Pređi na sadržaj

Hronična opstruktivna bolest pluća

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hronična opstruktivna bolest pluća
SinonimiHronična opstruktivna pulmonarna bolest, hronična ošstruktivna bolest vazdušnih puteva, hronični bronhitis, emfisema, pulmonarna emfisema
Bruto patologija koja pokazuje centrilobularni tip emfizema karakterističnog za pušače.
SpecijalnostiPulmologija
SimptomiKratkoća daha, kašalj sa produkcijom ispljuvaka.[1]
KomplikacijeAkutno pogoršanje hronične opstruktivne plućne bolesti[2]
Vreme pojaveNakon 40 godina života[3]
TrajanjeDugoročna[3]
UzrociPušenje duvana, zagađenje vazduha, genetika[2]
Dijagnostički metodTestiranje funkcije pluća[4]
Slična oboljenjaAstma[3]
PrevencijaPoboljšanje zagađenja vazduha u zatvorenom i na otvorenom[3]
LečenjePrestanak pušenja, pulmonalna rehabilitacija, transplantacija pluća[2]
LekoviVakcinacije, inhaliranje bronhodilatatori i steroidi, dugoročna kiseonična terapija[2][5]
Frekvencija174,5 miliona (2015)[6]
Smrtnost3,2 miliona (2015)[7]

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), (engl. chronic obstructive pulmonary disease - COPD) je bolest pluća sa opstrukcijom (suženjem) disajnih puteva.[1][8] Uzrok je pojačana zapaljenjska reakcija pluća na inhalativne agense koja dovodi do progresivne opstrukcije disajnih puteva. Usko je povezana sa hroničim korišćenjem duvana. Pretpostavlja se da 20% populacije boluje od hroničnog bronhitisa. HOPB se može nazvati i hronični opstruktivni bronhitis.[9]

Glavni simptomi obuhvataju kratkoću daha i kašalj sa produkcijom ispljuvaka.[1] HOBP je progresivna bolest, te se tipično pogoršava s vremenom.[10] Na kraju, svakodnevne aktivnosti, kao što su hodanje ili oblačenje, postaju teške.[3] Hronični bronhitis i emfisema su alternativni termini koji se koriste za različite tipove HOBP.[3][11] Termin „hronični bronhitis” se još uvek koristi za definisanje produktivnog kašlja koji je prisutan tokom najmanje tri meseca svake godine tokom dve godine.[1]

Pušenje duvana je najčešći uzrok HOBP, pri čemu faktori kao što su zagađenje vazduha i genetika igraju manje uloge.[2] U zemljama u razvoju, jedan od čestih izvora zagađenja vazduha su loše ventilisane vatre za zagrevanje i kuvanje.[3] Dugoročno izlaganje tim iritantima uzrokuje inflamatorni respons u plućima, što dovodi do sužavanja malih disajnih puteva i raspada plućnog tkiva.[5] Dijagnoza se bazira na lošem vazdušnom toku koji se meri testovima plućne funkcije.[4] Za razliku od astme, redukcija protoka vazduha se znatno ne poboljšava upotrebom bronhodilatora.[3]

Većina slučajveva HOBP se može sprečiti redukovanjem izlaganja faktorima rizika.[12] Time su obuhvaćeni smanjenje nivoa pušenja duvana i poboljšanje kvaliteta vazduha unutra i napolju.[3] Dok tretman može da uspori pogoršanje, lek ne postoji.[3] HOBP tretmani obuhvataju prestanak pušenja, vakcinacije, respiratornu rehabilitaciju, i često udisanje bronhodilatora i steroida.[2] Nekim pacijentima pomaže dugoročna kiseonična terapija ili transplantacija pluća.[5] Kod onih koji imaju periode akutnih pogoršanja, povećana upotreba lekova i hospitalizacija mogu da budu neophodni.[2]

Godine 2015 od HOBP je bilo obolelo oko 174,5 miliona ljudi (2,4%) globalne populacije.[6] Bolest se tipično ispoljava kod osoba sa više od 40 godina starosti.[3] Muškarci i žene su jednako podložni.[3] Godine 2015 ova bolest je uzrokovala 3,2 miliona smrtnih slučajeva, što je porast sa nivoa od 2,4 miliona u 1990. godini.[7][13] Više od 90% ovih smrtnih slučajeva se javilo u zemljama u razvoju.[3] Očekuje se da će broj smrtnih slučajeva dalje rasti zboh povišenih nivoa dima u zemljama u razvoju, kao i zbog starenja populacije u mnogim zemljama.[14] Procenjuje se da je ova bolest uzrokovala ekonomski trošak od 2,1 američkih dolara biliona 2010. godine.[15] Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća obeležava se 17. novembra.[16]

Video objašnjenje

Znaci i simboli

[uredi | uredi izvor]

Tipični simptomi su hronični kašalj, iskašljavanje gustog šlajma obično je bele boje, zapaljenja disajnih puteva. Za HOBP su karakteristični znaci opstrukcije disajnih puteva: zamor pri naprezanju, noćni kašalj, osećaj gubitka vazduha -dispneja, periferna cijanoza, centralna cijanoza.[5][17] Ovi simptomi su prisutni tokom dužeg vremenskog perioda[18] i tipično se pogoršavaju s vremenom.[5]

Znaci hiperkapnije (hiperkapnija-povećana koncentracija uglen-dioksida u krvi): nemir, tremor, dilatacija vena-crvene oči, somnolencija. Znaci hipertrofije desne komore srca - cor pulmonle: edemi na nogama, venski zastoj krvi u vratnim venama, cijanoza. Kod pregleda se mogu uočiti cijanoza-plava prebojenost delova tela, staklasti nokti, kod emfizema bačvast grudni koš, disanje usnama.

Kašalj

[uredi | uredi izvor]

Hronični kašalj je obično prvi simptom koji se razvija. Kada traje više od tri meseca svake godine u toku bar dve godine, u kombinaciji sa produkcijom ispljuvaka i bez drugih objašnjenja, onda se definitivno radi o hroničnom bronhitisu. Ovo stanje se može javiti pre nego što se HOBP u potpunosti razvije. Količina proizvedenog ispljuvka se može menjati tokom dana. U nekim slučajevima, kašalj može da bude odsutan ili se može samo povremeno javljati i može da ne bude produktivan. Neki ljudi oboleli od HOBP pripisuju svoje simptome „pušačkom kašlju”. Sputum se može progutati ili ispljunuti, što često zavisi od društvenih i kulturnih faktora. Snažno kašljanje može da dovede do preloma rebara ili kratkotrajnojg gubitka svesti. Oboleli od HOBP često imaju istoriju „običnih prehlada” koje traju dugo vremena.[17]

Kratkoća daha

[uredi | uredi izvor]

Kratkoća daha je često simptom koji najviše zabrinjava ljude.[19] On se obično opisuje kao: „moje disanje zahteva napor”, „osećam se bez daha”, ili „ne mogu da udahnem dovoljno vazduha”.[20] Različiti termini se međutim koriste u različitim kulturama.[17] Tipično se kratkoća daha pogoršava pri izlaganju naporu tokom dužeg vremenskog perioda kao i sa godinama.[17] U uznapredovalim stupnjevima, do nje dolazi tokom odmaranja i može uvek da bude prisutna.[21][22] Ona je uzrok anksioznosti i lošeg kvaliteta života obolelih od HOBP.[17] Mnogi ljudi u poznijim stupnjevima HOBP dišu kroz usta i to može da olakša kratkoću daha kod dela populacije.[23][24]

Druge osobine

[uredi | uredi izvor]

Kod obolelih od HOBP, može da bude potrebno više vremena da se izdahne vazduh, nego da se udahne.[25] Može se javiti stezanje u grudima,[17] mada je to ređi simptom koji može da bude uzrkovan i drugim problemima.[19] Osobe sa opstruiranim protokom vazduha mogu da proizvode šišteće ili prigušene zvukove pri ulazu vazduha tokom pregleda grudi stetoskopom.[25] Bačvaste grudi su karakterističan znaka obolelih od HOBP, made je ta pojava relativno retka.[25] Zauzimanje položaja stativa može postati učestalije sa progresijom bolesti.[18]

Uznapredovani HOBP dovodi do visokog pritiska na plućnim arterijama, što uzrokuje naprezanje desne komore srca.[5][26][27] Ova situacija se naziva cor pulmonale, i dovodi do simptoma oticanja nogu[17] i ispupčenja vratnih vena.[5] HOBP je zastupljeniji od bilo koje druge plućne bolesti i uzrok je cor pulmonale,[26] mada je taj sistem manje izražen pri upotrebi dodatnog kiseonika.[18]

HOBP se često javlja zajedno sa brojnim drugim oboljenjima, što je delom posledica zajedničkih faktora rizika.[2] Među tim oboljenjima su koronarna arterijska bolest, visoki krvni pritisak, šećerna bolest, gubitak mišića, osteoporoza, rak pluća, anksiozni poremećaji, seksualne disfunkcije, i depresija.[2][28] Kod onih sa jako zastuljenom bolešću, osećaj konstantnog zamora je čest.[17] Deformisanje noktiju na rukama nije specifično za HOBP i može da sugeriše da je u osnovi bolesti karcinom pluća.[29]

Pogoršanje

[uredi | uredi izvor]

Akutno pogoršanje HOBP se definiše povećanjem kratkoće daha, povećanom produkcijom ispljuvaka, promenom boje ispljuvaka iz prozirne u zelenu ili žutu, ili pojačanjem kašljanja.[25] Ovo može da bude praćeno znacima povećanog napora pri disanju kao što su brzo disanje, brzo kucanje srca, znojenje, aktivna upotreva mišića u vratu, plavičaste nijanse boje kože, i konfuzija ili napadno ponašanje pri veoma ozbiljnom pogoršanju.[25][30] Krkljanje se isto tako može čuti nad plućima pri pregledu stetoskopom.[31]

Hronični bronhitis

[uredi | uredi izvor]

Postoje tri vrste hroničnog bronhitisa koje se nastavljaju jedan na drugi:

  • jednostvni, hronični bronhitis: kašalj sa iskašljavanjem beličastog šlajma, bez bronhijalne opstrukcije. Tifnoov indeks je normalan, iznad 70%
  • HOPB: kašalj sa iskašljavanjem i bronhijalnom opstrukcijom Tifnoov indeks (FEV/FVC *100%) je manji od 70%
  • Opstruktini emfizem: HOPB i ireverzibilo povećani rezidualni volumen

Faktori rizika

[uredi | uredi izvor]

Većina pacijanata su pušači, ili su u prošlosti bili pušači. Zagađenje vazduha takođe igra ulogu i nastanku HOBP. Hemijska sredstva, pare, prašina takođe mogu da igraju ulogu, ali najznačajnije je pušenje. Manje značajni faktori rizika su: nedostatka α1 Antitripsina, Kartagenerov sindrom: situs inversus, bronhiekazije, infertilitet.

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]
Uvećan prikaz tkiva pluća pokazuje razliku između zdravih i pluća kod HOBP

Težina HOPB je određena GOLD klasifikacijom.[2]

grupe rizika kašalj-jednostavni hronični bronhitis
1 blaga Fev1>80% Fev1/VK<70%
2 umereno teška Fev1 50-80% Fev1/VK<70%
3 teška Fev1 30-50% Fev1/VK<70%
4 jako teška Fev1<30% Fev1/VK<70%

Legenda: FEV1 je forsirani ekspirijumski volumen u pevoj sekundi, maksimalno izdahnuta količina vazduha u prvoj sekundi. Kod zdravih osoba je iznad 80%, njegovo smanjene je znak opstrukcije. VK je vitalni kapacitet, količina vazduha koja se može maksimalno udahnuti ili izdahnuti, normalno oko 5 litara. Njegovo smanjenje je znak restriktivnih bolesti pluća.

Patogeneza

[uredi | uredi izvor]

U ranoj fazi dominira hipertrofija bronhijalne sluzokože (sluzokoža)sa hipersekrecijom iz bronhijalnih žlezda-diskrinija usled zapaljenjske reakcije. Mehanizam čišćenja bronhijalnog epitela je poremećen što olakšava infekciju. Osetljivost sluzokože na spoljašnje faktore je povećana, tako da lakše dolazi do opstrukcije disajnih puteva.[2]

Vremenom dolazi do uništavanja treplljastog, bronhijalnog epitela, kolapsa bronhija i zarobljavanja vazduha-air trapping. U toku zapaljenjskih procesa iz ćelija zapaljenja: makrofaga, neutrofila... dolazi do oslobađanja enzima koji razaraju alveole, što dovodi do emfizema pluća.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]
  • Usled hronične hipoksemije (hipoksemija), razvija se sekundarna poliglobulija (policitemija).
  • Takođe hronična hipoksemija uzrokuje i pulmonalnu hipertoniju, što dovodi do opterećenja desnog srca i njegove hipertrofije. Hipertrofija desne komore dovodi i do dilatacije, što uzrokuje edeme, poveđanje jetre, venski zastoj.
  • Pacijenti često dobijaju i zapaljenje pluća.
  • Usled opstrukcije javlja se i emfizem pluća, stadijum 4 GOLD klasifikacije.[32]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Algusti 2017, str. 6–17
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j Decramer M, Janssens W, Miravitlles M (april 2012). „Chronic obstructive pulmonary disease”. Lancet. 379 (9823): 1341—51. PMID 22314182. doi:10.1016/S0140-6736(11)60968-9. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) Fact sheet N°315”. WHO. januar 2015. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  4. ^ a b Nathell L, Nathell M, Malmberg P, Larsson K (2007). „COPD diagnosis related to different guidelines and spirometry techniques”. Respir. Res. 8 (1): 89. PMC 2217523Slobodan pristup. PMID 18053200. doi:10.1186/1465-9921-8-89. 
  5. ^ a b v g d đ e Rabe KF, Hurd S, Anzueto A, Barnes PJ, Buist SA, Calverley P, Fukuchi Y, Jenkins C, Rodriguez-Roisin R, van Weel C, Zielinski J (septembar 2007). „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 176 (6): 532—55. PMID 17507545. doi:10.1164/rccm.200703-456SO. 
  6. ^ a b GBD (8. 10. 2016). 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence Collaborators.. „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Slobodan pristup. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  7. ^ a b GBD (8. 10. 2016). 2015 Mortality and Causes of Death Collaborators.. „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMID 27733281. doi:10.1016/S0140-6736(16)31012-1. 
  8. ^ Roversi, Sara; Corbetta, Lorenzo; Clini, Enrico (2017). „GOLD 2017 recommendations for COPD patients: toward a more personalized approach”. COPD Research and Practice. 3. doi:10.1186/s40749-017-0024-y. 
  9. ^ „The 10 leading causes of death in the world, 2000 and 2011”. World Health Organization. 2013. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  10. ^ Vestbo 2013, str. 1–7 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFVestbo2013 (help)
  11. ^ Craig, John A. (2012). Ferri's netter patient advisor (2nd izd.). Saunders. str. 913. ISBN 9781455728268. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. 
  12. ^ Pirozzi C, Scholand MB (jul 2012). „Smoking cessation and environmental hygiene”. Med. Clin. North Am. 96 (4): 849—67. PMID 22793948. doi:10.1016/j.mcna.2012.04.014. 
  13. ^ GBD (17. 12. 2014). 2013 Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385: 117—171. PMC 4340604Slobodan pristup. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  14. ^ Mathers CD, Loncar D (novembar 2006). „Projections of Global Mortality and Burden of Disease from 2002 to 2030”. PLoS Med. 3 (11): e442. PMC 1664601Slobodan pristup. PMID 17132052. doi:10.1371/journal.pmed.0030442. 
  15. ^ Lomborg, Bjørn (2013). Global problems, local solutions : costs and benefits. Cambridge University Press. str. 143. ISBN 978-1-107-03959-9. Arhivirano iz originala 17. 5. 2016. g. 
  16. ^ „Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća”. B92. 17. 11. 2021. Pristupljeno 29. 12. 2021. 
  17. ^ a b v g d đ e ž Vestbo, Jørgen (2013). „Diagnosis and Assessment”. Global Strategy for the Diagnosis, Management, and Prevention of Chronic Obstructive Pulmonary Disease. Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease. str. 9—17. 
  18. ^ a b v Reilly, John J.; Silverman, Edwin K.; Shapiro, Steven D. (2011). „Chronic Obstructive Pulmonary Disease”. Ur.: Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th izd.). McGraw Hill. str. 2151—9. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  19. ^ a b National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 101: Chronic Obstructive Pulmonary Disease. London, June 2010.
  20. ^ Mahler, DA (2006). „Mechanisms and measurement of dyspnea in chronic obstructive pulmonary disease”. Proceedings of the American Thoracic Society. 3 (3): 234—8. PMID 16636091. doi:10.1513/pats.200509-103SF. 
  21. ^ „What Are the Signs and Symptoms of COPD?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 31. 7. 2013. Arhivirano iz originala 18. 11. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2013. 
  22. ^ MedlinePlus enciklopedia Chronic obstructive pulmonary disease
  23. ^ Morrison (2013). Nathan E. Goldstein; R. Sean, ur. Evidence-based practice of palliative medicine. Elsevier/Saunders. str. 124. ISBN 978-1-4377-3796-7. Arhivirano iz originala 17. 5. 2016. g. 
  24. ^ Holland AE, Hill CJ, Jones AY, McDonald CF (2012). Holland AE, ur. „Breathing exercises for chronic obstructive pulmonary disease”. Cochrane Database Syst Rev. 10: CD008250. PMID 23076942. doi:10.1002/14651858.CD008250.pub2. 
  25. ^ a b v g d Gruber, Phillip (novembar 2008). „The Acute Presentation of Chronic Obstructive Pulmonary Disease In the Emergency Department: A Challenging Oxymoron”. Emergency Medicine Practice. 10 (11). Arhivirano iz originala 05. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2017. 
  26. ^ a b Weitzenblum E, Chaouat A (2009). „Cor pulmonale”. Chron Respir Dis. 6 (3): 177—85. PMID 19643833. doi:10.1177/1479972309104664. 
  27. ^ „Cor pulmonale”. Professional guide to diseases (9th izd.). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2009. str. 120—2. ISBN 978-0-7817-7899-2. 
  28. ^ Levack, William MM; Poot, Betty; Weatherall, Mark; Travers, Justin; Levack, William MM (2015). „Interventions for sexual dysfunction in people with chronic obstructive pulmonary disease (COPD)”. Reviews. doi:10.1002/14651858.CD011442.pub2. 
  29. ^ Mandell (2009). James K. Stoller; Franklin A. Michota; Brian F., ur. The Cleveland Clinic Foundation intensive review of internal medicine (5th izd.). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. str. 419. ISBN 978-0-7817-9079-6. Arhivirano iz originala 17. 5. 2016. g. 
  30. ^ Brulotte CA, Lang ES (maj 2012). „Acute exacerbations of chronic obstructive pulmonary disease in the emergency department”. Emerg. Med. Clin. North Am. 30 (2): 223—47,vii. PMID 22487106. doi:10.1016/j.emc.2011.10.005. 
  31. ^ Spiro, Stephen (2012). Clinical respiratory medicine expert consult (4th izd.). Saunders. ISBN 978-1-4557-2329-4. Arhivirano iz originala 18. 5. 2016. g. 
  32. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. Pristupljeno 11. 11. 2009. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).