Homeopatija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Homeopatski lek

Homeopatija je pseudonaučni[1] pravac u alternativnoj medicini čije temelje je postavio Samuel Haneman (1755—1843) 1796. godine na osnovu svoje doktrine da se „slično leči sličnim“, odnosno da će supstanca koja izaziva određene simptome bolesti kod zdravih ljudi izlečiti slične simptome kod bolesnika.[2]

Efikasnost homeopatskih proizvoda nije veća od placebo efekta, što se pokazalo u naučnim i kliničkim studijama.[3][4][5] Dok su neke studije imale pozitivne rezultate, sistematska evaluacija objavljenih rezultata homeopatskog lečenja nije dokazala njihovu efikasnost.[6][7][8][9][10]

Pristalice homeopatije nazivaju oficijelnu (školsku) medicinu alopatijom jer smatraju da se ona služi grubim postupcima u lečenju pošto koristi visoke koncentracije lekova koji u organizmu izazivaju promene suprotne onima koje izaziva bolest.[11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Slika prikazuje istorijske figure i personifikaciju homeopatije kako posmatra brutalnost medicine 19. veka

Homeopate tvrde da se homeopatijom prvi bavio Hipokrat oko 400. godine pre nove ere, propisivanjem male doze korena mandragore za lečenje ludila, iako je znao da on u mnogo većim dozama izaziva ludilo.[12] U 16. veku Paracelzus, začetnik farmakologije objavio je da čoveka leči ono što ga čini bolesnim.[13] Samuel Haneman je tu doktrinu nazvao homeopatijom i ona je bila posebno popularna krajem 18. veka. Nekadašnja efikasnost homeopatskih preparata objašnjiva je činjenicom da su homeopatske bolnice bile sterilnije od ostalih, a za razliku od tipičnih doktora tog vremena koji su uglavnom činili štetu, u homeopatskim bolnicama nisu činili ništa (homeopatija je voda). Odatle privid efikasnosti, u poređenju sa aktivno štetnim metodama. U to vreme nije bilo moderne medicine niti ikakve naučne utemeljenosti za terapiju, dok danas postoje objektivna merila efikasnosti lekova.[14][15]

Na primer, za vreme epidemije kolere u devetnaestom veku, smrtnost u Londonskoj homeopatskoj bolnici bila je samo trećinu od one u bolnici Midlseks. Dok je strašna medicinska praksa poput puštanja krvi ili klistiranja nesterilisanim instrumentima bila neupitno štetna, homeopatski postupci bar nisu delovali ni na štetu ni na korist[16]. Haneman je odbacio ove, vekovima veličane prakse[17] kao iracionalne i nenaučne;[18] umesto njih se zalagao za upotrebu niskih doza osnovnih lekova, promovišući nematerijalni, vitalistički pogled na funkcionisanje živih organizama, verujući da bolesti imaju kako fizičke, tako i psihičke uzroke.[19] Počeo je da testira efekte koje izazivaju razne supstance na ljudima procedurom koja je kasnije nazvana homeopatsko potvrđivanje. Testovi su podrazumevali da pacijenti testiraju efekte supstanci zapisivanjem svih njihovih simptoma kao i stanja pri kojima su se pojavili.[20] 1805 godine je objavio prvu kolekciju homeopatskih potvrđivanja, a 1810. godine drugu kolekciju sa 65 homeopatskih proizvoda u knjizi Materia Medica Pura.[21] Na osnovu nje je njegov student, Klemens Maria Franc fon Boninghausen objavio Terapeutski priručnik (Therapeutic Pocket Book).[22]

Legalizacija homeopatije[uredi | uredi izvor]

Javno zdravstveno osiguranje u većini zemalja Evrope (npr. u Nemačkoj i Švajcarskoj) ne obuhvata homeopatsku terapiju, ali je moguće obuhvatiti je privatnim odnosno dopunskim osiguranjem. Neki homeopatski tretmani su ipak obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem u Francuskoj, Danskoj i Luksemburgu.[23]

U Ujedinjenom Kraljevstvu zdravstveno osiguranje preko Nacionalnog zdravstvenog servisa (NHS) pokriva deo homeopatskih proizvoda, bez obzira na kritike Britanske medicinske asocijacije (BMA).[24] Asocijacija je predlagala da homeopatski proizvodi moraju na ambalaži da nose oznaku placebo.[25] O finansiranju homeopatije lokalno odlučuje 211 nezavisnih kliničkih grupa, od kojih u 2015. godini 174 (82%) ne finansira homeopatiju. Broj propisanih homeopatskih proizvoda je u konstantnom opadanju, sa preko 160.000 recepata u 1996 godini na oko 10.000 recepata u 2014. godini.[26]

U Evropskoj uniji homeopatija je regulisana direktivom 2001/83/EC.[27] Od članica Evropske unije se traži da homeopatski proizvodi (za oralnu ili eksternu upotrebu) mogu da budu registrovani bez dokaza terapeutske efikasnosti, ukoliko je razređenje dovoljno da se njim može garantovati bezbednost proizvoda; konkretno, ne sme da sadrži više od 1% minimalne doze koja se koristi u lekovima. Drugim rečima, razređenje mora da bude bar 2C, a u specijalnim slučajevima i veće. Homeopatski proizvodi registrovani bez dokaza o efikasnosti moraju da sadrže sledeća upozorenja: homeopatski proizvod bez proverenih terapeutskih indikacija i upozorenje kojim se pacijent savetuje da se konsultuje sa doktorom u slučaju da se simptomi ne povuku tokom upotrebe homeopatskog proizvoda.[27]

U SAD je homeopatija počela da se primenjuje 1825 godine pod uticajem Hans Birha Grama[28] i brzo je postala popularna.[29] 1890 godine postojalo je 93 škola medicine, sa 14 potpuno homeopatskih i 8 eklektičkih. 1900 godine postojala je 121 škola sa 121 uključujući 22 homeopatske i 10 eklektičkih.[30] Broj homeopatskih škola brzo je opadao tokom dvadesetog veka. Poslednja čisto homeopatska škola zatvorena je 1920 godine, iako su homeopatski kursevi nastavili da se nude u Hanemanovoj medicinskoj školi u Filadelfiji sve do 1940. godine.[15]

Uprava za hranu i lekove (FDA) je 1938. godine odobrila upotrebu homeopatskih proizvoda u SAD, ali uz značajne izuzetke u poređenju sa standardnim lekovima. Ovo su najočigledniji:[31]

  1. Nije potrebno da se prijavljuju Upravi za hranu i lekove.
  2. Izuzeti su od standarda dobrih praksi proizvodnje koji se odnose na kontrolu trajnosti proizvoda.
  3. Izuzeti su od testiranja efikasnosti gotovog proizvoda kao i ispitivanja korisnog dejstva.
  4. Mogu da sadrže „mnogo veće sadržaje" alkohola od ostalih lekova, koji "ne smeju da sadrže više od 10 procenata, a još manje u slučaju lekova za decu“

Homeopatija je veoma raširena u Indiji zbog sličnosti sa tradicionalnom fitoterapijom.

U Rusiji je homeopatija zvanično priznata disciplina od 1995. godine. Početkom 2017. godine Ruska akademija nauka (RAN) je proglasila homeopatiju lažnom naukom. U njenom memorandumu se navodi da principi homeopatije i teoretska objašnjenja mehanizama pretpostavljenih dejstava "protivreče poznatim hemijskim, fizičkim i biološkim zakonima, a ubedljive eksperimentalne potvrde ne postoje". Akademija je preporučila Ministarstvu zdravlja da homeopatske preparate povuče iz upotrebe u državnim ustanovama i da pakovanja sa homeopatskim preparatima budu označena ne samo rečju "homeopatski" već i natpisom da nemaju dokazanu kliničku efikasnost ni namenu.[32]

U Srbiji je homeopatija legalizovana Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine 2007 godine.[33] Za legalizaciju su se zalagali tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, Vinka Kojadinović, samostalni savetnik pri Ministarstvu zdravlja, pomoćnica ministra Snežana Simić, predsednica Udruženja za javno zdravlje Srbije i Vuk Stambolović, koordinator aktivnosti Sekcije za tradicionalnu medicinu pri ovom Udruženju.[34][35] Osnova za donošenje pravilnika bio je preliminarni katalog alternativnih praksi koji je Radna grupa Sekcije za tradicionalnu medicinu napravila na osnovu magistarskog rada Marije Kovandžić.[36]

Gotovo sve metode iz pravilnika, preliminarnog kataloga i magistarskog rada spadaju u pseudonauku. Mentor magistarskog rada je bio Vuk Stambolović, a dva (od tri) člana ispitne komisije (Snežana Simić i Slađana Jović) su, uz mentora aktivno promovisala pseudonauku.[37][38][39][40] Od šest članova radne grupe Sekcije za tradicionalnu medicinu, koja je učestvovala u izradi pravilnika, samo koordinator je imao zdravstveno obrazovanje, a od ostalih pet članova jedan poseduje diplomu sportskog trenera. Svi članovi su aktivno promovisali zdravstvene efekte nedelotvornih ili delimično delotvornih načina lečenja, dijagnoze ili prevencije bolesti.[41]

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ne proverava lekovito dejstvo homeopatskih proizvoda, bitno je samo da ne prave dodatnu štetu u organizmu.[42] U poređenju sa konvencionalnim lekovima homeopatski proizvodi na etiketi ne smeju da imaju navedene konkretne terapijske indikacije, moraju da imaju dovoljan stepen razblaženja leka koji garantuje terapijsku bezbednost, i ne mogu da sadrže više od jednog dela matične tinkture na deset hiljada delova ili više od 1/100 dela najmanje doze koja se koristi u alopatskoj (konvencionalnoj) medicini, kada su u pitanju aktivne supstance čije prisustvo u alopatskom leku inače nameće obavezu izdavanja uz lekarski recept.[43]

Hanemanovi principi[uredi | uredi izvor]

Samuel Haneman

Hanemanovi principi su sledeći:[44]

  • lečenje se jedino može obavljati u skladu sa zakonima koji vladaju u prirodi,
  • nije moguće lečenje van ovih zakona,
  • bolest kao izolovani entitet ne postoji, postoje samo ljudi koji su bolesni,
  • da bi lek bio delotvoran mora biti dinamičan jer je i bolest po svojoj prirodi dinamična,
  • u svim fazama bolesti pacijentu je potreban samo jedan lek i sve dok se taj lek ne pronađe bolest neće biti izlečena.

Opšti homeopatski principi[uredi | uredi izvor]

  • sličnost (simillimum) - bolest se tretira lekom koji izaziva iste simptome kao i sama bolest, npr. ukoliko oboljenje izaziva povišenu temperaturu prepisaće se preparat koji podiže temperaturu, što je suprotno od principa zvanične medicine.
  • dinamizacija (razređivanje) - otopina se razređuje destilovanom vodom ili alkoholom, odnosno ako je u pitanju čvrsta supstanca razređuje se laktozom u procesu poznatom kao trituracija.
  • sukusija (mešanje) - razređene otopine se mešaju velikom brzinom.
  • holizam (celovitost) - homeopati posmatraju čoveka kao celinu i bolest shvataju kao stanje neravnoteže. Lekovima nastoje ponovo uspostaviti energetsku ravnotežu - homeostazu.

U homeopatiji važi pravilo slično se sličnim leči. Na primer, ako su simptomi prehlade kod pacijenta slični znakovima trovanja beladonom, upotrebiće se homeopatski preparat napravljen od beladone. Lekovi se uzimaju u ekstremno razređenom obliku. Uobičajeno je da se radi o rastvorima gde je jedan deo leka rastvoren u 1.000.000.000.000 delova vode ili drugog rastvarača. Bez obzira koliko simptoma pacijent imao, u jednom momentu se uzima samo jedan lek koji će navodno biti dovoljan za sve prisutne simptome.

Cvetne kapi[uredi | uredi izvor]

Cvetne kapi se dobijaju stavljanjem cvetova u posudu sa vodom i njihovim izlaganjem sunčevom svetlošću. Najpoznatije su Bahove cvetne kapi, koje je razvio homeopata Edvard Bah. Iako promoteri ovih proizvoda sa homeopatama dele vitalistički pogled na svet pa za svoje proizvode tvrde da deluju preko iste hipotetičke „životne sile", metoda proizvodnje Bahovih cvetnih kapi je drugačija. Oni se proizvode na "nežnije“ načine, poput stavljanja cvetova u osunčanu vodu.[45] Ne postoje ubedljivi naučni ili klinički dokazi koji bi pokazivali da su cvetne kapi efektivne.[46]

Homeopatija životinja[uredi | uredi izvor]

Homeopate često tvrde kako je homeopatija efikasna obzirom da se koristi pri lečenju životinja jer kod njih placebo efekat nije moguć, međutim skinerova[47] i pavloljeva[48] istraživanja pokazala su da su životinje sklone placebu i sujeverju.[49]

Homepatski preparati su postigli značajno lošije rezultate u poređenju sa antimikrobicima pri tretmanu krava od mastitisa u Novom Zelandu. Krave koje su bile zaražene najčešćim patogenima (najviše streptokokama) imale su 63% oporavka pri homeopatskim tretmanom (72 izlečenih od 114 krava) i 95% pod antimikrobicima (107 od 113 krava). Od krava koje su bile zaražene bakterijama, uspešnost homeopatije bila je 37% (39 od 107 krava) a antimikrobika 74% (75 od 102 krave).[50]

U sličnom istraživanju poređenje homeopatskih preparata i placeba nad zdravim kravama nije pokazalo statistički značajnu razliku u broju somatskih ćelija u mleku.[51]

Brojleri koji su sa 8 dana starosti zaraženi ešerihija koli bakterijom tretirani su placebom i sa više vrsta homeopatskih preparata. Između grupa nije bilo statistički značajnijih razlika.[52]

Pri tretmanu 18 pasa placebom i homeopatskim preparatima protiv atopijskog dermatitisa jedan pas se oporavio nakon tretmana homeopatijom i jedan nakon placeba.[53]

Sistematski pregled 120 prekliničkih istraživanja (na životinjama) nije uspeo pronaći nezavisnu potvrdu pozitivnih rezultata homeopatije. U nekoliko slučajeva kada su istraživački timovi ponovili istraživanja, rezultati su bili negativni ili je metodologija testiranja bila upitna.[54]

Decembra 2010 je u Ujedinjenom kraljevstvu Direktorat veterine (VMD) pri Odseku za hranu (DEFRA) koje odobrava lekove za životinje naveo da homeopatski preparati mogu da budu klasifikovani kao medicinski, i stoga preporučivani od strane veterinara, tek ukoliko su u stanju da demonstriraju svoju efikasnost.[55]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Najčešće kritike su da je homeopatija pseudonauka potekla od vitalizma i alhemije, a da pacijenti potpadaju pod placebo efekat.[56] Homeopatija je i sa naučne strane nelogična jer ekstremno male doze koje koristi ni na koji način ne mogu delovati.

Sama ideja da se smanjenjem koncentracije leka povećava njegovo korisno dejstvo potpuno je suprotna sa odnosom doze leka i njegovih efekata kod konvencionalnih lekova, kod kojih su lekoviti efekti zavisni od koncentracije aktivnog sastojka u telu,[57] dok placebo efekat nije specifičan i nije u vezi sa farmaceutskom aktivnošću.[58]

Homeopate ove nelogičnosti često objašnjavaju tvrdnjama da voda ima memoriju ili vibraciju, međutim takvo objašnjenje je u suprotnosti sa zakonima hemije i fizike, kao i zakonom o održanju mase.[59] Maksimalna granica do koje je moguće razrediti aktivnu materiju tako da i dalje bude prisutna u rastvaraču je određena Avogadrovim brojem, i odgovara 12C homeopatskom razređenju. Obzirom da je apsolutno najmanja moguća količina supstance koja zadržava njena hemijski sastav i svojstva jedan molekul ili atom, verovatnost prisutnosti molekula originalne supstance već u 15C razređenju je vrlo mala. Za bolje predstavljanje ovih brojeva, u olimpijskom bazenu ima oko 1032 molekula vode; ukoliko bismo želeli biti sigurni da ćemo dobiti jedan molekul aktivne supstance iz 15C razređene supstance, trebalo bi da popijemo 1% zapremine bazena (oko 25 m3, odnosno 25 tona vode). Na 30C razređenju više ne postoji ni teoretska šansa da u rastvoru ima bilo čega. To bi značilo da je jedan molekul ili atom uspešno podeljen još osamnaest puta. Da bi se podelio atom samo jednom, potreban je nuklearni reaktor. Presipanjem iz čaše u čašu nije moguće to uraditi.[60]

ISO 3696: 1987 definiše standard za kontrolu vode korišćene u laboratorijskim analizama; po njemu je dozvoljena kontaminacija vode deset delova na milion, što odgovara odnosu nečistoća od 4C po homeopatskim principima. Takva voda se ne sme čuvati u čašama jer će se zagaditi nečistoćama iz vazduha.[61] Arsenik u pijaćoj vodi gradskog vodovoda bezopasan je ako mu je razređenje veće od 4C.

Haneman je preporučivao razređenje od 30C za većinu primena, tj. razređenje od 10030 = 1060. Da bi se u uobičajenom razređenju od 30C našao jedan molekul aktivne supstance, bilo bi potrebno najmanje 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 [1060] molekula vode, odnosno bio bi potreban rezervoar 30.000.000.000 puta veći od planete Zemlje.[62]

Ako je najmanja aktivna doza bensedina dva miligrama, homeopatska doza bi, kako bi mogla da bude registrovana u Agenciji za lekove i medicinska sredstva morala da iznosi najviše dvadeset mikrograma aktivne komponente, što ne bi omamilo ni miša.[42]

Popularni homeopatski tretman za groznicu je pačja jetra razređena do 200C, koja se prodaje pod nazivom oscilokokinum.[63] Obzirom da u celom vidljivom svemiru ima samo oko 1080 atoma, razređenje pri kojem bi bilo verovatno da se u celom vidljivom svemiru nađe ijedan molekul bi bilo oko 40C. Oscilokokinum bi stoga zahtevao još 10320 univerzuma kako bi bilo verovatno da se jedan jedini molekul pačje jetre nađe u krajnjem homeopatskom proizvodu.[64] Magazin U.S. News & World Report je u izdanju od 17. februara objavio da je dovoljna jedna patka za godišnju proizvodnju oscilokokinuma, i da bi njena vrednost u 1996 godini bila dvadeset miliona dolara. Magazin je nazvao nesrećnu pticu patka od dvadeset miliona dolara.

Procedurom homeopatskog potvrđivanja, osnovom svih homeopatskih proizvoda nije eliminisana statistička greška nereprezentativnog (premalog) uzorka, ne vrši se nasumični raspored pacijenata u tri ili više testnih grupa (randomizacija), a rezultati se ne mogu porediti sa rezultatima postojećih tretmana niti rezultatima placebo grupe, obzirom da, za razliku od savremenih ispitivanja pored homeopatske ne postoji grupa pod kliničkom terapijom, niti grupa koja prima lažni lek - placebo. Procena uspešnosti terapije homeopatskim potvrđivanjem je podložna subjektivnoj proceni ispitivača, dok je kod savremenih kliničkih testiranja subjektivnost eliminisana duplo slepom procedurom, pri čemu ni pacijenti ni lekari nisu upoznati u kojoj grupi je pacijent pre procene efikasnosti terapija u svim grupama. Homeopate istraživači koji ispoštuju navedene procedure podložne su grešci pristrasnosti u objavljivanju naučnih istraživanja, obzirom da mogu da ignorišu rezultate koji ne pokazuju da je homeopatski tretman značajniji od placeba, odnosno da objave samo rezultate pozitivnih istraživanja.

Etika i bezbednost[uredi | uredi izvor]

Po zapažanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu (NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno uklapa u definiciju kulta (jedno od objašnjenja u Vebsterovom rečniku glasi sistem lečenja bolesti koja se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora) ali isto tako i u definiciju sekte (grupa koja sledi karakterističnu doktrinu ili vođu). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme zadržavaju svoj identitet, pa je tako homeopatija već dva veka ostala samo ono čime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u naučnom smislu reči, ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju ničeg zajedničkog sa zakonima sličnosti i infinitezimala (teorijom po kojoj se razblaživanjem povećava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako bi tako nešto učinila, onda to više ne bi bila homeopatija, nego biomedicina.[65]

Većina homeopata se protivi vakcinaciji ili umesto vakcinacije preporučuje homeopatske alternative. Edzard Ernst i Kaća Šmit sa Ekseter Univerziteta sproveli su 2002. godine istraživanje među homeopatama Engleske. Prikupili su e-mail adrese 168 homeopata, i uputili su im e-mail kojim su, predstavljajući se kao majka, tražili savet da li da vakcinišu jednogodišnje dete od boginja i rubeole. Od 77 homeopata koji su odgovorili, samo dva su preporučila vakcinaciju[66].

U sličnom istraživanju Simona Singa i Alise Turf, homeopatama je naglašeno da bi Alisa trebalo da deset nedelja boravi u Zapadnoj Africi, u oblasti poznatoj po malariji, bolesti od koje bi mogla da umre za samo tri dana. Alisa je pomenula da je prethodno uzimala klasične lekove, ali da je imala određene neželjene efekte, pa je stoga interesuje da li postoji homeopatska alternativa. Pre homeopata, Alisa je posetila obične doktore, sa istom pričom. Skrenuta joj je pažnja da su sporedni efekti česti kod lekova za malariju, međutim postoji više vrsti lekova, pa može izabrati onaj kod kojih su efekti manji, ili ne postoje. Istovremeno su se doktori raspitivali za njeno zdravstveno stanje i nudili joj savete o izbegavanju ujeda insekata. Onda je Alisa posetila deset homeopata, u okolini Londona. Sedam od deset homeopata nije se interesovalo za njenu istoriju bolesti, i nije dalo ikakav savet u vezi prevencije bolesti. Sve homeopate su joj predlagale da umesto konvencionalnih metoda koristi homeopatske preparate, što bi moglo ugroziti njen život[67].

Agencija za zaštitu zdravlja (HPA) iz Ujedinjenog Kraljevstva je 2011 godine izdala upozorenje o nedelotvornosti homeopatskih proizvoda za prevenciju i lečenje malarije nakon što je više lica ozbiljno obolelo po povratku iz tropskih oblasti u Ujedinjeno Kraljevstvo. U upozorenju se navodi da je izbegavanje pravog leka, u pravoj dozi, dovoljno dugo vremena glavni razlog za pojavu malarije.[68]

Australijsko Kraljevsko udruženje zdravstvenih radnika (RACPG) preporučilo je apotekama da isprazne sa polica homeopatske proizvode i upozorilo doktore da prestanu da ih prepisuju, obzirom da oni ne deluju. Ova odluka usledila je nakon zaključka Nacionalnog saveta zdravstvenih i medicinskih istraživačka (NHMRC) da homeopatija ne proizvodi zdravstvene efekte značajnije od placeba.[69]

Mali broj homeopatskih proizvoda sadrži otrove poput arsenika ili otrovnog bršljana koji su visoko rastvoreni u homeopatskom proizvodu. U retkim slučajevima njihovi tragovi se mogu naći u gotovom proizvodu, najčešće usled neispravne pripreme ili namerno niskog razređenja. Registrovani su ozbiljni neželjeni efekti poput kome i smrti.[70][71] 2010 godine Uprava za hranu i lekove je preporučila prestanak upotrebe homeopatskih preparata za olakšanje rasta zuba kod dece, usled registrovanih slučajeva trovanja sastojcima biljke velebilje.[72]

Postoje slučajevi trovanja arsenikom kod osoba koje su uzimale homeopatske proizvode koji sadrže arsenik.[73] Homeopatski proizvod koji sadrži cink glukomat u 1C razređenju izazvao je gubitak čula mirisa kod malog broja korisnika;[74] a 340 slučaja su se završila sudskim poravnanjem u 2006 godini za 12 miliona dolara.[75] 2009 godine Uprava za hranu i lekove preporučila je kupcima da prestanu sa kupovinom tri takva homeopatska proizvoda, obzirom da mogu da izazovu trajan gubitak čula mirisa.[76]

Do sada je u svetu registrovano minimum 437 osoba koje su oštećene upotrebom homeopatije, često sa smrtnim ishodom[77], međutim najčešće je šteta nastala odlaganjem odlaska kod konvencionalnih lekara odnosno prekidom propisane terapije na preporuku homeopate. U Srbiji je zbog bavljenja homeopatijom u neregistrovanoj ordinaciji krivično procesuirana Elmira Grubić, registrovana kao član Sekcije za homeopatiju Srpskog lekarskog društva.[78]

Opozicija javnosti[uredi | uredi izvor]

Džejms Rendi, poznat po razotkrivanju mnogih prevara, javno je ponudio milion dolara farmaceutskim kompanijama - proizvođačima homeopatskih proizvoda, ukoliko dokažu da je njihova delotvornost veća od delotvornosti obične čaše vode ili kocke šećera, odnosno da se ne svodi isključivo na placebo efekat.[79] Naročito je istakao kako bi nagradu mogao osvojiti svako ko nedvosmisleno izdvoji homeopatski preparat od nehomeopatskog primenom metode po želji.[80] 2002. godine ovaj izazov prihvatila je BBC emisija Horizont, bez rezultata[81]. Sličan vremenski ograničen izazov (od 8.4.2009 do 8.4.2010), sa nagradom od 10.000 dolara ponudili su autori knjige Napitak za boljitak: šta znamo o alternativnoj medicini[82]. Rendijeva milionska nagrada je i dalje aktivna.

Društvo skeptika Mersejsajd je 2010. godine osnovalo 10:23 kampanju, ohrabrujući grupe da javno uzimaju prekomerne doze homeopatskih proizvoda. Kampanja 10:23 se 2011. godine proširila i u njoj je učestvovalo 69 grupa od kojih su 54 snimile i poslale video zapise.[83] Aprila 2012, na Berklej skupu skeptika preko sto ljudi je učestvovalo u masovnom predoziranju uzimajući coffea cruda homeopatski proizvod za koji se tvrdi da leči nesanicu.[84] Nijedan od hiljada demonstranata u Engleskoj, Australiji, Novom Zelandu, Kanadi i SAD nije povređen i „niko nije izlečen ni od čega“.[85]

Hemičarka i blogerka Yvette d'Entremont, poznatija kao "SciBabe" popila je krajem 2014. godine čitavu bočicu, 50 tableta homeopatskih pilula za spavanje. Ostala je budna i navela je da su slatke.[86]

U Hrvatskoj je 2013 godine u organizaciji Društva za promociju znanosti i kritičkog mišljenja šest dobrovoljaca na početku javne tribine popilo 80 homeopatskih pilula protiv nesanice, odnosno 26 puta veću dozu od maksimalno dozvoljene tri pilule. Pri kraju tribine, tri sata nakon ispijanja tableta, dobrovoljci su i dalje bili budni.[traži se izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tuomela, R (1987). „Chapter 4: Science, Protoscience, and Pseudoscience”. Ur.: Pitt JC, Marcello P. Rational Changes in Science: Essays on Scientific Reasoning. Boston Studies in the Philosophy of Science. 98. Springer. str. 83—101. ISBN 978-94-010-8181-8. doi:10.1007/978-94-009-3779-6_4. 
  2. ^ Hahnemann 1987, str. 83–101
  3. ^ Ernst, E (2002), „A systematic review of systematic reviews of homeopathy”, Br J Clin Pharmacol, 54 (6): 577—582, PMC 1874503Slobodan pristup, PMID 12492603, doi:10.1046/j.1365-2125.2002.01699.x. 
  4. ^ Shang A, Huwiler-Müntener K, Nartey L, Jüni P, Dörig S, Sterne JA, Pewsner D, Egger M (2005), „Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy”, The Lancet, 366 (9487): 726—732, PMID 16125589, doi:10.1016/S0140-6736(05)67177-2 
  5. ^ UK Parliamentary Committee Science & Committee, Technology, Evidence Check 2: Homeopathy, Arhivirano iz originala na datum 27. 02. 2010, Pristupljeno 29. 04. 2013 
  6. ^ Kleijnen J, Knipschild P, ter Riet G (1991), „Clinical trials of homeopathy”, BMJ, 302 (6772): 316—23, PMC 1668980Slobodan pristup, PMID 1825800, doi:10.1136/bmj.302.6772.316. 
  7. ^ Linde, K; Clausius, N; Ramirez, G; et al. (1997), „Are the clinical effects of homeopathy placebo effects? A meta-analysis of placebo-controlled trials”, Lancet, 350 (9081): 834—843, PMID 9310601, doi:10.1016/S0140-6736(97)02293-9. 
  8. ^ Linde K, Scholz M, Ramirez G, Clausius N, Melchart D, Jonas WB (1999), „Impact of study quality on outcome in placebo-controlled trials of homeopathy”, J Clin Epidemiol, 52 (7): 631—6, PMID 10391656, doi:10.1016/S0895-4356(99)00048-7. 
  9. ^ Boissel J, Cucherat M, Haugh MC, Gooch M (2000), „Evidence of clinical efficacy of homeopathy. A meta-analysis of clinical trials. HMRAG. Homeopathic Medicines Research Advisory Group”, Eur J Clin Pharmacol, 56 (1): 27—33, PMID 10853874. 
  10. ^ Mathie, RT (2003), „The research evidence base for homeopathy: a fresh assessment of the literature”, Homeopathy, 92 (2): 84—91, PMID 12725250, doi:10.1016/S1475-4916(03)00006-7. 
  11. ^ Maksimović 2001
  12. ^ Hemenway, Henry Bixby (1894), „Modern Homeopathy and Medical Science”, JAMA: the Journal of the American Medical Association (11): 367, doi:10.1001/jama.1894.02420900001001 
  13. ^ Paracelsus (German-Swiss physician) (Britannica Online Encyclopedia izd.), Encyclopedia Britannica accessdate=24. 03. 2009 
  14. ^ Ernst, E.; Kaptchuk, TJ (1996), Homeopathy revisited, Archives of Internal Medicine 156 (19): 2162–4, PMID 8885813, doi:10.1001/archinte.156.19.2162 
  15. 15,0 15,1 History of Homeopathy, Creighton University Department of Pharmacology, Arhivirano iz originala na datum 05. 07. 2007, Pristupljeno 23. 07. 2007 
  16. ^ Goldejker, Ben (2011), Loša nauka, str. 72—, ISBN 978-86-86059-31-4  Nepoznati parametar |COBISS.SR-ID= ignorisan (pomoć)
  17. ^ Edzard Ernst, Singh, Simon (2008), Trick or Treatment: The Undeniable Facts about Alternative Medicine, New York: W. W. Norton, ISBN 978-0-393-06661-6 
  18. ^ Lasagna L (1970) [1962], The doctors' dilemmas, New York: Collier Books, str. 33, ISBN 978-0-8369-1669-0 
  19. ^ W. Steven Pray (2003). a History of Nonprescription Product Regulation. Psychology Press. str. 192. ISBN 978-0-7890-1538-9. Pristupljeno 21. 01. 2013. 
  20. ^ Haehl 1922, str. 101
  21. ^ Hahnemann, Samuel. Materia Medica Pura. 
  22. ^ Boger CM, von Bönninghausen CM, Bradford TL (1999), Boenninghausen's characteristics, materia medica & repertory : with word index (reprint izd.), New Delhi: B. Jain, ISBN 978-81-7021-207-2, OCLC 46785916 
  23. ^ Dacey J (14. 01. 2011). „Alternative therapies are put to the test”. swissinfo.ch. Pristupljeno 24. 04. 2011. 
  24. ^ „Doctors vote to drop homeopathy on the NHS – and about time”. 
  25. ^ „Chemists should be forced to label homeopathic remedies as 'placebos' say doctors”. 
  26. ^ „Homeopathy and the UK’s National Health Service”. 
  27. 27,0 27,1 „Directive 2001/83/EC of the European Parliament and of the Council of 6 November 2001 on the Community code relating to medicinal products for human use”. 
  28. ^ Miller 1995, str. 80.
  29. ^ Frederick Karst, Homeopathy In Illinois, Caduceus, 4:2. (1988). str. 1-33; pp. 5.
  30. ^ Charles S Cameron, Homeopathy in Retrospect, Trans. Stud. Coll. Phys. Philadelp., 27, 1959, 28-33; pp. 30.
  31. ^ Isadora Stehlin, Uprava za hranu i lekove Public Affairs Officer, "Homeopathy: Real Medicine or Empty Promises?", December 1996
  32. ^ Memorandum №2 Komissii RAN po borьbe s lženaukoй i falьsifikacieй naučnыh issledovaniй - O LŽENAUČNOSTI GOMEOPATII
  33. ^ Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine
  34. ^ „Slađana jović i Vuk Stambolović o alternativnoj medicini”. Arhivirano iz originala na datum 19. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  35. ^ Tradicionalna, komplementarna i alternativna medicina u Srbiji: legalizacija i integracija u zdravstveni sistem
  36. ^ Preliminarni katalog alternativnih praksi
  37. ^ Javna odbrana magistarske teze pod nazivom „Alternativne tehnologije unapređenja zdravlja u Srbiji“
  38. ^ „Snežana Simić o homeopatiji, duhovnom ozdravljenju, meditaciji, molitvi, muzikoterapiji, energetskim poljima” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 13. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  39. ^ „Slađana Jović predavač u poretku ljubavi - porodičnom rasporedu”. Arhivirano iz originala na datum 13. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  40. ^ „Slađana Jović o nasleđivanju traumatskih iskustava predaka”. Arhivirano iz originala na datum 26. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2014. 
  41. ^ Članovi radne grupe za tradicionalnu medicinu
  42. 42,0 42,1 „Homeopatija ili lečenje šećernom vodicom”. 
  43. ^ Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (PDF), Arhivirano iz originala (PDF) na datum 03. 04. 2016, Pristupljeno 09. 06. 2015 
  44. ^ Džordž Vitulkas - Homeopatija - Medicina za novi milenijum, Advaita Sarajevo. 2007. ISBN 978-9958-9116-0-6.
  45. ^ Vanhaselen, R (1999), „The relationship between homeopathy and the Dr Bach system of flower remedies: A critical appraisal”, British Homoeopathic journal, 88 (3): 121—7, PMID 10449052, doi:10.1054/homp.1999.0308 
  46. ^ Ernst, E (2002), „"Flower remedies": a systematic review of the clinical evidence”, Wiener klinische Wochenschrift, 114 (23–24): 963—6, PMID 12635462 
  47. ^ Burrhus Frederic, Skinner (1947), „'Superstition' in the Pigeon"”, Journal of Experimental Psychology, 38 
  48. ^ „The Nobel Prize in Physiology and Medicine 1904 Ivan Pavlov”. Nobelmedia. Pristupljeno 10. 02. 2017. 
  49. ^ Ernst, E. „HOMEOPATHY, does it really work in animals?”. Pristupljeno 10. 02. 2017. 
  50. ^ Williamson, JN (2014), „Lack of efficacy of homeopathic therapy against post-calving clinical mastitis in dairy herds in the Waikato region of New Zealand”, New Zealand veterinary journal, PMID 23701404 
  51. ^ Holmes, MA (2005), „Controlled clinical trial of the effect of a homoeopathic nosode on the somatic cell counts in the milk of clinically normal dairy cows”, The Veterinary record, PMID 15866899 
  52. ^ Velkers, FC (2005), „Isopathic and pluralist homeopathic treatment of commercial broilers with experimentally induced colibacillosis”, Research in veterinary science, 78: 77—83, PMID 15500843 
  53. ^ Scott, Danny W. (2002), „Treatment of canine atopic dermatitis with a commercial homeopathic remedy: A single-blinded, placebo-controlled study”, The Canadian Veterinary Journal, 43 (8): 601—603  Nepoznati parametar |pmcid= ignorisan [|pmc= se preporučuje] (pomoć)
  54. ^ Vickers, AJ (1999), „Independent replication of pre-clinical research in homeopathy: a systematic review.”, Forschende komplementarmedizin, 6 (6): 311—20, PMID 10649002 
  55. ^ Department for Environment, Food & Rural Affairs. „Alternative pet remedies: Government clampdown”. 
  56. ^ Williams 2013, str. 298–.
  57. ^ Levy, G (1986), „Kinetics of drug action: An overview”, Journal of Allergy and Clinical Immunology, 78 (4 Pt 2): 754—61, PMID 3534056, doi:10.1016/0091-6749(86)90057-6 
  58. ^ Ernst, E (2007), „Placebo: new insights into an old enigma”, Drug Discovery Today, 12 (9–10): 413—8, PMID 17467578, doi:10.1016/j.drudis.2007.03.007 
  59. ^ Teixeira, J (2007), „Can water possibly have a memory? A sceptical view”, Homeopathy, 96 (3): 158—62, PMID 17678811, doi:10.1016/j.homp.2007.05.001 
  60. ^ Aleksandar Batričević accessdate=28. 12. 2014. „(Ne)verovatnost homeopatije”. Arhivirano iz originala na datum 13. 12. 2014. Pristupljeno 12. 12. 2014.  line feed character u |author= na poziciji 22 (pomoć)
  61. ^ ISO 3696: 1987
  62. ^ Stephen Barrett, M.D., Homeopathy: The Ultimate Fake, Pristupljeno 26. 05. 2011 
  63. ^ Brian Dunning. „Oscillococcinum”. 
  64. ^ Robert L. Park (2008), Superstition: Belief in the Age of Science, Princeton University Press, str. 145—146, ISBN 978-0-691-13355-3 
  65. ^ Da li postoje stvari koje ne postoje?: vodič za kritičko razmišljanje, 2000, str. 122—1, ISBN 978-86-902159-1-1 
  66. ^ Edzard Ernst, Simon Singh (2008), Trick or Treatment? Alternative Medicine on Trial, str. 352—, ISBN 978-0-593-06129-9 
  67. ^ What's the Harm in Homeopathy, accessdate=29. 04. 2013.
  68. ^ „Advice against the use of homeopathic remedies for the prevention or treatment of malaria”. 
  69. ^ „Australian doctors told not to prescribe homeopathic items as 'they do nothing'. 
  70. ^ Posadzki, P.; Alotaibi, A.; Ernst, E. (2012). „Adverse effects of homeopathy: A systematic review of published case reports and case series”. International Journal of Clinical Practice. 66 (12): 1178—1188. PMID 23163497. doi:10.1111/ijcp.12026. 
  71. ^ „Hyland’s Teething Tablets: Recall - Risk of Harm to Children”. Uprava za hranu i lekove. 23. 10. 2010. Pristupljeno August 2013.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  72. ^ „Hyland's Teething Tablets: Questions and Answers”. Uprava za hranu i lekove. Pristupljeno 03. 02. 2017. 
  73. ^ Chakraborti, D; Mukherjee, SC; Saha, KC; Chowdhury, UK; Rahman, MM; Sengupta, MK (2003), „Arsenic toxicity from homeopathic treatment”, Journal of toxicology. Clinical toxicology, 41 (7): 963—7, PMID 14705842, doi:10.1081/CLT-120026518 
  74. ^ Barrett, Stephen (04. 11. 2003), Zicam marketers sued, Homeowatch.org, Pristupljeno 25. 10. 2007  Tekst „Barrett S” ignorisan (pomoć)
  75. ^ Boodman S (31. 01. 2006), „Paying through the nose”, This Week in Health & Science, Washington Post, Pristupljeno 25. 10. 2007 
  76. ^ Sources:
  77. ^ „What's the harm in homeopathy?”. Pristupljeno 29. 04. 2013. 
  78. ^ Šećerom lečila ljude obolele od karcinoma
  79. ^ „Randi's Challenge to Homeopathy Manufacturers and Retail Pharmacies”. Pristupljeno 29. 04. 2013. 
  80. ^ Ben Goldejker; (2011), Loša nauka, str. 54—, ISBN 978-86-86059-31-4  Nepoznati parametar |COBISS.SR-ID= ignorisan (pomoć)
  81. ^ „Homeopathy: The Test - transcript”. Pristupljeno 29. 04. 2013. 
  82. ^ „Ernst-Singh Homeopathic Challenge”. Arhivirano iz originala na datum 07. 05. 2013. Pristupljeno 29. 04. 2013. 
  83. ^ „The 10:23 Challenge 2011 Gallery”. Merseyside Skeptics Society. Pristupljeno 11. 04. 2011. 
  84. ^ Munger, Kel. „Drugs, not bugs”. Sacramento News Review. Pristupljeno 04. 05. 2012. 
  85. ^ Coghlan, A (01. 02. 2010). „Mass drug overdose – none dead”. New Scientist. Pristupljeno 20. 04. 2012. 
  86. ^ „Science babe i homeopatija”. index.hr. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Tradicionalna komplementrana i alternativna medicina
Popularna medicina SamolečenjeLečenje domaćim lekovimaNarodna medicina
Tradicionalna medicina AjurvedaAkupunkturaAkupresuraDuhovna energetska medicinaJogaTradicionalna kineska medicinaOrijentalna medicinaKvantna medicinaMakrobiotikaPrimenjena kineziologijaRefleksologijaSegmentna terapijaSuđokTradicionalna domaća medicinaTuinaŠiacu
Metode tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine ApiterapijaAromaterapijaBioenergoterapijaDetekcija štetnih zračenjaEnergetska terapijaOsteopatijaHiropraktikaHomeopatijaHerbalistikaLečenje zvukom Lečenje veromNaturopatijaKvantna medicinaKristaloterapije Lečenje svetlomFitoterapijaPorodični rasporedReikiTai či čuanĆi gongSu Đok