Ђорђе Стратимировић (генерал)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили археолога Ђорђа Стратимировића, погледајте чланак Ђорђе Стратимировић (археолог).
Ђорђе Стратимировић
Ðorđe Stratimirović, drawing, ca. 1875.jpg
Ђорђе Стратимировић 1875.
Датум рођења (1822-02-07)7. фебруар 1822.
Место рођења Нови Сад
 Аустријско царство
Датум смрти 15. децембар 1908.(1908-12-15) (86 год.)
Место смрти Беч
 Аустроугарска
Биста Ђорђа Стратимировића, рад вајара Јована Солдатовића постављена у парку у Кулпину (Војводина)

Ђорђе Стратимировић (Нови Сад, 7. фебруар 1822Беч, 15. децембар 1908) је био командант српске војске 1848. године и потиче из јако угледне куће породице Стратимировић из Кулпина.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у Новом Саду 7. фебруара 1822. године и прве поуке је примио у родитељској кући од свештеника кулпинских Словака. Нижу гимназију је завршио у Новом Саду (1837—1841), а кадетски корпус у Тителу. Војничко образовање стиче на инжињерској академији која је била војничка школа.

Служба у војсци[уреди]

Ђорђе Стратимировић је после школовања на Војној академији постао потпоручник и служио у Милану, Павији и другим италијанским местима. Из личних разлога одрекао се 1843. војне службе и настанио се у Кулпину, где се бави економијом. Почетак револуције 1848. године га је затекао у Новом Саду. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима, где је Ђорђе Стратимировић заступао Кулпин, изабран је за председника Главног одбора народа српског који је требало да руководи устанком. До доласка војводе Стевана Шупљикца водио је све војне послове и био централна личност српског покрета. Стојећи на челу напредних, демократских и антиаустријских расположених кругова у српском грађанству, долази у скукоб са патријархом Јосифом Рајачићем. Победом контрареволуционарне и конзервативне струје, с Рајачићем на челу, Стратимировићева улога у другом раздобљу покрета била је мање значајна.

После слома револуције 1849. ступио је поново у аустријску војску и од чина коњичког потпуковника дошао до чина генерлмајора. Пензионисан је 1859. у неколико махова вршио је дипломатске мисије за Аустрију у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, Србији и Италији. Два пута био је посланик у Државног сабора у Будиму а неколико пута посланик на српским народним-црквеним саборима у Карловцима. У току политичке делатности бавио се и новинарством.

Од 1873. године станује у Новом Саду. У српско-турском рату 1875. ставио се на располагање српској влади, али је осумњичен да ради за интересе Аустрије, па је морао напустити Србију.

Многе Стратимировићеве политичке акције, нарочито веза са мађарском емиграцијом из шездесетих година, односно са чешким политичарима, конспиративне акције у вези с решењем Источног питања, као и сарадња са двором у Бечу, још нису довољно расветљене.

После 1877. године повукао се из јавног живота и преселио у Беч где је живео повучено све до своје смрти 15. децембра 1908. године.

Написао је аутобиографију која је изашла на српском и немачком језику, што је објавио његов син Ђорђе 1913. године.

Одликовања[уреди]

Библиографија[уреди]

  • Die Reformen in der Türkie , Беч 1856
  • Успомене генерала Ђорђа Стратимировића, Беч-Загреб-Лајпциг 1913.

Литература[уреди]

  • „Ђорђе Стратимировић (војсковођа)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1929. 
  • В. Богданов:Устанак Срба у Војводини и мађарска револувија 1848 и 1949, Суботица 1929
  • Б. Богданов:Социјално и национално у мађарској револуцији Загреб (без ознаке године)
  • С. Гавриловић: Срем у револуцији 1848—1849, Београд 1963,
  • Текст др. Василија Крестића у Ециклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том VIII. (Србија-Ж)
  • Významní Slovaci v dejinách Kulpína, S Boldocký, T. Radovanov, V. Valentík, Kulpin 2009.
  • СПОМЕНИЦА 17891989, 200 година чколе у Кулпину, Мирослав Кривак 1989. Кулпин

Спољашње везе[уреди]