Helmut Kol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Helmut Kol
Helmut Kol
Lični podaci
Datum rođenja(1930-04-03)3. april 1930.
Mesto rođenjaLudvigshafen na Rajni, Vajmarska republika
Datum smrti16. jun 2017.(2017-06-16) (87 god.)
Mesto smrtiLudvigshafen na Rajni, Nemačka
NarodnostNemac
Religijarimokatolik
UniverzitetGeteov univerzitet u Frankfurtu, Univerzitet u Hajdelbergu
Politička karijera
Politička
stranka		Hrišćansko-demokratska unija Nemačke
1. oktobar 1982 — 27. oktobar 1998.
Predsednik
PrethodnikHelmut Šmit
NaslednikGerhard Šreder
Potpis

Helmut Jozef Mihael Kol (nem. Helmut Josef Michael Kohl; Ludvigshafen na Rajni, 3. april 1930 — Ludvigshafen na Rajni, 16. jun 2017) bio je nemački političar i državnik. Bio je kancelar Zapadne Nemačke (1982—1990) i ujedinjene Nemačke (1990—1998). Nakon Ota fon Bizmarka je, sa 16 godina na mestu kancelara Nemačke, rekorder po dužini službe na toj poziciji. Sa 30 godina je ušao u parlament. Godine 1969. postao je predsednik svoje oblasti, a 1973. izabran je za predsednika CDU-a. Godine 1982. imenovan je kancelarom SR Nemačke, a 1989. pokrenuo inicijative za ujedinjenje dve Nemačke. Na mestu kancelara je bio punih 16 godina, a nasledio ga je Gerhard Šreder. Bivši američki predsednik Džordž Buš ga je opisao kao „najvećeg evropskog lidera druge polovine dvadesetog veka“.[1].

Rođen 1930. u Ludvigshafenu u katoličkoj porodici, Kol se pridružio Hrišćansko-demokratskoj uniji 1946. sa 16 godina. Doktorirao je istoriju na Univerzitetu u Hajdelbergu 1958. godine, i pre nego što je postao političar sa punim radnim vremenom radio je kao poslovni direktor. Bio je izabran za najmlađeg člana parlamenta Rajna-Palatinata 1959. godine, a od 1969. do 1976. bio je ministar predsednik države Rajna-Palatinat. Tokom 1960-ih i ranih 1970-ih smatran je progresivnim političarom unutar CDU-a, a izabran je za nacionalnog predsednika stranke 1973. Nakon što je postao partijski lider, Kol je sve više smatran konzervativnijom ličnošću. Na saveznim izborima 1976. i 1980. njegova partija je ostvarila dobre rezultate, ali je socijal-liberalna vlada socijaldemokrata Helmuta Šmita uspela da ostane na vlasti. Nakon što je Šmit 1982. izgubio podršku liberalnog FDP-a, Kol je izabran za kancelara konstruktivnim izglasavanjem nepoverenja, formirajući koalicionu vladu sa FDP-om. Kol je predsedavao Grupom sedam 1985. i 1992. godine.

Kao kancelar, Kol je bio posvećen evropskoj integraciji, a posebno francusko-nemačkim odnosima; takođe je bio čvrst saveznik Sjedinjenih Država i podržavao je Reganovu agresivniju politiku kako bi se oslabio Sovjetski Savez. Nakon Revolucija 1989. godine, njegova vlada je odlučno postupila, što je kulminiralo ponovnim ujedinjenjem Nemačke 1990. Kol i francuski predsednik Fransoa Miteran bili su arhitekti Mastriškog ugovora kojim je osnovana Evropska unija (EU) i evro valuta.[2] Kol je takođe bio centralna ličnost u istočnom proširenju Evropske unije, a njegova vlada predvodila je napore za međunarodno priznanje Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine kada su te države proglasile nezavisnost. On je odigrao ključnu ulogu u rešavanju rata u Bosni. Domaća Kolova politika iz 1990. bila je usredsređena na integraciju bivše Istočne Nemačke u ujedinjenu Nemačku, i on je preselio saveznu prestonicu iz „privremenog glavnog grada“ Bona nazad u Berlin, iako on tamo nikada nije boravio jer su vladine kancelarije preseljene tek 1999. Kol je takođe znatno povećao federalnu potrošnju za umetnost i kulturu. Nakon što je postao kancelar, Kol je postao počasni predsednik CDU-a 1998. godine, ali je podneo ostavku na tu funkciju 2000. godine zbog skandala sa donacijama CDU-a koji mu je narušio ugled u zemlji.

Kol je 1988. godine dobio nagradu Karla Velikog i šefovi država ili vlada Evrope su ga 1998. proglasili počasnim građaninom Evrope. Nakon njegove smrti, Kol je počastvovan Prvim evropskim državnim činom u Strazburu.[3] Kola su američki predsednici Džordž H. V. Buš[4] i Bil Klinton opisali kao „najvećeg evropskog vođu druge polovine 20. veka”.[5]

Život[uredi | uredi izvor]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Helmut Kol rođen je 3. aprila 1930. u Ludvigshafenu na Rajni (tada u Bavarskoj, sada u Rajna-Palatinatu). On je bio je treće dete Hansa Kola (6. januar 1887. - 20. oktobar 1975),[6] veterana Bavarske vojske i državnog službenika, i njegove supruge Cecilije (rođena Šnur; 17. novembar 1891 - 2. avgust 1979).[7][8]

Kolova porodica je bila konzervativna i katolička, i ostala je lojalna Partiji katoličkog centra pre i posle 1933. Njegov stariji brat umro je u Drugom svetskom ratu kao tinejdžerski vojnik. Sa deset godina, Kol je bio obavezan, kao i većina dece u Nemačkoj u to vreme, da se pridruži Dojčes Jungfolku, delu Hitlerove omladine. Sa 15 godina, 20. aprila 1945, samo nekoliko dana pred kraj rata, Kol je zakleo Hitlerovoj omladini pred vođom Arturom Ahmanom, u gradu Berhtesgaden, jer je članstvo bilo mandatorno za sve dečake njegovog uzrasta. Kol je takođe 1945. godine pozvan na služenje vojnog roka; mada nije učestvovao ni u jednoj borbi, što je kasnije nazvao „milosrđe kasnog rođenja“ (nemački: Gnade der späten Geburt).[9]

Kol je pohađao Ruprektovu osnovnu školu, i nastavio školovanje u Maks-Plankovoj gimnaziji.[10] Nakon što je maturirao 1950. godine, Kol je počeo da studira pravo u Frankfurtu na Majni, provevši dva semestra putujući između Ludvigshafena i Frankfurta.[11] Ovde je Kol između ostalih prisustvovao predavanjima Karla Šmida i Valtera Halstajna.[12] Kol je 1951. prešao na Univerzitet u Hajdelbergu, gde je studirao istoriju i političke nauke. Kol je prvi u svojoj porodici pohađao univerzitet.[13]

Život pre politike[uredi | uredi izvor]

Nakon što je diplomirao 1956. godine, Kol je postao saradnik na Institutu Alfred Veber na Hajdelberškom univerzitetu pod Dolfom Sternbergerom[14], gde je bio aktivan član studentskog društva AIESEC.[15] Kol je 1958. godine doktorirao istoriju za svojom disertacijom Die politische Entwicklung in der Pfalz und das Wiedererstehen der Parteien nach 1945 („Politički razvoj u Palatinatu i rekonstrukcija političkih partija nakon 1945”), pod nadzorom istoričara Valtera Petera Fjuksa.[16] Nakon toga, Kol se zaposlio, prvo kao pomoćnik direktora livnice u Ludvigshafenu,[17] a zatim, aprila 1960. godine, kao upravnik Industrijskog sindikata za hemiju u Ludvigshafenu.[17]

Rana politička karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1946, Kol se pridružio nedavno osnovanoj CDU,[18] postajući punopravni član kada je napunio 18 godina 1948. godine.[19] Godine 1947, Kol je bio jedan od saosnivača podružnice Omladinske unije u Ludvigshafenu, omladinske organizacije CDU-a.[19] Godine 1953, Kol se pridružio upravnom odboru palatinatnog ogranka CDU-a. Godine 1954, Kol je postao potpredsednik Omladinske unije u Rajna-Palatinatu,[20] i bio je član odbora do 1961.[21]

U januaru 1955, Kol se kandidovao za mesto u odboru CDU-a Rajna-Palatinat, izgubivši tek tesno od državnog ministra za porodična pitanja Franz-Josefa Vurmelinga.[20] Kol je i dalje bio u prilici da zauzme mesto u odboru, gde ga je poslala njegova lokalna stranačka delegacija kao delegata.[22] Tokom svojih prvih godina u stranci, Kol je nastojao da je otvori prema mladoj generaciji, kloneći se bliskih odnosa sa crkvama.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Time, Helmut Kohl, by George H. W. Bush, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  2. ^ Chambers, Mortimer (2010). The Western Experience (10th izd.). New York: McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-729117-4. OCLC 320804011. 
  3. ^ „Late German Chancellor Helmut Kohl to be honored with special European commemoration – News – DW – 18.06.2017”. DW.COM. 
  4. ^ Bush, George H. W. (13. 11. 2006). „60 Years of Heroes: Helmut Kohl”. Time Europe. Arhivirano iz originala 19. 9. 2008. g. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  5. ^ „Clinton Praises Germany's Kohl at Berlin Award”. Monsters and Critics. Deutsche Presse-Agentur. 16. 5. 2011. Arhivirano iz originala 21. 5. 2011. g. 
  6. ^ Schwan, Heribert; Steininger, Rolf (2010). Helmut Kohl: Virtuose der Macht. Artemis & Winkler. str. 11. ISBN 9783538072725. 
  7. ^ „Cäcilie Kohl”. www.geni.com. 
  8. ^ „Helmut Josef Michael Kohl”. Helmut-kohl.de (na jeziku: nemački). Konrad-Adenauer-Stiftung. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 11. 6. 2015. 
  9. ^ Schwarz 2012, str. 42–43.
  10. ^ Schwarz 2012, str. 38.
  11. ^ Schwarz 2012, str. 62.
  12. ^ Schwarz 2012, str. 63.
  13. ^ Schwarz 2012, str. 61–62.
  14. ^ Schwarz 2012, str. 64.
  15. ^ „60 Years AIESEC: Thinking Globally, Acting Socially”. kit.edu. 27. 6. 2013. Pristupljeno 10. 6. 2015. 
  16. ^ Schwarz 2012, str. 68–69.
  17. ^ a b Schwarz 2012, str. 90.
  18. ^ Schwarz 2012, str. 52.
  19. ^ a b Schwarz 2012, str. 57.
  20. ^ a b „Jugendjahre und erste politische Erfahrungen 1930–1959”. helmut-kohl.de (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 27. 05. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2015. 
  21. ^ Schwarz 2012, str. 74.
  22. ^ Schwarz 2012, str. 75.
  23. ^ Schwarz 2012, str. 78–80.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Köhler, Henning (2014). Helmut Kohl. Ein Leben für die Politik (na jeziku: nemački). Cologne: Quadriga Verlag. ISBN 978-3-86995-076-1. 
  • Schwarz, Hans Peter (2012). Helmut Kohl. Eine politische Biographie (na jeziku: nemački). Munich: Deutsche Verlags-Anstalt. ISBN 978-3-421-04458-7. 
  • Anderson, Christopher, and Carsten Zelle. "Helmut Kohl and the CDU victory." German Politics & Society 13.1 (34 (1995): 12-35. JSTOR 23736304
  • Clemens, Clay. “Helmut Kohl's CDU and German Unification: The Price of Success.” German Politics & Society, no. 22, 1991, pp. 33–44. JSTOR 23735148
  • Clemens, Clay. "The chancellor as manager: Helmut Kohl, the CDU and governance in Germany." West European Politics 17.4 (1994): 28-51.
  • Clemens, Clay. "A legacy reassessed: Helmut Kohl and the German party finance affair." German Politics 9.2 (2000): 25-50.
  • Clemens, Clay; Paterson, William E., ur. (1998). The Kohl Chancellorship. Routledge. ISBN 978-0714644417. 
  • Cole, Alistair. "Political leadership in Western Europe: Helmut Kohl in comparative context." German Politics 7.1 (1998): 120-142.
  • Port, Andrew I. "In Memory of the “Two Helmuts”: The Lives, Legacies, and Historical Impact of Helmut Schmidt and Helmut Kohl: A Forum with Clayton Clemens, Ronald Granieri, Mathias Haeussler, Mary Elise Sarotte, Kristina Spohr, and Christian Wicke." Central European History 51.2 (2018): 282-309.
  • Pulzer, Peter. "Luck and good management: Helmut Kohl as parliamentary and electoral strategist." German Politics 8.2 (1999): 126-140.
  • Schütz, Astrid. "Self-presentation of political leaders in Germany: The case of Helmut Kohl." in Profiling political leaders: Cross-cultural studies of personality and behavior (2001): 217-232.
  • von Plato, Alexander, The End of the Cold War?: Bush, Kohl, Gorbachev, and the Reunification of Germany (Palgrave Studies in Oral History, 2016). excerpt
  • Wicke, Christian. "The personal nationalism of Helmut Kohl: A paragon of Germany's new normality?." Humanities Research 19.1 (2013): 61-80. online
  • Wicke, Christian (2015). Helmut Kohl's Quest for Normality. His Representation of the German Nation and Himself. New York/Oxford: Berghahn Books. ISBN 978-1-78238-573-8. 
  • Wilsford, David, ur. (1995). Political Leaders of Contemporary Western Europe: A Biographical DictionaryNeophodna slobodna registracija. Greenwood. str. 245–253. ISBN 978-0313286230. 
  • Bickerich, Wolfram; Noack, Hans-Joachim (2010). Helmut Kohl. Die Biografie (na jeziku: nemački). Berlin: Rowohlt Verlag. ISBN 978-3-87134-657-6. 
  • Eisel, Stephan (2010). Helmut Kohl – Nahaufnahme (na jeziku: nemački). Bonn: Bouvier. ISBN 978-3-416-03293-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Helmut Kol na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелмут_Кол&oldid=27556415”