Pređi na sadržaj

Holsdertojfel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Holsdertojfel

Jedrilica Holsdertojfel
Jedrilica Holsdertojfel

Opšti podaci
Namena Obuka i trenaža
Posada 1
Poreklo  Kraljevina Jugoslavija
Proizvođač Samogradnja
Probni let 1934.(YU) 1928.(D)
Uveden u upotrebu 1935.(YU) 1929.(D)
Povučen iz upotrebe 1941.(YU) 1950.(D)
Status neaktivan
Prvi operater JC Zlatibor
Broj primeraka 3 (u Jugoslaviji)
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
Portal Vazduhoplovstvo

Holsdertojfel (nem. Hol`s der Taufel) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica-klizač, mešovite konstrukcije (drvo i platno). Napravljena je u Kraljevini Jugoslaviji 1935. godine u režiji JG Deveti iz Beograda i Jedriličarske grupe "Ljubljana" a namenjena je obuci i trenaži sportskih pilota i jedriličara. U Jugoslaviji je imala popularni naziv „Leteći đavo”.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Jedrilica Hol`s der Taufel crtež u tri projekcije
Jedrilica Hol`s der Taufel u fabrici u Užicu 1935.
Noseća konstrukcija jedrilice Hol`s der Taufel u Užicu 1935.

Davne 1923. godine Aleksandar Lipiš (Alexander Lippisch) sa svojim saradnikom Fric Štamerom (Fritz Stamer) su projektovali jedrilicu-klizač pod nazivom Djävlar Annama. Ova jedrilica je poslužila za razvoj ostalih klizača tako da su formirana tri pravca: prvi pravac je bio Edmund Šnajder (Edmund Schneider) sa svojim projektom Grunau 9, drugi je bio Hans Jakobs sa projektom Holsdertojfel (Hol`s der Taufel), a treći projekt je bio Cegling (Zögling) koga su vodili A. Lipiš i F.Štamer. Sva ova tri projekta su bila uspešna da bi se od njihovih najboljih osobina 1938. godine projektovao klizač SG 38, koji je u upotrebi bio sve do prve polovine 60.-tih godina dvadesetog veka.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Jedrilica-klizač Holsdertojfel (nem. Hol`s der Taufel) je jednosed mešovite konstrukcije (drvo i platno) a izvedena je kao visokokrilni monoplan. Prednji deo trupa u kome se nalazi kabina pilota je drvena konstrukcija šestougaonog poprečnog preseka obložena drvenom lepenkom i platnom. Do izlazne ivice krila kabinski deo trupa se sužava tako da se trup nastavlja ka vertikalnom stabilizatoru u vidu rešetkaste konstrukcije. Kabina je bila otvorena. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio drveni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.

Krilo je bilo ravno, imalo je pravu napadnu ivicu normalnu na osu jedrilice a oblik krila je bio pravougaonik koji se završavao zaobljenim krajem. Krilo je imalo dve ramenjače. Napadna ivica krila je bila napravljena u obliku kutije obložene šper pločom a ostatak krila i krilca su bila obložena impregniranim platnom. Krila su kosim podupiračima bila oslonjena na trup jedrilice.

Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo. Horizontalni stabilizatori su bili oslonjeni na rešetkastu konstrukciju trupa. Kormila visine i pravca su imala drvenu konstrukciju obloženu impregniranim platnom. Dodatno učvrščivanje veze izmeđi prednjeg dela trupa i krila sa repom se postiglo zatezačima od čeličnih žica.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Holsdertojfel (nem. Hol`s der Taufel) a prema izvorima[1]

Finesa 1 : 15 pri brzini 41 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 110 km/h
  • minimalna brzina 41 km/h
  • minimalno propadanje 1,2  m/s pri brzini 41 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 12,70m
  • dužina 6,45m
  • visina 2,15m
  • površina krila 20,21m²
  • aeroprofil krila: nepoznat
  • vitkost 8
  • maks. opterečenje krila; 8,4kg/m²
Masa
  • sopstvena 95 kg
  • nosivost 75 kg
  • poletna 170 kg
  • vodeni balans; nema

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Jedrilica-klizač Holsdertojfel (nem. Hol`s der Taufel) se proizvodila u Nemačkoj firmi Aleksandra Šlajhera počev od 1928. godine. To je ujedno i prva jedrilica koja se serijski proizvodila u ovoj firmi, koja danas predstavlja vodećeg proizvođača jedrilica u svetu[2]. Ova jedrilica se proizvodila i u aeroklubovima kao samogradnja tako da se ne zna tačno koliko je ukupno proizvedeno ovih jedrilica.

Dva primerka u Kraljevini Jugoslaviji su izrađena 1934. godine u stolarskoj radionici Đoka Popovića u Užicu jednu za račun Jedriličarskog centra "Zlatibor" a drugu za Jedriličarsku grupu "Deveti" iz Beograda. Zlatiborska jedrilica je registrovana 1935. godine brojem K1-YU a Beogradska K1B-YU.[3]. JG Deveti je sa svojom jedrilicom učestvovala na prvom jugoslovenskom jedriličarskom takmičenju koje se održavalo na Zvezdarskoj padini u Beogradu. Treću jedrilicu-klizač napravila je Jedriličarska grupa "Ljubljana" a bila je registrovana oznakom YU-L5.

Sačuvani primerci

[uredi | uredi izvor]

Kod nas nije sačuvana ova jedrilica, ali se mogu videti u Vazduhoplovnim muzejima po Evropi ali uglavnom replike.

Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Подаци:Hol's der Teufel
  2. ^ Историја А.Шлајхера
  3. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Simons, Martin (2013). Segelflugzeuge 1920 bis 1945 (na jeziku: (jezik: nemački)). Bonn: Eqip. ISBN 3-9806773-6-2. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]