Радмила Лазић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радмила Лазић
Датум рођења(1949-12-26)26. децембар 1949.(74 год.)
Место рођењаКрушевац
 ФНР Југославија

Радмила Лазић (Крушевац, 26. децембра 1949) српска је песникиња.

Биографија[уреди | уреди извор]

До своје једанаесте године живела је у различитим местима широм Србије, а од 1960. у Београду.

Основала је и уређивала часопис Про Фемина (часопис). Уређивала је библиотеку Femina у издавачком предузећу Просвета. Сада уређује библиотеку Претходнице у Народној књизи.

Ауторка је антологије савремене женске поезије, Мачке не иду у рај, у којој је избор из сопствене поезије направила лично. Овакав избор поезије мотивисан је потребом антологичарског ега за примером неофеминистичке праксе, која своју поетику заснива на свесном уписивању женског искуства у текст, без страха да ће оно угрозити песнички идентитет и индивидуалитет (коментар приређивача антологије).

Добитница је многобројних важних песничких награда. За збирку песама Подела улога добила је награду Милан Ракић, а њена тринаеста збирка, Зимогрозница, овенчана је наградом Васко Попа 2006. године. Њена дела објављивана су на македонском (Метафизика на самракот, у преводу Бранка Цветковског, 2001. године) и енглеском (A Wake for the Living, у преводу Чарлса Симића, 2003. године). Изабране песме, под називом Срце међ' зубима, изашле су 2005. године у Норвешкој.

Поред књига поезије, објавила је и књигу есеја, књигу антиратне преписке, Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, заједно са Биљаном Јовановић, Радом Ивековић и Марушом Кресе. Oва књига је сведочанство женског пријатељства и мотивације за другачији, мировни и антиратни дискурс у годинама распада Југославије.

Радмила Лазић била је важна фигура у антиратном и мировном покрету почетком деведесетих година. Будући да је из феминистичких кругова потекао велики број активисткиња које су и пре почетка оружаних сукоба организовале протесте, писале петиције и депеше против рата, ангажман Радмиле Лазић је у том смислу очекиван. Једна је од оснивачица Цивилног покрета отпора, и потписница Декларације исте организације. Учествовала је на готово свим великим протестима: Црном флору, Последњем звону, традиционалном паљењу свећа. Отворила је 57. Београдски сајам књига 21. октобра 2012. године.[1]

Одабране награде[уреди | уреди извор]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • То је то, 1974.
  • Право стање ствари, 1978.
  • Подела улога, 1981.
  • Ноћни разговори, 1986.
  • Историја меланхолије, 1993.
  • Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, 1994.
  • Приче и друге песме, 1998.
  • Мачке не иду у рај, 1999.
  • Зимогрозница'2005'
  • Из анамнезе2000
  • Дороти Паркер блуз, 2003.
  • In vivo, 2007.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]