The Prodigy

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prodidži
Prodidži (Rok-em-ring, 2009)
Muzički rad
Aktivni period1990—danas
Mesto osnivanjaUjedinjeno Kraljevstvo Eseks, Ujedinjeno Kraljevstvo
ŽanrElektro-pank
Izdavačka kućaMaverik
Članovi
Sadašnji članoviLijam Haulet
Maksim Rijaliti
Bivši članoviKit Flint (preminuo)
Liroj Tornhil
Šarki
Ostalo
Veb-sajttheprodigy.com

Prodidži (engl. The Prodigy, IPA: /ðə ˈprɒdɪdʒi/) britanski je brejk bit bend čija muzika sadrži razne stilove, počevši od rejva i hardkor tehna početkom '90-ih do alternativnog roka i big bita sa vokalnim elementima panka na kasnijim albumima.

Trenutnu postavu benda čine Lijam Haulet (Liam Howlett) — kompozitor/ klavijature, Kit Flint (Keith Flint) — igrač/ pevač i Maksim Rijaliti (Maxim Reality) — em-si/pevač. Liroj Tornhil (Leeroy Thornhill) — igrač bio je član benda od 1990. do 2000, kao i igračica/ pevačica po imenu Šarki (Sharky), koja je napustila bend ubrzo po njegovom nastanku.

Prodidži se prvi put pojavio na andergraund rejv sceni početkom 90-ih i ubrzo nakon toga doživeo veliku popularnost i postao poznat u celom svetu.[1] Neke od njihovih najpopularnijih pesama su Charly, Out of Space, No Good (Start the Dance), Voodoo People, Firestarter, Breathe, Girls i Smack My Bitch Up.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Početak Prodidžija označio je početni demo Lijama Hauleta od deset pesama napravljenih na sintisajzeru marke Roland W-30, u Eseksu, Engleska. Izdavačka kuća XL Recordings je uzela demo i izdala 12-inčno izdanje What Evil Lurks u februaru 1991. Ime benda potiče od naziva Moog The Prodigy analognog sintisajzera. Iako je izgledalo da se ime benda promenilo iz The Prodigy u Prodigy između izdanja Music for the Jilted Generation i The Fat of the Land 1996. i ponovo vratilo na prethodni naziv sa izlaskom albuma Always Outnumbered, Never Outgunned 2004, po rečima Lijama Hauleta to se dogodilo samo da bi se ime uklopilo u novi logo.[n. 1]

Prodidžijev prvi javni nastup (kada su se Hauletu priključili igrači Kit Flint, Liroj Tornhil i Šarki) bio je u klubu Four Aces u Dalstonu, London.[2] Singl Charly, koji je izašao šest meseci kasnije, avgusta 1991, bio je veliki hit na tadašnjoj britanskoj rejv sceni, dospevši na treće mesto britanske liste singlova i po prvi put skrenuvši veću pažnju publike na bend. Neki kritičari su kasnije izjavili kako je izlazak singla Charly, sa svojim upečatljivim semplom u kome se koristi glas iz istoimene dečje serije na državnoj televiziji, označio konačan slom andergraund rejv scene, otvarajući vrata poplavi rejv pesama koje se smatraju manje kvalitetnim, poput Trip to Trumpton i Sesame's Treet grupe Smart E's .

Karijera i albumi[uredi | uredi izvor]

Experience (1992)[uredi | uredi izvor]

Manje od godinu dana nakon uspeha singla Charly, bend je u novembru 1992. izbacio prvi studijski album — The Prodigy Experience, album koji je ostavio značajan trag u istoriji britanske rejv muzike. Albumu su prethodili ništa manje uspešni singlovi Out Of Space i Everybody In The Place. Na pesmi Death of the Prodigy Dancers gostovao je em-si Maksim Rijaliti, koji se ubrzo priključio bendu kao četvrti, punopravni član, nakon što ih je Šarki napustila.

Nakon The Prodigy Experience i izlaska pratećih singlova, grupa se odmakla od reputacije „detinjastog rejva“, koja ih je do tada pratila pošto je album bio inovativniji od većine albuma u to vreme. Na albumu je bilo alternativnih verzija hitova, kao i potpuno novih poput Jericho i Music Reach (1/2/3/4). Album je „preko noći“ postao vrlo popularan, a reč „Prodidži“ postala je sinonim za odlične žive nastupe. Jedna od najznačajnijih pesama sa albuma, Weather Experience, pokazala je da je Lijam sposoban za mnogo više od samo ludo brzog hardkora.

Music for the Jilted Generation (1994)[uredi | uredi izvor]

U periodu nakon albuma The Prodigy Experience i singlova koji su ga pratili britanska rejv scena bila je pred gašenjem što je propraćeno brojnim pretnjama vlasti o „antirejv“ zakonima koji bi trebalo da budu doneti. Godine 1993. Haulet je izdao ploču sa takozvanom belom etiketom na kojoj je samo naveden naslov Earthbound I. Njen hipnotički, tvrdi zvuk naišao je na široko odobravanje andergraund scene. Mnogi koji su pre toga kritikovali bend bili su zapanjeni kada su saznali ko stoji iza singl ploče koja je zvanično izdata pod imenom One Love kasnije te godine i dospela na 8. mesto britanskih top-lista.

Dana 14. jula 1994. godine izašao je Prodidžijev drugi album — Music for the Jilted Generation (Muzika za izneverenu generaciju). Album počinje Introom: "I tako, odlučio sam da svoj rad vratim u podzemlje — kako bih sprečio da padne u pogrešne ruke."[n. 2] Trinaest pesama sa hip-hop, rok, ambijentalnim, hard dens, ponegde i džez zvukom (3 Kilos) stale su na 79 minuta albuma koji je nakon izlaska odmah dospeo na prvo mesto top-lista. Za samo tri nedelje prodato je 100.000 primeraka, a za dva meseca nadmašio je album Experience. Nakon pet meseci prodato je pola miliona kopija. Nominovan je za nagradu Mercury Music, a po mnogima je proglašen za album godine.[3] Lijam je ovim albumom hteo da potvrdi svoju odanost rejv sceni. Na zadnjoj strani bukleta nalazila se rečenica:

How can the government stop people from having a good time. Fight this bollocks.

— 20px, in Rečenica sa omota albuma Music for the Jilted Generation, (1994), 20p

U prevodu: „Kako vlada može da spreči ljude da se zabavljaju? Borite se protiv tih jajara." Lijam je kasnije obrazložio da album predstavlja protest protiv zakona kojim je britanska vlada policiji dala veća ovlašćenja protiv rejvera. Nazivom albuma želeo je da poruči kako je britanska vlada izdala/izneverila mlade, a na njegovim srednjim stranama nalazila se metaforična slika koja to ilustruje. Album je sadržao i konceptualni deo The Narcotic Suite[n. 3] (zadnje tri pesme), kao i naginjanje ka roku (Their Law, na kojoj je gostovao Pop Will Eat Itself). Internacionalni uspeh albuma značio je da je turneja izvan Ujedinjenog Kraljevstva sada moguća. Bendu se kao podrška pridružio gitarista Džim Dejvis (Jim Davies) (iz grupe Pitchshifter) 1995. godine, radi izvođenja pesama Their Law, Break And Enter 95, kao i raznih intermecoa i varijacija ostalih pesama na živim nastupima. Na velikoj svetskoj turneji koja je usledila nastupili su, između ostalog, u Bejrutu, na moskovskom Crvenom trgu i u Beogradu[4].

The Fat of the Land (1997)[uredi | uredi izvor]

Godine 1996. pojavio se hit singl Firestarter na kome po prvi put peva Kit Flint, koji se tada pojavio u svom novom, kasnije svuda prepoznatljivom imidžu. Pesma je dospela na prvo mesto svih top-lista u Britaniji, a bendu omogućila da načini proboj na američko tržište kao i tržište ostalih prekookeanskih zemalja. Iste godine nastupili su i na Lolapaluza festivalu.

U ponedeljak 30. juna 1997. godine pojavio se njihov treći album — The Fat of the Land. Kao i njegovi prethodnici, album je bio prekretnica kako za bend, tako i za širu mejnstrim dens scenu. Album su činile uprošćene melodije, manje semplova i pank vokali. The Fat of the Land je i pored toga zadržao izvorne ritmične prekide i „zavijajuće“ klavijature i potvrdio reputaciju benda kao jednog od najpoznatijih i najuticajnijih hard dens bendova na svetu, zauzevši prva mesta na britanskim i američkim top-listama. Na albumu se nalazio i njihov do tada najprodavaniji singl — Breathe.

„Smack My Bitch Up“ kontroverza (SAD)[uredi | uredi izvor]

Grupa je imala dosta prostora na rok stanicama koje su puštale njihovu pesmu Smack My Bitch Up, čime je ona dobijala sve veći negativni publicitet. Time-Warner, njihov američki partner, osetio je šta se kuva u Nacionalnoj organizaciji žena (NOW) u vezi sa ovom pesmom. Iako su reči pesme samo ponavljanje rečenice „Change my pitch up, smack my bitch up“[n. 4], NOW je tvrdila da su reči pesme „...opasna i uvredljiva poruka koja ohrabruje nasilje prema ženama“.

Haulet je odgovorio na napade tvrdeći da su reči pesme pogrešno shvaćene i da pesma znači „raditi nešto žestoko, kao kada si na sceni — kada dobijaš ekstremno moćnu energiju“. Bend nije napisao reči pesme, već je uzeo sempl iz klasika grupe Ultramagnetic MCs' — Give The Drummer Some, koja se takođe pojavljuje i na albumu Dirtchamber Sessions, a već ranije su koristili sempl iz njihove pesme Critical Beatdown za singl Out of Space. Par radio stanica branilo je pesmu, ali su je ipak puštale samo noću. Video spot, koji je režirao Jonas Ekerlund (Jonas Åkerlund), predstavljao je pogled iz prvog lica nekoga ko ide u klabing, konzumira ogromnu količinu droge i alkohola, upušta se u tuče, vređa žene i na kraju pokupi prostitutku. Kraj spota predstavlja iznenađenje, kada kamera pada na ogledalo, otkrivajući ko je u stvari ta osoba — žena. MTV je puštao spot samo između 1 i 5 ujutru kako bi stariji gledaoci imali priliku da vide „vruće“ snimke. Režiser je rekao da je dobio inspiraciju za spot nakon noći provedene u piću i zabavama u Kopenhagenu.

Lanci američkih supermarketa Volmart i Kmart su kasnije objavili kako će povući The Fat of the Land sa svojih štandova. Iako se ploča nalazila na njihovim policama više od 20 nedelja, obe prodavnice tvrdile su da je marketinška kampanja za novi singl uvredljiva. Sredinom 2002. godine celovita, necenzurisana verzija ovog muzičkog spota puštena je na MTV2 kao deo specijalne emisije koja je predstavljala top-listu najkontroverznijih spotova ikada puštenih na MTV-ju. Emisija je prikazivana kasno noću. Smack My Bitch Up je dobio epitet „Najkontroverzniji video“ i zauzeo prvo mesto na top-listi.

Ukoliko ljudi iskreno misle da će Smack My Bitch Up navesti ljude da počnu da biju žene, onda ćemo jednostavno napraviti pesmu koja kaže 'pošaljite sav vaš novac na ovu adresu'.

— 20px, in Liroj Tornhil, 20p

Slučaj Reading[uredi | uredi izvor]

Prodidži i Bisti bojs bili su umešani u verbalni rat na Reding festivalu 1998. godine. Bisti bojs su zatražili od Prodidžija da izbace Smack My Bitch Up sa repertoara, tvrdeći da je pesma uvredljiva — ali je Prodidži svirao pesmu, dok je Maksim vikao masi: „Radim šta mi se jebeno hoće!"[n. 5] Kasnije je Ad Rok (Ad Rock) iz Bistija prokomentarisao: „Tamo odakle dolazim to nije kul“. Interesantno je da Lijam zapravo i nije želeo da sviraju na Redingu 1998. jer je ceo bend u to vreme bio umoran od turneje.

Uprkos onome što se dogodilo između njih, grupe su zakopale ratnu sekiru. Bisti bojs su čak dozvolili da Lijam uzme deo njihove muzike za njegov miks album Dirtchamber Sessions. Lijam je izjavio: „Bez obzira na to šta se desilo između mene i Ad-Roka, nije se izgubilo poštovanje, barem što se muzike tiče. Bez obzira šta su uradili, ne mislim ništa manje dobro o njima kao muzičarima. A u suštini, ukoliko pravim old-skul ploču, bilo bi glupo s moje strane da njih tamo nema“.

Adam Jouk (Adam Yauch) iz Bistija je izneo njihov stav: „Mislim da se sve dobro završilo. Samo smo želeli da Prodidžiju stavimo do znanja da je ta pesma imala tačno određeno značenje sa tim rečima... Želeli smo da im kažemo nešto u smislu: „Prošli smo kroz to, osećamo se loše zbog te pesme i želeli bismo da vam predložimo da je ne svirate." Bend je zaključio da ostavi da cela stvar odstoji, iako se nikada nisu složili sa sadržajem pesme.

The Dirtchamber Sessions (1999)[uredi | uredi izvor]

Godine 1999. izašao je Prodigy Present The Dirtchamber Sessions Volume One, solo miks album Lijama Hauleta, napravljen za miks šou Bi-Bi-Si Radija 1 — The Breezeblock. Iako je u pitanju samostalno delo Lijama Hauleta, izdato je sa natpisom „Prodidži predstavlja“. Album je nastao kao rezultat Lijamovog di-džej seta iz 1998. godine, kada je nastupao u emisiji kod Mari En Hobs (Mary Anne Hobbs), izvevši sličan set. Kako bi se sprečilo pojavljivanje piratskog izdanja, objavljena produžena verzija Brizblok miksa. Dva miksa razlikovala su se od originala jer nisu dobijena prava za sve semplove od kojih je najpoznatiji Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band Bitlsa. Pre pojave ovog albuma, krajem 1998. godine, pojavio se album pod nazivom The Castbreeder, navodno novi Prodidžijev album. Iako je na prvi pogled izgledao kao regularno XL Recordings izdanje, mnoge stvari ukazivale su na to da nije u pitanju autentično izdanje. Album je uglavnom sadržao žive verzije pesama grupe -Džanki eks-el sa albuma Saturday Teenage Kick. Po mišljenju većinje ljudi muzika nije loša, ali očigledno je da to nije Prodidži jer ne poseduje njihovu dobro poznatu energiju. Gotovo je sigurno da izdanje potiče iz Rusije, mada ima onih koji se sa time ne slažu.

Baby's Got a Temper (2002)[uredi | uredi izvor]

Nakon pet godina pauze od izdanja The Fat of the Land, Prodigy, 1. jula 2002. godine izdali su svoj četrnaesti singl — Baby's Got a Temper. To je bio drugi singl koji ne pripada ni jednom albumu i prvi koji je izdat bez Liroja Tornhila, koji je u međuvremenu napustio grupu.[n. 6] Četiri dana nakon izlaska singla pojavio se i video-spot, čija je TV premijera bila na MTV2. Spot u kome bend uživo svira pred publikom koju čine krave prvi put je prikazan u 9:00, da bi nakon toga bio non-stop puštan od 0:00 do 6:00. Spot je zasnovan na Lijamovom snu u kome on svira pred krdom goveda, sniman u Pragu, a režirao ga je Traktor (Traktor). Pesmu je napisao sporedni bend Kita Flinta — Flint, a na njoj je ponovo gostovao Džim Dejvis. Haulet je uradio muziku i produkciju. Ponovo je pesma izazvala kontroverze jer se u njoj spominje takozvana „prinudni seks“ droga — Rohypnol, iako ostaje nejasno da li bend glorifikuje drogu, ili je predstavlja u negativnom svetlu. Pesma Baby's Got a Temper je naišla na uglavnom negativne ocene, a nakon nekog vremena je se i Lijam Haulet delimično odrekao.[n. 7] Međutim, iste godine, magazin Q proglasio je The Prodigy za jedan od "50 bendova koje vredi videti dok si živ“.

Nakon Baby's Got a Temper, što se mene tiče, nikada nisam bio zadovoljan tom pločom. Imao sam osećaj, dok sam bio na sceni, kako sam upao u šablon pisanja pesama i da je zbog toga zvučala banalno — sada je lako pogledati unazad i reći da li je trebalo ili nije da je uradimo — znate šta mislim? Ali mislim da je, usled naše neopreznosti, to bio definitivno zadnji put da napravimo takvu ploču.

— 20px, in Lijam Haulet, Nekozine, internet magazin (2004), 20p

Always Outnumbered, Never Outgunned (2004)[uredi | uredi izvor]

Kada su već mnogi pomislili da je sa Prodidžijem gotovo, 23. avgusta 2004. (14. septembra u SAD) pojavio se njihov četvrti studijski album — Always Outnumbered, Never Outgunned. Naziv albuma potiče od naziva poznatog romana Voltera Mozlija (Walter Mosley) — Always Outnumbered, Always Outgunned. Prethodio mu je eksperimentalni singl Memphis Bells, a za njim je išlo tradicionalno izdanje singla Girls. Pet hiljada digitalnih kopija pesme Memphis Bells prodato je preko Interneta. Svaka od kopija bila je kombinacija instrumentala, ritma i melodije, gde je kupac po želji birao jedan od 39.600 (od ukupno 660.000) ponuđenih izbora. Pet mikseva prodato je u tri formata fajla — WAV, dva audio miksa u MP3 formatu i 5.1 DTS Multichannel audio mix, od kojih nijedan nije imao Digital rights management, odnosno bilo kakvu vrstu zaštite. Eksperiment je bio uspešan, jer je za samo 36 sati prodato 5.000 kopija, uprkos brojnim problemima sa serverom. Iako je za turneju okupio staru postavu, Lijam Haulet je na ovom albumu jedini član benda koji je muzički zastupljen. Na albumu je gostovalo mnogo izvođača, od kojih su najpoznatiji Lijam Galager (Liam Gallagher) iz grupe Oasis i glumica/ pevačica Džulijet Luis (Juliette Lewis). Album je dospeo na prvo mesto na listi najboljih albuma u Britaniji, ali se na njemu nije dugo zadržao i nije imao velikih hitova.

Ovaj album bi trebalo da podseti ljude na ono što je The Prodigy oduvek bio — bitovi i muzika, izjavio je Lijam Haulet za internet magazin nakon što je završio album. Na pitanje zašto mu je trebalo sedam godina da bi završio album odgovorio je: Nije mi trebalo sedam godina. Trebalo mi je godinu dana. Ostalih šest sam igrao golf.

— 20px, in Lijam Haulet, Nekozine, internet magazin (2004), 20p

Their Law – The Singles (1990—2005)[uredi | uredi izvor]

Od njihovog okupljanja 1990. godine, četiri studijska albuma, ogromnog broja singlova, prvih mesta na top-listama u 27 zemalja, svetskih turneja i nezaboravnih živih nastupa, pa sve do muzičkih i socioloških kontroverzi kojima su prodrmali javnost — 17. oktobra 2005. izlazi prvi kompilacijski album koji predstavlja presek njihove dotadašnje karijere. Album se sastojao od dva diska. Prvi je sadržao njihove najveće hit-singlove, po izboru fanova koji su glasali. Drugi disk predstavljao je izbor benda i sastojao se od živih snimaka i remiksa. Manje od nedelju dana nakon izlaska album je dospeo na prvo mesto britanske liste. Neposredno pred izlazak albuma Their Law: The Singles 1990-2005, bend je već krenuo na veliku svetsku turneju pod istim nazivom. U okviru nje 7. oktobra 2005. ponovo su gostovali u Beogradu.

(2005—danas)[uredi | uredi izvor]

Bend je doživeo veliki udarac 4. marta 2019. godine, kada je Kit Flint pronađen je mrtav u svom domu u Eseksu.[5]

Singlovi[uredi | uredi izvor]

Datum izlaska Naziv Izdavačka kuća Pozicija (UK) Oznaka prvog izdanja
Februar, 1991. What Evil Lurks (EP) XL-Recordings Nije dospeo na listu XLT-17 — 12" vinil ploča (nije doštampavano)
12. avgust 1991. Charly XL-Recordings #3 — dve nedelje XLS-21 — 7" vinil ploča
Decembar, 1991. Everybody in the Place XL-Recordings #2 XLS-26 — 7" vinil ploča
7. septembar 1992. Fire – Jericho XL-Recordings #11 XLS-30 — 7" vinil ploča
9. novembar 1992. Out of Space XL-Recordings #5 XLS-35 — 7" vinil ploča
29. mart 1992. Wind It Up (Rewound) XL-Recordings #3 XLS-39 — 7" vinil ploča
Oktobar, 1993. One Love XL-Recordings #8 XLT-47 — 12" vinil ploča
16. maj 1994. No Good (Start the Dance) XL-Recordings #4 XLT-51 — 12" vinil ploča
Avgust, 1994. Voodoo People XL-Recordings #13 XLT-54 — 12" vinil ploča
6. mart 1995. Poison XL-Recordings #15 XLT-58 — 12" vinil ploča
15. mart 1996. Firestarter XL-Recordings #1 XLT-70 — 12" vinil ploča
16. novembar 1996. Breathe XL-Recordings #1 XLS 80LC — 7" vinil ploča
10. novembar 1997. Smack My Bitch Up XL-Recordings #8 XLT 90 — 12" vinil ploča
1. jul 2002. Baby's Got a Temper XL-Recordings #5 XLS 145CD — 12" vinil ploča
21. jun 2004.
28. jun 2004. 		Girls/Memphis Bells XL-Recordings Nije dospeo na listu
  • Ograničeno izdanje 12" vinil ploča
  • Digitalni daunloud
30. avgust 2004. Girls XL-Recordings #19 XLT 195 — 12" vinil ploča
1. novembar 2004. Hotride XL-Recordings Nije dospeo na listu XLT-202 — 12" vinil ploča
11. april 2005.
5. april 2005. 		Spitfire XL-Recordings #1 Bi-Bi-Sijeve liste singlova
  • XLS213 CDE — 12" vinil ploča
  • Digitalni daunloud
3. oktobar 2005. Voodoo People (Pendulum Remix)/Out of Space (Audio Bullys Remix) XL-Recordings #20 XLS219CD — CD singl

Članovi benda[uredi | uredi izvor]

Trenutna postava[uredi | uredi izvor]

Bivši članovi[uredi | uredi izvor]

Članovi na živim nastupima[uredi | uredi izvor]

Bivši članovi na živim nastupima[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nekozine, internet magazin (novembar 2005) Promena imena pomenuta je u intervjuu sa Lijamom Hauletom. Intervju je vodila novinarka Andrea Šnef (Andrea Schnepf). Poslednji put izmenjeno 25. maja 2005. (veza).
  2. ^ "So, I've decided to take my work back underground — to stop it falling into the wrong hands." Ovo je rečenica iz SF horor filma Kosač.
  3. ^ Lijam: „Sve te pesme nastale su od slika u mojoj glavi. Za 3 Kilos sam zamislio gomilu ljudi koja leži na leđima u zadimljenoj sobi; Skylined je imao zamah koji ide ka uzbuđenju; a Claustrophobic Sting je bila paranoidna, „dubine pakla“ pesma, verovatno najnedopustivija muzika koju sam ikada napisao." (veza Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jul 2006)).
  4. ^ Bukvalan prevod mogao bi da bude nešto poput „Pojačaj moju snagu, razvali moju kučku“.
  5. ^ Maksim: Prošle noći primili smo poziv od jednog člana Bisti Bojsa. [Masa kliče] Čekajte malo, saslušajte me! Nisu želeli da sviramo jebenu stvar. Ali kako stvari stoje, ja radim šta mi se jebeno hoće. [Gromoglasan usklik, počinje Smack my bitch up]
  6. ^ Liroju je dosadilo da večito ostaje u pozadini, pojavljujući se samo na živim nastupima, tako da je započeo rad na solo materijalu. Godine 2002. napustio je bend. „Ljudi o meni misle uglavnom samo kao igraču“, kaže Liroj. „Zaboravljaju da sam ja pored Lijama jedini koji koji je svirao klavijature na sceni. Imao sam običaj da pravim 'Rokenrol' pauzu kako bi Lijam mogao da predahne. U jednom delu on bi preuzeo perkusije dok sam ja svirao na klavijaturama."
  7. ^ Nekozine, internet magazin (intervju je vođen 17. decembra 2003, a objavljen 7. januara 2004). Intervju je vodila novinarka Andrea Šnef (Andrea Schnepf). (veza)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Big Beat”. Allmusic. Arhivirano iz originala 05. 06. 2012. g. Pristupljeno 20. 5. 2013. 
  2. ^ From the Dug Out and dreads to DMZ and dubstep: 10 classic club nights The Guardian. Pristupljeno 20. 5. 2013.
  3. ^ „Books”. theprodigyfanboy.com. 31. 8. 2011. Pristupljeno 20. 5. 2013. 
  4. ^ Prodigy u Beogradu 08.12.1995, Hala Pionir Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2007), Pristupljeno 5. 5. 2013.
  5. ^ „Ubio se pevač grupe The Prodigy”. Pristupljeno 4. 3. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

The Prodigy na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Prodigy&oldid=26487677”