Пређи на садржај

Доња Будрига

Координате: 42° 24′ 29″ С; 21° 27′ 18″ И / 42.408136° С; 21.455043° И / 42.408136; 21.455043
С Википедије, слободне енциклопедије
Доња Будрига
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 24′ 29″ С; 21° 27′ 18″ И / 42.408136° С; 21.455043° И / 42.408136; 21.455043
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина468 m
Доња Будрига на карти Србије
Доња Будрига
Доња Будрига
Доња Будрига на карти Србије

Доња Будрига (алб. Budrikë e Poshtme) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се на око 6 km југозападно од града Гњилана. Насељено је искључиво српским становништвом. На врху једног брега под именом Главичица налази се рушевина старе православне цркве. У селу постоји осмогодишња школа која носи име српског просветитеља и реформатора Доситеја Обрадовића.

Историја

[уреди | уреди извор]

Село је старо и у селу има много староседеоца. У општем делу код постанка насиља је изнето, да се Будрези помињу као множина у доба кнеза Лазара. Село је врло давно било на месту „Селиште“. Одатле је пресељено, како кажу, што су им се деца давила у Морави, а по једној причи и зато, што се вода расплињавала кад су ову реку некада затварали у Угљарској Клисури. Док је село било у Селишту, на месту где је сада село, био је луг који је прокрчио неки господар Митар и ту отворио бунар. По његову аманету сеоска преслава је Митровдан. На левој обали Мораве а на месту званом Главичица постоји црква храма Вознесења, која је у рушевинама. Прича се, да је код ове цркве некад бивао вашар о Спасовдану, који је трајао по месец дана сваке године. У близини села постоји вис Илијна Глава и на њему црква у рушевинама.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Попис по националној припадности

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2011. (по косовским подацима)‍[1]
Срби*
  
334 99,98%
остали
  
1 0,02%
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1929[2]:

  • Стевићи (1 к., Св. Никола), дошли из Гњилана 1750.-е
  • Влајковићи (2 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Живковићи (2 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Дејановићи (7 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Поповићи (5 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Урдарци (4 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Бојковићи (7 к., Св. Јован), староседеоци.
  • Јањићи (5 к., Св. Петка), староседеоци.
  • Паливетрићи (2 к., Св. Никола), староседеоци.
  • Магдини (2 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Витине око 1810. године.
  • Кулајџија (1 к., Св. Ђорђе), пресељен из Деваје око 1830. године. Презиме је добио што је као слуга становао у беговској кули.
  • Попијарци (3 к., Св. Арханђео), староседеоци. Били су пресељени у Шилово, вратили се око 1830. год. Попијарцима су прозвани што им је неки предак много пио.
  • Аџи-Перци (2 к., Св. Ђорђе), пресељени од истоименог рода из Пасјана око 1860. год. Старином су из Носаља.
  • Шијаци (3 к., Св. Јован), пресељени из Витине око 1860. год.
  • Бајковић (1 к., Св. Никола), пресељени из Доморовца око 1860. год. на мираз код Поповића.
  • Ивковић (1 к., Св. Јован), пресељен око 1870. год. из Витине као слуге.
  • Јанцићи (3 к., Св. Никола), пресељени из Жегре око 1890. године од зулума. Старином су из Влаштице, као и њихови сродници у Пасјану.
  • Ливочки (1 к., Св. Никола), пресељен из Доњег Ливоча око 1890. год.
  • Камишевић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), пресељен из истоименог рода као слуге из Пасјана почетком 20. века. Старина им је у Доњој Шипашници код Косовске Каменице.
  • Даравци (2 к., Св. Никола), пресељени из Жегре као слуге. Старином су из Владова.
  • Костић (1 к., Митровдан), пресељен из истоименог рода из Пасјана као слуге 1905. год. Старином су из околине Косовске Митровице.
  • Дишљенковић (1 к., Св. Никола), досељен из Призрена 1918. године као бакалин.
  • Презимена која се јављају у селу су: Стојановић, Стојковић, Сентић, Станковић, Симић, Савић, Јанковић, Јовановић, Антонијевић, Анђелковић, Аксић, Панајотовић, Митровић, Ђорђевић, Васић, Живковић, Љубисављевић и друга.

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Етничка структура након пописа 2011. (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]