Šaul Ladani

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šaul Ladani
Šaul Ladani (u sredini), pobednik pešačenja na 10 km, na podijumu tokom 8. igara Makabije na stadionu Ramat Gan (1969)
Lični podaci
Puno imeŠaul Pol Ladani
Datum rođenja(1936-04-02)2. april 1936. (88 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Visina1,73 m
Masa67 kg
Sportske informacije
SportBrzo hodanje
Nagrade i medalje
Atletika
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1972. Lugan 100.000 m

Šaul Pol Ladani (hebr. שאול לדני; Beograd, 2. april 1936) bivši je izraelski dvostruki olimpijac koji se takmičio u disciplini brzog hodanja. Drži svetski rekord u pešačenju na 50 milja (7.23.50), kao i izraelski nacionalni rekord u pešačenju na 50 kilometara (4.17.07). Bivši je svetski prvak u brzom hodanju na 100 kilometara.[1][2]

Ladani je preživeo koncentracioni logor Bergen-Belzen 1944. godine, kad je imao osam godina, a 1972. godine Minhenski masakr. Bio je profesor industrijskog inženjerstva i menadžmenta na Univerzitetu Ben Gurion, autor je desetak knjiga i 120 naučnih radova, a navodno govori devet jezika. Živi u Omeru, u Izraelu.[3]

Upitan da li bi bilo pošteno nazvati ga krajnjim preživelim, Ladani se nasmejao i odgovorio: „Ne znam za to. Ono što mogu reći jeste da u mom životu nikad nije bilo dosadnog trenutka.”[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Ladani je rođen 2. aprila 1936. godine u Beogradu, u Kraljevini Jugoslaviji, u jevrejskoj porodici. Ima dve sestre, Šoš (dve godine starije) i Martu (pet godina mlađu, zapravo njegovu prvu rođaku, koju su roditelji usvojili kada je imala šest meseci).[5][6]

Koncentracioni logor[uredi | uredi izvor]

Tokom holokausta u Evropi, Ladanijevi baka i deda po majci poslati su u koncentracioni logor Aušvic, gde su, rekao je Ladani, „od njih pravili sapun“. [7] [8]

U aprilu 1941. godine, kada je imao pet godina, Nemci su napali Beograd i Luftvafe je bombardovao njegov dom. Roditelji su pobegli sa njim u Mađarsku.[9] Tamo su ga, kada je imao osam godina, pokušali da sakriju u manastir na čuvanje, upozoravajući ga da drži u tajnosti činjenicu da je Jevrejin. Sve vreme bio je prestravljen da će ga otkriti, ali kaže da se posle tog iskustva ničega nije plašio.[10][11][12]

Nacisti su osmogodišnjaka 1944. godine uhvatili sa roditeljima i prebacili u koncentracioni logor Bergen-Belsen.[13][14][15][16][17][18] Mnogo jevrejske porodice su ubijene ali su njega u decembru 1944. spasili američki Jevreji koji su platili otkupninu za puštanje određenog broja Jevreja, uključujući njega i njegove roditelje iz koncentracionog logora, gde je već ubijeno 100.000 Jevreja.[14][19][18][20][21]

Video sam oca kako su ga pretukli SS i tamo sam izgubio veći deo porodice. Dogovor o otkupnini koji su Amerikanci pokušali spasio je 2.000 Jevreja i ja sam bio jedan. Ja sam već bio ušao u gasnu komoru, ali su me izvukli. Bog zna zašto.[22][23]

Opisujući koncentracioni logor, major Dik Vilijams, jedan od prvih britanskih vojnika koji je ušao i oslobodio logor, rekao je: „Bilo je to zlo, prljavo mesto; pakao na Zemlji.”[24] Ladani je bio jedan od retkih jugoslovenskih 70.000 Jevreja koji su preživeli Holokaust.[25] Koncentracioni logor posećuje svaki put kada je u Evropi. Takođe je bio tamo za 50. godišnjicu oslobođenja i kada je posvećen muzej Bergen-Belzen.[26]

Dovezen je vozom Kastner iz Bergen-Belzena za Švajcarsku. Po završetku rata, on se sa porodicom vratio u Beograd. U decembru 1948. godine, kada je imao 12 godina, porodica je emigrirala u Izrael, koji je tek postao nacionalna država.[27][28][29]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Ladani je diplomirao mašinstvo na Izraelskom institutu za tehnologiju 1960., i magistrirao 1961.[30][31][32][33] Godine 1964. stekao je diplomu o poslovnoj administraciji na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.[30][33] Godine 1968. dobio je doktorat Univerziteta Kolumbija,[30][31][32] praćeno postdoktorskim istraživanjem na Univerzitetu u Tel Avivu.

Takmičarska pešačka karijera[uredi | uredi izvor]

Rana karijera i Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]

Ladani je započeo takmičarsku karijeru kao maratonac u Izraelu, kada je imao 18 godina.[34] Kasnije je rekao „pedesetih godina, kada sam počeo da trčim, ljudi su takođe mislili da sam lud. Jevreji nisu bežali. Oni bi se smejali.“[35] Takođe je rekao da su „ljudi to shvatili samo kao kaznu za vojnike“.[36] Sredinom dvadesetih godina, ranih 1960-ih, prešao je na trkačko hodanje.[37][38][39] Ladani je svoju prvu trku prohodao 1962.[35] Komentarišući ovaj sport, rekao je „Potrebna vam je određena vrsta mentalnog stava: spremnost da preuzmete kaznu, nedostatak utehe i bol da biste nastavili i nastavili. Nisam psiholog, ali da li sam bio tvrdoglav pa sam ušao u trkačko hodanje? Ili sam ušao u trkačko hodanje i postao tvrdoglav? Isto je u svim događajima na daljinu. Oni koji odustanu ne pobeđuju, a pobednici ne odustaju.“[40]

1963. godine osvojio je prvu od svojih 28 izraelskih državnih titula.[41] Godine 1966. oborio je najstariji rekord u SAD-u, koji je stajao od 1878. godine, u pešačenju od 50 milja.[42] U aprilu 1968. ponovo je oborio američki rekord u prepešačenju od 50 milja, sa vremenom 8:05:18 u Nju Džersiju.[43] 1968. godine,, sa 32 godine, Ladani se takmičio na svojim prvim olimpijskim igrama - Olimpijskim igrama 1968. godine - u pešačenju od 50 kilometara u Meksiko Sitiju.[41][44] Završio je na 24. mestu, sa vremenom od 5 sati, 1 minut i 6 sekundi.[41][45] Trenirao je i takmičio se bez trenera.[44]

Na 8. igrama Makabije u julu 1969. godine osvojio je zlatnu medalju u šetnji od 3 km (13.35.4). Potom je na Igrama Makabija 1973. pobedio u šetnji od 10 km i 50 km.[46][47] Početkom 1972. Ladani je postavio svetski rekord u hodu od 50 kilometara u vremenu 7:44:47, razbivši svetski rekord koji je stajao od 1935.[48] U aprilu 1972. spustio je svoj svetski rekord na 7:23:50, u Nju Džerziju; svetski rekord koji traje i danas.[49][50][51][52][53][54][55] Takođe drži izraelski nacionalni rekord u pešačenju od 50 kilometara, od 4:17:07, koji je takođe postavio 1972.[49][50][56][54]

U septembru 1972. vratio se kao jedini muški član izraelskog atletskog tima, da bi se takmičio u pešačenju od 50 kilometara na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, Nemačka.[57][58] Rekao je da želi Nemcima da pokaže da je Jevrej preživeo, a na dresu za zagrevanje nosio je Davidovu zvezdu.[59][60] Kada su mu lokalno stanovništvo čestitali na tečnom nemačkom jeziku, odgovorio je: „Dobro sam to naučio kada sam proveo godinu dana u Bergen Belzenu“.[60][61] Upitan o takmičenju u Nemačkoj, rekao je: „Ne kažem da moram da mrzim Nemce, posebno ne mlađu generaciju, ali ne osećam posebno simpatije prema starijoj generaciji koja je optužena za ono što se dogodilo u nacističkom periodu.“[62]

Ladani je završio trku na 19. mestu, sa vremenom od 4 sata, 24 minuta i 38 sekundi.[63][64] Upitan kako se oseća, odgovorio je: „Arogantan zbog onoga što su mi Nemci učinili; ponosan jer sam Jevrejin“.[65] Zatim se vratio u olimpijsko selo sportista i legao da spava.[63][66]

Masakr u Minhenu[uredi | uredi izvor]

U ranim satima 5. septembra 1972. godine započeo je Minhenski masakr. Osam palestinskih terorista koji su nosili puške, bili su pripadnici frakcije Crni septembar Palestinske oslobodilačke organizacije, provalili su u izraelske četvrti u Olimpijskom selu kako bi uzeli za taoce izraelske olimpijske sportiste i trenere.[67][68][69][70] Teroristi su uhvatili trenera rvanja Mošu Vajnberga. Pucali su i ubili Vajnberga, a njegovo telo izbacili kroz prozor na pločnik.[68][71]

Rano ujutro neko me probudi, otvorim oči i tada moj cimer sa Olimpijskih igara u Meksiku kaže: „Ustani, Monea su ubili arapski teroristi“. Poznavao sam ga kao šaljivdžiju, ali to je zvučalo preozbiljno, pa sam, bez puno razmišljanja, u pidžami prišao ulaznim vratima stana, otvorio ih i osvrnuo se oko sebe. Video sam stražare iz sela koji su razgovarali sa nekim ko je stajao na ulazu u stan broj jedan. Primetio sam njegovu tamnu kožu i kapu i slušao sam, i dalje ne plašeći se i ne misleći da je nešto veoma opasno za mene, a čuvari traže dozvolu da Crveni krst uđe u stan jedan i pruži pomoć ranjenoj osobi a čovek odbija. Rekli su: „Zašto biste bili nehumani?“, A čovek je odgovorio otprilike kao, Jevreji ili Izraelci „takođe nisu humani“. U tom trenutku sam shvatio da se nešto događa i zatvorio sam vrata.[72]

Drugi član tima odveo je Ladanija do prozora i pokazao na mrlje od krvi ispred stana. Odlučili su da izađu iz stana kroz zadnji deo svog stana koji je bio izašao na travnjak, iako su znali da će biti vidljivi teroristima.[73]

Teroristi sa drugog sprata, iz stana broj jedan, imali su jasan pogled s prozora i mi smo se iselili, šetali travnjakom bez trčanja ili cik-cak, ali u snažnim i sigurnim nogama. Možda je bilo glupo? Ali to smo učinili napustili smo stan kroz travnjak.[74]

Preživeli terorista Džamal Al-Gaši otkrio je da je Ladani primećen kako odjuruje od zgrade, navodeći teroriste da veruju da su prekasno uzeli bilo koje taoce u stanu broj dva, iako je nekoliko njih još uvijek bilo u stanu.[75] Ladani je potrčao oko zgrade u kojoj je smešten američki tim i lupao u stan u prizemlju koji je pripadao trenerima tima.[75] Probudio je američkog trenera Bila Bovermana, koji je alarmirao nemačku policiju. Boverman je pozvao američke marince da dođu i zaštite plivača američkih jevrejskih olimpijaca Marka Spica i bacača koplja Šmita.[76] Ladani je bio prva osoba koja je proširila uzbunu zbog napada i bio je jedan od samo petorice izraelskih članova tima koji su pobegli. Vajnberg i još 10 izraelskih olimpijskih sportista i trenera oteli su i ubili teroristi.[77][78] [79] [80] [81] Brojni televizijski, radio i novinski izveštaji naveli su Ladanija kao jednog od ubijenih.[82] U jednom naslovu pisalo je: „Ladani nije mogao po drugi put da pobegne od svoje sudbine u Nemačkoj“.[82] Ladani se kasnije setio:

Udarac me nije pogodio u vreme kada smo bili u Minhenu. Bilo je to kad smo se vratili u Izrael. Na aerodromu u Lodu bila je ogromna gužva - možda oko 20 000 ljudi - i svako od nas, preživelih, stajao je pored jednog kovčega na pisti. Neki prijatelji su mi prišli i pokušali da me poljube i zagrle kao da sam gotovo duh koji se vratio živ. Tada sam zaista shvatio šta se dogodilo i emocija me pogodila.[83]

Trojica članova Crnog septembra preživeli su i uhapšeni u minhenskom zatvoru, ali su vlasti zapadne Nemačke odlučile da ih puste sledećeg meseca u zamenu za taoce otetog leta Lufthansa 615 [84][85] Dvojica oslobođenih članova Crnog septembra su kasnije ubijeni, kao i drugi koji su organizovali Minhenski masakr, od strane izraelskog Mosada tokom akcije Gnev Božji.[86][84] 1992. godine, govoreći o masakru, Ladani je rekao: „Stalno me prati taj dan i sećam se svakog detalja“.[87] Svake godine, 6. septembra, posećuje grobove svojih ubijenih saigrača u Tel Avivu.[88]

Međunarodni olimpijski komitet je 2012. godine odlučio da ne održi minut ćutanja pre početka Olimpijskih igara 2012. godine, da oda počast 11 izraelskih olimpijaca koji su ubijeni pre 40 godina. Žak Rog, predsednik MOK-a, rekao je da bi to bilo „neprimereno“. Govoreći o odluci, Ladani je prokomentarisao: „Ne razumem. Ne razumem i ne prihvatam ga “.[89]

Ostatak karijere[uredi | uredi izvor]

Ladani se vratio na takmičenje dva meseca kasnije, protivno željama izraelskih atletskih vlasti. Specijalista za hodanje na velike daljine takmičio se na Svetskom prvenstvu 1972. u Luganu, u Švajcarskoj.[90] Osvojio je zlatnu medalju u šetnji na 100 km, u vremenu 9:31:00.[91][92][93][94]

Na Igrama Makabija 1973. pobedio je u pešačenju na 20 i 50 kilometara.[95][96] Ladani je 1976. godine drugu godinu zaredom postavio američki rekord u šetnji od 75 kilometara.[97] Postao je prva osoba koja je ikada osvojila American Open i American Masters (40 godina i više) šampionat u pešačenju od 75 kilometara.[95] Ponovio je podvig 1977. i 1981. (do tada je događaj postao trka na 100 km).[95]

Osvojio je izraelsko državno prvenstvo u pešačenju 28 puta od 1963. do 1988.[98] Šest puta je osvajao američko državno prvenstvo u pešačenju (od 1973. do 1981. godine, uključujući šampionat na 75 km 1974–77, i titulu na 100 km 1974), dva puta je osvojio belgijsko državno prvenstvo u pešačenju (1971. i 1972), pobedio državno prvenstvo u pešačenju u Švajcarskoj (1972) i pobedio je u Južnoafričkom prvenstvu u pešačenju (1975).[99] Njegov lični rekord u pešačenju od 50 kilometara je 4:17:06 (1972).[100] Nastavio je da se takmiči sa značajnim uspehom na nivou majstora i tokom sedamdesetih.[100] 2006. postao je prvi 70-godišnjak koji je prešao 100 kilometara za manje od 24 sata, postavivši svetski rekord u Ohaju od 21 sat, 45 minuta i 34 sekunde.[101][102]

U 2012. godini, u 75 godina, još uvek se takmičio u 35 događaja godišnje, i tvrdio je da hoda „[...] najmanje 15 kilometara dnevno“ i učestvuje u „[...] četvoro- dan, 300 kilometara hoda od Pariza do Tubiza, u blizini Brisela“.[103][104][105]

Na svaki rođendan hoda u godinama u kilometrima, pa je na rođendan 2012. godine otišao u 76-minutnu šetnju izraelskom južnom pustinjom Negev .[106] Procenjuje da je godišnje prepešačio 6000–7000 milja, ukupno tokom života preko pola miliona milja.[107] U svojoj karijeri Ladani nikada nije imao trenera.[108] Na pitanje u čemu je najviše uživao u šetnji, odgovorio je „Završiti“.[109] Ladani je na rođendan 2019. godine prešao 83 km, ali 2020. nije mogao da prebrodi 84 zbog pandemije COVID-19.[110]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

U svom akademskom životu Ladani je bio predavač na Univerzitetu u Tel Avivu i više od tri decenije profesor industrijskog inženjerstva i menadžmenta na Univerzitetu Ben Gurion u Negevu, gde je ranije bio predsednik odseka.[111][112][113][114][115] Imao je posete na Univerzitetu Kolumbija, Univerzitetu Kalifornija, Irvin, Tehnološkom institutu Džordžije, Univerzitetu Emori, Univerzitetu Rutgers, Gradskom univerzitetu Njujorka, Univerzitetu Temple, Univerzitetu Kejptaun, Naučnom centru Berlin, Univerzitetu Singapur i CSIRO (Melbourne).[111][115]

Fokusira se na kontrolu kvaliteta i primenjene statistike.[116] Takođe je autor preko desetak naučnih knjiga i 110 naučnih članaka.[117][118][119][120] Nosilac je američkih patenata za osam mehaničkih dizajna.[121][122]

Filatelija[uredi | uredi izvor]

Ladani je filatelist. Njegovu kolekciju telegrafskih maraka i pratećeg materijala prodao je Spink & Son u Luganu 2015.[123]

Autobiografija[uredi | uredi izvor]

1997. godine objavljena je njegova autobiografija na hebrejskom jeziku, pod nazivom Šetnja do Olimpijskih igara.[124][125] Godine 2008. objavljen je na engleskom jeziku, pod naslovom King of the Road: The Autobiography of an Israeli Scientist and a World Record-Holding Race Walker.[126] O njemu je 2012. godine na italijanskom jeziku Andrea Šiavon napisala biografiju i objavila ga pod naslovom: Cinque cerrchi e una stella – Shaul Ladany, da Bergen-Belsen a Monaco '72 (ADD Editore, Torino).[127]

Kuća slavnih i nagrade[uredi | uredi izvor]

Godine 2007. Ladani je odlikovan medaljom Pjera de Kubertena za izvanredne usluge Olimpijskom pokretu.[128][129] Citiran je kao posebna osoba sa „neobičnim izuzetnim sportskim dostignućima tokom perioda od četiri decenije“.[129]

Ladani je rekao da će osnovati fond za olimpijske šetnje i ponuditi 1000 izraelskih šekela svim Izraelcima koji mogu da završe trku od 50 kilometara za manje od pet sati.[130]

Izraelsko udruženje za industrijski inženjering je 2008. godine Ladaniu dodelilo nagradu za životno delo.[131] Primljen je u Međunarodnu jevrejsku sportsku kuću slavnih 2012. godine.[132]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Više od 50 godina je u braku s Šoš Ladani. Ima ćerku i troje unučadi koji žive u Modinu.[133][134][135]

Odabrane publikacije[uredi | uredi izvor]

Filatelija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness of a Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  2. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  3. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  4. ^ Blavo, John (21. 12. 2008). „Shaul Ladany: The long walk through horrors of 20th century”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  5. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  6. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  7. ^ Simon Reeve (2011). One Day in September: The Full Story of the 1972 Munich Olympics Massacre and the Israeli Revenge Operation "Wrath of God". Skyhorse Publishing Inc. ISBN 9781611450354. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  8. ^ Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  9. ^ Charly Wegman (14. 6. 2012). „Israeli champion's long march”. Maccabi Australia. Arhivirano iz originala 17. 09. 2018. g. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  10. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  11. ^ Blavo, John (21. 12. 2008). „Shaul Ladany: The long walk through horrors of 20th century”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  12. ^ Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  13. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  14. ^ a b „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  15. ^ Charly Wegman (14. 6. 2012). „Israeli champion's long march”. Maccabi Australia. Arhivirano iz originala 17. 09. 2018. g. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  16. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  17. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  18. ^ a b Joe Henderson (2011). Going Far. ISBN 9780985019556. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  19. ^ Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  20. ^ „Belsen Survivor Escapes Death Again”. The Miami News. 6. 9. 1972. Pristupljeno 24. 2. 2013. [mrtva veza]
  21. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness Of A Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  22. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  23. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  24. ^ „Tears as day of deliverance from Belsen recalled”. Scotsman.com. 16. 4. 2005. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  25. ^ Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  26. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  27. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  28. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  29. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness Of A Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  30. ^ a b v Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  31. ^ a b „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  32. ^ a b Joe Henderson (2011). Going Far. ISBN 9780985019556. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  33. ^ a b „Developing Formulas for Setting an Improved Double-Sampling Plan” (PDF). Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  34. ^ „Israeli Olympian Decries Walkout at Olympic Games”. Sarasota Herald-Tribune. 6. 2. 1973. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  35. ^ a b Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  36. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness Of A Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  37. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  38. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  39. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  40. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  41. ^ a b v „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  42. ^ „Israeli Olympian Decries Walkout at Olympic Games”. Sarasota Herald-Tribune. 6. 2. 1973. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  43. ^ „Ladany Wins Record Walk” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 04. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  44. ^ a b Ira Berkow (10. 5. 1972). „Dr Shaul Ladany is Entire Israeli Olympic Team”. New York Times. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  45. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  46. ^ Shaul P. Ladany (2008). King of the Road: The Autobiography of an Israeli Scientist and a World Record-Holding Race Walker. Gefen Publishing. ISBN 9789652294210. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  47. ^ Robert Slater (2000). Great Jews in Sports. J. David Publishers. ISBN 9780824604332. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  48. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  49. ^ a b Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness of a Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  50. ^ a b Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  51. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  52. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  53. ^ Ira Berkow (10. 5. 1972). „Dr Shaul Ladany is Entire Israeli Olympic Team”. New York Times. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  54. ^ a b „Sports Shorts – Israel News”. Haaretz. 12. 9. 2007. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  55. ^ Seymour S. Smith (19. 8. 1974). „Ladany training to win Olympics in a walk”. The Baltimore Sun. Arhivirano iz originala 11. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  56. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  57. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  58. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  59. ^ „Belsen Survivor Escapes Death Again”. The Miami News. 6. 9. 1972. Pristupljeno 24. 2. 2013. [mrtva veza]
  60. ^ a b Owen, John (24. 7. 2008). „Olympics Flashback: 1972: Terror and turmoil”. seattlepi.com. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  61. ^ Stan Isaacs (2008). Ten Moments That Shook the Sports World: One Sportswriter's Eyewitness Accounts of the Most Incredible Sporting Events of the Past Fifty Years. Skyhorse Publishing Inc. ISBN 9781602396289. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  62. ^ Joe Henderson (2011). Going Far. ISBN 9780985019556. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  63. ^ a b „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  64. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  65. ^ Joe Henderson (2011). Going Far. ISBN 9780985019556. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  66. ^ Owen, John (24. 7. 2008). „Olympics Flashback: 1972: Terror and turmoil”. seattlepi.com. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  67. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  68. ^ a b Kenny Moore (april 2006). Leading Men. Runner's World. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  69. ^ Levi Soshuk, Azriel Louis Eisenberg (1984). Momentous Century: Personal and Eyewitness Accounts of the Rise of the Jewish Homeland and State, 1875–1978. Associated University Presses. ISBN 9780845347485. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  70. ^ Neil Amdur,"Ladany, an Ultimate Survivor, Recalls Painful Memories", New York Times, July 13, 2008.
  71. ^ Nigel Cawthorne (2011). Warrior Elite: 31 Heroic Special-Ops Missions from the Raid on Son Tay to the Killing of Osama Bin Laden. Ulysses Press. ISBN 9781569759691. Pristupljeno 2. 2. 2011. 
  72. ^ „Shootings at the Munich Olympics, Sporting Witness - BBC World Service”. BBC. Pristupljeno 16. 2. 2017. 
  73. ^ „Shootings at the Munich Olympics, Sporting Witness - BBC World Service”. BBC. Pristupljeno 16. 2. 2017. 
  74. ^ „Shootings at the Munich Olympics, Sporting Witness - BBC World Service”. BBC. Pristupljeno 16. 2. 2017. 
  75. ^ a b Reeve, Simon (2000). One day in September : the full story of the 1972 Munich Olympics massacre and the Israeli revenge operation "Wrath of God" (1st U.S. izd.). New York: Arcade. str. 10. ISBN 1559705477. 
  76. ^ Prefontaine, Steve. „Leading Men”. Runner's World (April 2006): 104. 
  77. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  78. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  79. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  80. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  81. ^ Levi Soshuk, Azriel Louis Eisenberg (1984). Momentous Century: Personal and Eyewitness Accounts of the Rise of the Jewish Homeland and State, 1875–1978. Associated University Presses. ISBN 9780845347485. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  82. ^ a b Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  83. ^ Turnbull, Simon (27. 1. 2012). „Shaul Ladany: Still king of the road – Olympics”. The Independent. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  84. ^ a b Peter Chalk (2012). Encyclopedia of Terrorism. ABC-CLIO. ISBN 9780313308956. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  85. ^ Greenfeter, Yael (4. 11. 2010). „Israel in shock as Munich killers freed”. Haaretz. Pristupljeno 26. 7. 2013. 
  86. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  87. ^ Joel Greenberg (6. 9. 1992). „Olympics; Memory of Massacre Is Kept Alive”. New York Times. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  88. ^ „Munich attack survivors return with mixed feelings”. Jerusalem Post. 23. 2. 2012. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  89. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  90. ^ Sagi, Yehoshua (1. 9. 2003). „Fame was a long walk away, and he made it”. Haaretz. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  91. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  92. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  93. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  94. ^ Al Levine (1. 3. 1973). „World will Forget Munich – not Everyone is Jewish”. The Miami News. Arhivirano iz originala 11. 04. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  95. ^ a b v „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  96. ^ Robert Slater (2000). Great Jews in Sports. J. David Publishers. ISBN 9780824604332. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  97. ^ „Ladany Walks to U.S. Mark”. Spokesman-Review. 12. 4. 1976. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  98. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  99. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  100. ^ a b „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  101. ^ Neil Amdur,"Ladany, an Ultimate Survivor, Recalls Painful Memories", New York Times, July 13, 2008.
  102. ^ Nancy Harrison. „Olympics movement honors Israeli race walker”. San Diego Jewish World. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  103. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  104. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness Of A Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  105. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness Of A Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  106. ^ James Montague (5. 9. 2012). „The Munich massacre: A survivor's story”. CNN. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  107. ^ „La longue marche de Shaul Ladany, rescapé de l'attentat des JO de Munich en 1972”. Le Point (na jeziku: francuski). 6. 7. 1972. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  108. ^ Yocheved Miriam Russo (29. 6. 2007). „The extraordinary grit of the long-distance walker”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  109. ^ Sinai, Allon (16. 3. 2011). „A stroll down memory lane with Shaul Ladany”. The Jerusalem Post. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  110. ^ Albertson, Keith. "Racing through a life of problems and solutions." ISE Magazine. November 2020. pp. 39-43.
  111. ^ a b Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  112. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  113. ^ Simon Reeve (2011). One Day in September: The Full Story of the 1972 Munich Olympics Massacre and the Israeli Revenge Operation "Wrath of God". Skyhorse Publishing Inc. ISBN 9781611450354. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  114. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  115. ^ a b „Developing Formulas for Setting an Improved Double-Sampling Plan” (PDF). Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  116. ^ Sagi, Yehoshua (1. 9. 2003). „Fame was a long walk away, and he made it”. Haaretz. Pristupljeno 28. 2. 2013. 
  117. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  118. ^ Simon Reeve (2011). One Day in September: The Full Story of the 1972 Munich Olympics Massacre and the Israeli Revenge Operation "Wrath of God". Skyhorse Publishing Inc. ISBN 9781611450354. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  119. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  120. ^ Neil Amdur,"Ladany, an Ultimate Survivor, Recalls Painful Memories", New York Times, July 13, 2008.
  121. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  122. ^ Yocheved Miriam Russo (15. 1. 2009). „Setting the record straight”. Jerusalem Post. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  123. ^ "Forthcoming event", Spink Insider, No. 23 (Winter 2015), pp. 60-62.
  124. ^ „Shaul Ladany Bio, Stats, and Results”. Sports-reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  125. ^ „Ladany, Shaul”. Jewsinsports.org. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  126. ^ Green, David B. (14. 1. 2009). „Questions & Answers/A conversation with Shaul P. Ladany”. Haaretz. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  127. ^ Andrea Schiavon (2012). Cinque cerchie e una stella. Shaul Ladany da Bergen-Belsen a Monaco (na jeziku: italijanski). ADD Editore, Torino. ISBN 9788896873922. Pristupljeno 6. 3. 2013. 
  128. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness of a Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  129. ^ a b „Sports Shorts – Israel News”. Haaretz. 12. 9. 2007. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  130. ^ „Sports Shorts – Israel News”. Haaretz. 12. 9. 2007. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  131. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness of a Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  132. ^ „Shaul Ladany profile”. Jewishsports.net. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  133. ^ Renee Ghert-Zand (31. 1. 2012). „The Healthiness of a Long-Distance Walker”. The Jewish Week. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  134. ^ „Tears as day of deliverance from Belsen recalled”. Scotsman.com. 16. 4. 2005. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  135. ^ Yocheved Miriam Russo (15. 1. 2009). „Setting the record straight”. Jerusalem Post. Pristupljeno 2. 3. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаул_Ладани&oldid=27716724”