Otec Filippa Kirkorova: Devuški sыna ne interesovali
  9. ^ Filippu Kirkorovu navяzali v rodstvenniki postoronnego mužčinu // NTV.Ru
  10. ^ Filipp Kirkorov: sыna nazovu Martin-Kristin
  11. ^ U Filippa Kirkorova rodilsя sыn!
  12. ^ Krestnыe roditeli znamenitыh deteй foto — Woman’s Day
  13. ^ Bedros Kirkorov — O semьe Kirkorovыh
  14. ^ Naši vыpuskniki :: Gosudarstvennый muzыkalьnый kolledž imeni Gnesinыh
  15. ^ Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 19 яnvarя 2001 goda № 54 «O prisvoenii počёtnogo zvaniя „Zaslužennый artist Rossiйskoй Federacii“ Kirkorovu F. B.»
  16. ^ a b Kirkorov priehal v Čečnю za nagradoй po stopam Kobzona — Šou-biznes — PravdaŠablon:TčkRu
  17. ^ Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 12 fevralя 2008 goda № 186 «O prisvoenii počёtnogo zvaniя „Narodnый artist Rossiйskoй Federacii“ Kirkorovu F. B.»
  18. ^ Ukaz Prezidenta Ukrainы № 483/2008 ot 29 maя 2008 goda «O prisvoenii F. Kirkorovu početnogo zvaniя „Narodnый artist Ukrainы“»
  19. ^ Ukaz Prezidenta Respubliki Moldova ot 10 iюnя 2018 goda № 738 "O prisvoenii gospodinu Filippu Kirkorovu počёtnogo zvaniя «Artist al Poporului»
  20. ^ „Dodon sdelal Kirkorova Narodnыm artistom Moldavii”. Pristupljeno 2018-06-10. 
  21. ^ Aleksandr Lukašenko nagradil ordenom Franciska Skorinы Filippa Kirkorova
  22. ^ Prezident Rossii Vladimir Putin podpisal ukaz o nagraždenii Filippa Kirkorova ordenom Počёta
  23. ^ Kirkorov stal čelovekom goda v Ukraine — bigmir)net
  24. ^ Filippu Kirkorovu vručena gosudarstvennaя nagrada
  25. ^ Kirkorov stal počёtnыm graždaninom Яltы
  26. ^ Filippa Kirkorova nagradili v Kuzbasse medalью
  27. ^ Prezident Bolgarii nagradil Filippa Kirkorova ordenom
  28. ^ „Kniga rekordov Rossii. Naibolьšee količestvo ežednevnыh koncertov podrяd v Gosudarstvennom Kremlёvskom dvorce”. Arhivirano iz originala 2017-08-29. g. Pristupljeno 2017-05-02. 
  29. ^ „Prezident Belarusi vručil Kirkorovu nagradu "Čerez iskusstvo - k miru i vzaimoponimaniю"”. Rossiйskaя gazeta. Pristupljeno 2020-07-18. 
  30. ^ Kirkorov i Baskov snяlisь v klipe v podderžku Lukašenko
  31. ^ „Obvinil Zelenskogo v predatelьstve. Za čto Kirkorova obъяvili ugrozoй nacionalьnoй bezopasnosti Ukrainы”. strana.today (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-06-27. 
  32. ^ „Kirkorov pidtrimav Marčenko ta zaklikav urяtuvati Medvedčuka "z pidvalov SBU"”. Ukrainskaя Pravda. 2022-04-16. 
  33. ^ „«Filipp Kirkorov. Я sebe pridumal эtu žiznь». Dokumentalьnый filьm”. www.1tv.com (na jeziku: ruski). Pervый kanal. 2012-04-30. Pristupljeno 2021-09-18. 
  34. ^ „«Filipp Kirkorov. Novыe strasti Korolя». Dokumentalьnый filьm”. www.tvc.ru (na jeziku: ruski). TV Centr. 2016. Pristupljeno 2021-09-18. 
  35. ^ „«Filipp Kirkorov. Korolь i šut». Dokumentalьnый filьm”. www.1tv.ru (na jeziku: ruski). Pervый kanal. 2017-04-30. Pristupljeno 2021-09-18. 
  36. ^ „«Drugoe „Я“ Filippa Kirkorova». Dokumentalьnый filьm”. www.1tv.ru (na jeziku: ruski). Pervый kanal. 2017-05-04. Pristupljeno 2021-09-18. 
  37. ^ „«Filipp Kirkorov i Alla Pugačёva. Svadьba i razvod». Teleperedača”. www.tvc.ru (na jeziku: ruski). TV Centr. 2018. Pristupljeno 2021-09-19. 
  38. ^ Filipp Kirkorov | Forbes.ru
  39. ^ Filipp Kirkorov / Forbes.ru

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Киркоров&oldid=27538692”