Franc fon Supe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Franc fon Supe
Franc fon Supe
Datum rođenja(1819-04-18)18. april 1819.
Mesto rođenjaSplit, Austrijsko carstvo
Datum smrti21. maj 1895.(1895-05-21) (76 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska

Franc fon Supe (nem. Franz von Suppé, pravo ime Frančesko Ezekijel Ermenegildo de Supe (ital. Francesco Ezechiele Ermenegildo de Suppé; Split, 18. april 1819 – Beč, 21. maj 1895) bio je austrijski kompozitor lakih opera i druge pozorišne muzike. Potekao je iz Kraljevine Dalmacije, Austro-Ugarske (danas deo Hrvatske).[1][2] Kao kompozitor i dirigent romantičnog perioda, poznat je po svojih četiri desetine opereta.[3]

Život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Roditelji Franca fon Supea dali su mu ime Frančesko Ezekijel Ermenegildo na dan rođenja 18. aprila 1819. u Spalatu, sadašnjem Splitu, tada delu Kraljevine Dalmacije i Austrijskog carstva. Njegov otac bio je državni službenik u službi Austrijskog carstva, kao i njegov otac pre njega. Francova majka je po rođenju bila Bečlijka. Franc je uprostio i germanizovao svoje ime kada je došao u Beč, promenivši „de” u „fon”. Izvan germanskih krugova, njegovo ime može se videti potpisano kao Frančesko Supe-Demeli.[4]

Detinjstvo je proveo u Zari, sadašnjem Zadru, gde je imao prve časove muzike i prve korake u komponovanjeu muzike. Horovođa katedrale Zadra je ohrabrivao Franca da istraje u muzičkom sazrevanju.[5] Iz ovog ranog perioda datira njegova Dalmatinska misa (lat. Missa dalmatica). Kao gimnazijalac u Zadru, Supe je učio flautu i muzičku harmoniju. Njegova prva sačuvana kompozicija je rimokatolička misa, koja je premijerno izvedena u franjevačkoj crkvi u Zadru 1835. godine.

Od 1840. godine radio je kao kompozitor i dirigent za Franca Pokornija,[6] direktora nekoliko pozorišta u Beču, Presburgu (danas Bratislava), Odenburgu (sada Šopron) i Badenu (kod Beča). U Beču, nakon studija kod Ignjaca fon Zajfrida, dirigovao je u pozorištu, gde je imao priliku da predstavi svoje opere. Na kraju, Supe je napisao muziku za preko stotinu predstava u Teatru u Jozefštatu, kao i u Karlteatru u Leopoldštatu, u Pozorištu na reci Vin. Takođe je postavio neke značajne operske produkcije, kao što je produkcija Majerbirovih Hugenota iz 1846. sa Dženi Lind.[6]

Supeov grob u Središnjem bečkom groblju

Franc fon Supe je umro u Beču 21. maja 1895. i sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.

Kompozicije[uredi | uredi izvor]

Supe je komponovao oko 30 opereta i 180 farsi, baleta i drugih scenskih dela. Iako je većina njegovih opereta uveliko zaboravljena, uvertira – posebno Pesnik i seljak (nem. Dichter und Bauer, 1846) i Laka konjica (nem. Leichte Kavallerie, 1866) – ostaju popularne, a mnoge od njih su korišćene u zvučnim zapisima za filmove, crtane filmove i reklame, pored toga što se često sviraju na simfonijskim koncertima.

Supe je zadržao veze sa svojom rodnom Dalmacijom, povremeno posećujući Split, Zadar i Šibenik. Neka od njegovih dela vezana su baš za ovu regiju, poput operete Povratak mornara (nem. Des Matrosen Heimkehr, 1866), čija se radnja odvija na Hvaru. Nakon što se povukao iz dirigovanja, Supe je nastavio da piše scenska dela, uz novo interesovanje za sakralnu muziku. Napisao je Rekvijem za pozorišnog reditelja Franca Pokornija.

Dve Supeove ambicioznije operete – Bokačo i Dona Huanita – izvedene su u Metropoliten operi u Njujorku, ali nisu uspele da postanu repertoarska dela u Sjedinjenim Državama.[7]

Spisak kompozicija[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Blažeković, Zdravko. "Franz von Suppé und Dalmatien", Studien zur Musikwissenschaft: Beihefte der Denkmäler der Tonkunst in Österreich, 43 (1994), 262–272.
  • Gänzl, Kurt. The Encyclopedia of Musical Theatre (3 Volumes). New York: Schirmer Books, 2001.
  • Traubner, Richard. Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday & Company, 1983
  • Franz von Suppè (1819–1895). Mensch. Mythos. Musiker. Ehrenbürger von Gars. Begleitpublikation zur Jubiläums-Ausstellung des Zeitbrücke-Museums Gars. Contributions by Andreas Weigel, Anton Ehrenberger, Ingrid Scherney and Christine Steininger. (Gars am Kamp) (2019) ISBN 978-3-9504427-4-8.
Monografija Andreasa Vajgela o Francu fon Supeu.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Franz von Suppé – Britannica
  2. ^ „Franz von Suppé – Encarta”. Arhivirano iz originala 12. 9. 2009. g. 
  3. ^ "Franz von Suppé – Stage Works", List of 50 stage works, The Guide to Light Opera & Operetta
  4. ^ Forschungen, Institut für kunst-und musikhistorische (2002). „Suppè (fälschlich auch Suppé, Suppe Demelli), Familie Franz”. ISBN 978-3-7001-3043-7 (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-01-02. 
  5. ^ „Franz von Suppé – Composers”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2022. 
  6. ^ a b „Suppe, Franz in Oxford Music Online”. Oxford Music Online. Pristupljeno 2. 10. 2008.  (potrebna pretplata)
  7. ^ „Music: Donna Juanita”. Time (na jeziku: engleski). 1932-01-11. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2022-08-22. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_фон_Супе&oldid=26088178”