Љиљана Ђурђић
Љиљана Ђурђић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1946. |
Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
Датум смрти | 11. новембар 2021.74/75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Породица | |
Супружник | Иван Растегорац (1967—1979) Димитрије Тасић (в. 1987) |
Деца | Вук Растегорац |
Љиљана Ђурђић (Београд, 1946 — Београд, 11. новембар 2021) била је српска књижевница, критичар и преводилац. Писала је поезију, приповетке и есеје.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1946. у Београду, где је матурирала у Првој београдској гимназији. Дипломирала Светску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Радила у Народној библиотеци Србије на месту Начелника Издавачке делатности НБС. Била је уредник Српске ретроспективне библиографије. Покренула је библиотеку Жива прошлост и потписала преко 200 издања НБС. Била је колумниста дневног листа Данас (2000—2002) и недељника Европа (2005—2006).
Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ПроФемина (1995 – 2010). Превела је са енглеског језика збирке поезије Силвије Плат Аријел и Рани одлазак (Изабране песме) и Чарлса Симића Свет се не завршава.
Била је чланица Српског књижевног друштва.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Збирке поезије
[уреди | уреди извор]- Шведска гимнастика, КОС, 1977.
- Оглед далматинског биља и други предели, Матица српска, 1980.
- Преобиље/Нула, Просвета, 1991.
Збирке приповедака
[уреди | уреди извор]- Како сам љубила Франца Каспара, Рад, 1986.
- Слике из претходног живота, Филип Вишњић, 1997.[1]
- Стадијум огледала, Рад, 2004.
- Сви на крају кажу мама, Агора,2009.[2]
- Силва Југословенка, Агора, 2016.
Збирке есеја и колумни
[уреди | уреди извор]- Beograd by my mind, Рад, 1995.
- Удри кравицу, Самиздат, Б92, 2001.
- Пресвлачење Но 5102000, ЦУПС, 2003.
- Fool memories, Београдска мануфактура снова, 2004.
- Нек цркне свет, Браничево, Пожаревац, 2012.
Антологије и избори–домаћи
[уреди | уреди извор]- Шум Вавилона, Књижевна заједница Новог Сада, 1988, Михајло Пантић/Васа Павковић,
- Модерно српско пјесништво, Свјетлост, Сарајево, 1991, Стеван Тонтић,
- Немирни залив, Дечје новине, 1991, Владимир Бргуљан,
- Интелектуалци и рат, Београдски круг, 1993,
- Похвала реду вожње, Свети Сава, 1995, Миљурко Вукадиновић,
- Мачке не иду у рај, Samizdat FreeB92, 2000, Радмила Лазић,
- Антологија приповедака српских књижевница, Zepter Book World, 2002, Рајко Лукач,
- Поезија и последњи дани, Сербика, 2009, Добривоје Станојевић,
- Антологија љубавне поезије српске, Zillion/Блиц, 2012, Божо Копривица и Лазар Ристовски.
- Антологија српске поезије (1847—2000), Ненад Грујичић, Бранково коло, 2012.
- Земаљски дугови, Мајстори савремене српске приче, Лагуна , 2013, Милован Марчетић
- Бункер, Приче за одбрану и последње дане књижевности, Архипелаг, 2013, Срђан Тешин
- Путник са далеког неба, Милош Црњански као књижевни јунак, Лагуна, 2013, Милован Марчетић
- Четвртасто место, Антологија прича о читању новина, Архипелаг, 2014, Срђан Тешин
- На трагу, Српска крими прича, Соларис, 2014, Васа Павковић/Дејан Илић
- Чаробан шума, Српска еротска прича, Соларис, 2016, Васа Павковић/Дејан Илић
- Врт наде, Антологија женске приповетке од 1950 до данас, 2017, Вукотиц Медиа, Славица Гароња
- Краљица Лир и њена деца, Најбоље приче српских списатељица, Лагуна, 2017, Љубица Арсић
- Љубав, Бисери српске љубавне поезије и прозе, приредио Зоран Пеневски, Лагуна, 2020.
- Зов даљине, Панорама савремених прича о путовању, приредили Љубица Арсић и Дејан Михаиловић, Лагуна, 2020.
Антологије и избори–инострани
[уреди | уреди извор]- New Serbian Poetry, Relations, 1978, Aleksandar Petrov (Maja Herman-Sekulić),
- Arhipelagul dantelat, Lumina, 1988, Miljurko Vukadinović-Mariana Dan,
- Mellan drom och vaka, MonitorForlaget, 1994, Jon Milos,
- Les intellectuales et la guerre, Les Temps Moderne, Paris, 1994,
- The Third Shore, Hortwestern University Press, Agata Schwartz/Luise Von Flotow (Alice Copple-Tošić), 2006.
- Wszystkie su tu i nic byc nie przestaje, Agawa, 2008, Grzegorz Latuszynski,
- Migrazioni e paesaggi urbani, C.A.C.I.T – Trieste,2007; Melita Richter Malabotta (Bojana Bratić),
- The Horse Has Six Legs, Greywolf Press, 1992, 2010, Charles Simic,
- Der Engel und der rot Hund, Noach&Bloch, Berlin, 2011, Angela Richter (Hg.).
- Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, Dialog Press, New Orleans, 2016.
- Andrić, koga ima. Antologija priča o Andriću, Banja Luka, 2017, Miljenko Stojičić
Приредила антологије и изборе
[уреди | уреди извор]- Избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају, Дечје новине, 1989.
- Милош Црњански Бока Которска, НБС, 1997.
- Женски континент, Антологија савремене српске женске приче, Просвета, 2004.
- Песме о библиотеци, НБС, 2003.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Плакета Народне библиотеке Србије за укупан рад 1984.
- БИГЗ-ова награда, за превод књиге Рани одлазак Силвије Плат, 1999.[3]
- Награда „Стеван Сремац”, за књигу приповедака Сви на крају кажу мама, 2010.[4]
Књига прича Силва Југословенка у 2017. години била је номинована за Награду „Биљана Јовановић” и Андрићеву награду.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Silva Jugoslovenka”. Knjižara/. Приступљено 18. 1. 2017.
- ^ Делфи књижара/Сви на крају кажу мама
- ^ „Награде БИГЗ-а за 1998/99 годину”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2014. г. Приступљено 01. 11. 2014.
- ^ „Nagrada “Stevan Sremac” Ljiljani Đurđić”. Blic. 01. 11. 2010. Приступљено 18. 1. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Српско књижевно друштво/Љиљана Ђурђић
- Agon/Kopanje rovova u svim književnim pravcima-Intervju
- Womenngo/Intervju
- „Ljiljana Đurđić: Veština vladanja sećanjem”. Izazov. Архивирано из оригинала 10. 04. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2018.