Станишор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Станишор
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Гњилане
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°29′36″ СГШ; 21°27′49″ ИГД / 42.49333° СГШ; 21.46361° ИГД / 42.49333; 21.46361Координате: 42°29′36″ СГШ; 21°27′49″ ИГД / 42.49333° СГШ; 21.46361° ИГД / 42.49333; 21.46361
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 522 м
Станишор на мапи Србије
Станишор
Станишор
Остали подаци
Регистарска ознака ГЛ

Станишор (алб. Stanishorë или Stanishori) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Историја[уреди]

Село је основано или обновљено пре албанског досељавања у Горњу Мораву. Садашње село прво је било нешто ниже у равници, па су га најстарији оснивачи повукли пред клисуру, да би у равници направили њиве.

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 14 српска домаћинства.[1]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1929. године[2]:

Српски родови:

  • Паунковићи (4 к.) и Нешићи (6 к.) су постали од два брата, Паунка и Неше. Славе Св. Николу. Ово су најстарији родови у селу, а досељени су око средине XVII века. Старином су из Прилепа, одакле су исељени што нису могли да плаћају велики данак. Бавили се око Велеса и Скопља и најзад прешли у Горњу Мораву. Прво се настанили у Шилову, па пређу на чифлук неких Контурових у Станишору. Земљу су купили тек око 1880. године.
  • Столинци (3 к., Св. Никола). Старином су такође из Прилепа, досељени 20 година после Паункових и Нешиних са којима су били у кумству. Исељени из старине због убиства Турчина и прво им дошао један предак, па је после довео породицу. И овде се увек показивали „храбрим“. Један од њиховог рода је око 1870. године убио тројицу Албанаца.
  • Младеновићи (7 к., Св. Никола); досељени из Туђевца, где су имали задругу од 65 душа.
  • Марковићи (2 к., Св. Арханђео). Старином су из Врбице; живели су у Шилову и око 1885. год. у Равну Бању, одакле су се вратили 1912. године и настанили у Станишору као слуге.
  • Стајковић (1 к., Св. Арханђео), досељен из Шилова 1900. год.

Арбанашки мухаџирски род:

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1981.[3]
Срби
  
349 76,37 %
Албанци
  
108 23,63 %
Црногорци
  
1 0,22 %
Демографија[4]
Година Становника
1948. 313
1953. 306
1961. 395
1971. 470
1981. 457
1991. 515

Референце[уреди]

  1. Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 206 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[1]
  2. Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 226 и 227 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[2][3]
  3. Ethnic composition of Kosovo 1981, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. Kosovo, Приступљено 25. 4. 2013.