Frederik Koplston

Frederik Čarls Koplston
Lični podaci
Datum rođenja	(1907-04-10)10. april 1907.
Mesto rođenja	Taunton, Samerset, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	3. februar 1994.(1994-02-03) (86 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Državljanstvo	Engleska
Narodnost	Englez
Obrazovanje	Hejtrop Koledž, Univerzitet u Londonu
Filozofski rad
Aktivni period	1929—1994
Uticaji od	Toma Akvinski, Innjacio Lojola

Frederik Čarls Koplston (engl. Frederick Charles Copleston; Samerset, 10. april 1907 — London, 3. februar 1994) bio je jezuitski sveštenik, filozof i najveći engleski istoričar filozofije, širom sveta poznat po svom vrlo obimnom i uticajnom višetomnom delu Istorija filozofije (1946—75) koje je izloženo u IX tomova na preko 4 500 stranica.

Kopleston je postigao visok stepen popularnosti i u medijima zahvaljujući raspravi o postojanju Boga koju je vodio sa Bertrandom Raselom u emisiji III programa "bibisi" radija 1948. Naredne godine je raspravljao o logičkom pozitivizmu i smislenosti verskog jezika sa svojim prijateljem analitičkim filozofom Alfredom Dž. Ajerom .

Biografija

Frederik Čarls Koplston je rođen 10. aprila 1907. u blizini Tauntona, u Samersetu, Engleska. Odrastao je u Anglikanskoj veri njegovog ujaka, Redžinalda Stivena Koplstona, koji je bio anglikanski biskup u Kalkuti. Studirao je na Marlboro koledžu od 1920. do 1925. godine U uzrastu od osamnaest godina, on se preobratio u rimokatoličkog vernika, što je izazvalo veliki stres u njegovoj porodici. Uprkos svojim prvim primedbama, njegov otac mu je pomogao da završi školovanje u Sent Džon Koledžu, u Oksfordu, gde je studirao od 1925. do 1929. Diplomirao je na Univerzitetu Oksford 1929. što je uspeo treći u klasi.

Godine 1930, Koplston je postao jezuita. Posle studija kao jezuitski novajlija u Roehamptonu je ostao dve godine, zatim se preselio u Heitrop, gde je 1937. godine rukopoložen u jezuitskog sveštenika u Hejtrop koledžu. Godine 1938. otputovao je u Nemačku da završi obuku, vratio se u Britaniju neposredno pre izbijanja rata 1939. godine Koplston je prvobitno nameravao da studira na Gregorijanskom univerzitetu u Rimu zbog svog doktorata, ali je to tada rat onemogućio. Umesto toga, on je prihvatio ponudu da se vrati u Heitrop Koledž i da tamo predaje istoriju filozofije preostalim jezuitima.

Dok je predavao na Heitrop Koledžu, Koplston je počeo da piše svoju uticajnu višetomnu Istoriju filozofije (1946-75), udžbenik koji jasno predstavlja učenja stare, srednjovekovne i moderne filozofije. U toj veoma poštovanoj istoriji Koplston je opisao "monumentalna dostignuća" filozofije i "ostao u raspravi veran autorima, što je tom u velikom radu izlaženo".

Koplston je postigao i popularnost u medijima raspravom o postojanju Boga sa Bertrandom Raselom u poznatoj emisiji III programabibisi radija 1948. ; sledeće godine je raspravljao o logičkom pozitivizmu i smislenosti verskog jezika sa svojim prijateljem analitičkim filozofom, A. Dž. Ajerom.

Tokom ostatka svoje akademske karijere, Koplston je prihvatio veliki broj počasnih uloga, uključujući gostujući profesor na Pontifikalnom gregorianskom univerzitetu u Rimu, gde je provodio šest meseci svake godine i predavao od 1952. do 1968. godine Godine 1970, postao je saradnik Britanske akademije (FBA), a 1972. dobio je ličnu profesuru na Hejtrop koledžu, pošto je ponovo uspostavljena od strane Univerziteta u Londonu. Godine 1975, postao je počasni saradnik Sent Džon (Sveti Jovan) koledža u Oksfordu.

Nakon zvaničnog penzionisanja 1974. godine, on je nastavio da predaje. Od 1974. do 1982. godine, Koplston je bio gostujući profesor na Univerzitetu u Santa Klari, a od 1979. do 1981. godine, on je održavao Giford predavanja na Univerzitetu u Aberdinu, koja su objavljena u knjizi Vera i Jedno. U tim predavanjima pokušao je da "izrazi teme svog decenijskog razmišljanju, više ličnog nego u svojoj istoriji". Pred kraj života, Koplston je dobio počasne doktorate iz više institucija, uključujući univerzitet Santa Klara iz Kalifornije, univerzitet iz Upsale i Univerzitet Sent Endruz.

Koplestonu je ponuđeno članstvo u Kraljevskom institutu za filozofiju i u Aristotelovskom društvu. Godine 1993. stekao je Orden viteza Britanskog carstva (CBE). Koplston je preminuo 3. februara 1994. godine u bolnici Sent Tomas u Londonu, u 86. godini.

Nasleđe

Pored njegovog uticajnog višetomnog dela "Istorija filozofije" (1946-75), jedan od Koplstonovih najznačajnijih doprinosa u modernoj filozofiji bio je njegov rad na teorijama Tome Akvinskog. On je pokušao da pojasni pet načina Akvinskog (iz njegove „Suma Teologije” ) praveći razliku između razloga i uzroka i preuzeo je izazov. Na taj način, Koplston je objasnio da Akvinski želi dalje da postavi koncept sveprisutnog Boga a ne bića koje bi moglo da nestane nakon uspostavljanja lanca uzroka i posledice kretanja.

Bibliografija

• "Fridrih Niče: Filozof kulture", (London, 1942)
• "Artur Šopenhauer: Filozof pesimizma", (London, 1946)
• "Istorija filozofije: tom I: Grčka i Rim: Od predsokratovaca do Plotina", (London, 1946)
• "Istorija filozofije: tom II: Srednjovekovna filozofija: Od Avgustina do Dans Skota", (London, 1950)
• "Srednjovekovna filozofija; Uvod", (London, 1952)
• "Istorija filozofije; tom III: Pozni srednji vek i renesansna filozofija: Okam, Frensis Bejkon i počeci modernog sveta", (London, 1953)
• "Akvinski", (London, 1955)
• "Savremena filozofija: Studije o logičkom pozitivizmu i egzistencijalizmu", (London, 1956)
• "Istorija filozofije: tom IV: Moderna filozofija: Od Dekarta do Lajbnica", (London, 1958)
• "Istorija filozofije; tom V: Britanska filozofija od Hobsa do Hjuma", (London, 1959)
• "Istorija filozofije: tom VI: Od francuskih prosvetitelja do Kanta", (London, 1960)
• "Istorija filozofije: tom VII: Moderna filozofija: Od postkantovskih idealista do Marksa, Kjerkegora i Ničea", (London, 1963)
• "Istorija filozofije: tom VIII: Moderna filozofija: Empirizam, idealizam i pragmatizam u Britaniji i Americi", (London, 1966)
• "Istorija srednjovekovne filozofije", (London, 1972)(Revizija: "Srednjovekovna filozofija", 1952)
• "Istorija filozofije: tom IX: Moderna filozofija: Od francuske revolucije do Sartra, Kamija, Levi-Strosa", (London, 1975)
• "Filozofija i kultura", (Oksford, 1980)
• "Religija i Jedno: Filozofija Istoka i Zapada", (Vels, 1982)
• "Filozofija u Rusiji", (Vels, 1986)
• "Memoari filozofa", (Kanzas Siti, 1993)
• "Istorija filozofije", (9 tomova) (Njujork, 1993—1994)

Spoljašnje veze

• Fr. Frederick C. Copleston vs Bertrand Russell na sajtu YouTube (BBC Radio, 28 January 1948)
• Frederick Copleston on Schopenhauer na sajtu YouTube (BBC, 1987)