Церница (Гњилане)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Церница
Cernica (Gnjilane).jpg
Црква Светог Илије[1]
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Становништво
 — 2011.Пад 1.963
Географске карактеристике
Координате42°25′26″ СГШ; 21°25′12″ ИГД / 42.42382° СГШ; 21.41996° ИГД / 42.42382; 21.41996Координате: 42°25′26″ СГШ; 21°25′12″ ИГД / 42.42382° СГШ; 21.41996° ИГД / 42.42382; 21.41996
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина545 м
Церница на мапи Србије
Церница
Церница
Церница на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаGL

Церница (алб. Cërnicë Cërnica) или Црница је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Ћаришт (алб. Qarrisht). Налази се на око 8 километара југозападно од Гњилана.

Историја[уреди]

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Церница као село помиње у доба деспота Стефана. Не зна се кад је опустела, али је на ново основана око 1780. године. Село су основали српски родови Петровићи и Крамовићи.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Срби и неалбанци шаљу поздрав свету из Цернице. Фотографија из пројекта "Корени душе". Фото: Дарко Дозет

Подаци из 1929. године[2]:

Српски родови:

  • Петровићи (20 кућа, Св. Никола), досељени око 1780. године из Петрова код Штимља да избегну освету (ваљда од Арбанаша).
  • Крамовићи (10 кућа, Св. Ђорђе Алимпије и Ђурђевдан), досељени из околине Косовске Митровице кад и Петровићи.
  • Криворечани (8 кућа, Св. Арханђео), избегли око 1850. године из Криве реке испред арбанашке освете.

Родови албанизованих Срба:

  • Смакићи (19 кућа), припадају фису Тсач; старином су из Могиле код Витине, заједничког су порекла са стариначким српским родом Трлаковића у Могили; у ислам су прешли крајем XVIII века приликом досељавања у Церницу.

Становништво[уреди]

У Церници је до 1999. живело око 150 српских породица, од чега је после бројних напада и жртава, до 2006. остало да живио око 200, а до 2012. живи око 30 породица, односно око стотинак Срба[3][4] и око 3.000 Албанаца.[5]

Од доласка КФОР-а и УНМИК-а (1999) у Церници је убијено седморо Срба, рањено је двадесет двоје, а порушене је 44 српских кућа, углавном гранатирањем. За почињене злочине, нису пронађени починиоци и нико није одговарао.[6]

Образовање[уреди]

До 1999. у Церници је радила нова и модерно опремљена Основна школа „Бранко Радичевић“, после чега је настава на српском почела да се даје по старим кућама, без основне школске опреме, а ђаци су довођени уз пратњу КФОР-а.[7] Школа сада има укупно око 8 ђака од 1. до 8. разреда.[8]

Цркве[уреди]

Тодор Станковић у својим „Путним белешкама по Старој Србији (1871—1898)“, записао је да се у атару села Церница налазило 13 цркава у рушевинама.[9]

У селу се сада налазе остаци два православна храма из средњег века:[7] црква Светог Спаса[8] и црква Свете Петке. На брду изнад села налази се црква Светог Илије, подигнута 1926. Дана 15. јануара 2000. у раним јутарњим сатима, пред јединицама америчког КФОР-а, експлозивом је уништена унутрашњост, оштећени су зидови цркве, као и три суседне српске куће.[1] Уз помоћ анонимног дародавца из Канаде и добровољним радом мештана, црква је обновљена исте године. Традиционално, на сеоску славу Светог Илију у овој цркви се служи литургија.[10]

Култура[уреди]

У оквиру пројекта Шведске фондације културне баштине без граница и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, из Цернице, су у базу података културне баштине на територији општине Гњилане регистровани следећи привремено (од 2012) заштићени спомници:

  • Минарет џамије, која према подацима исламске заједнице на Косову и Метохији датира из 1775. Године 2006. на месту старе џамије изграђена је нова, а минарет је сачуван и обновљен 2012.[11]
  • Соба (тур. Oda) Мула Вехбије из 1928. (према изјави њеног актуелног власника), просторија у којој су се окупљали мушки чланови једне породице или села, а користила се и као соба за госте. Изграђена је од прерађеног камена, блата и дрвета. Приземље је једно време служило као верска мухамеданска школа (мејтеп). У дворишту се налазе кућа, амбар и кош, који заједно чине комплекс стамбене архитектуре у руралним подручјима.[12]

Остаци средњовековних православних храмова у Церници ниси регистровани ни у бази података споменика културе Републике Србије.

Споменик жртвама од 1999. до 2003. године освештан је 19. јула 2015.[6]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1963 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a]

Популација (ист.): Церница (Гњилане)
Година1948195319611971198119912011
Становништво1.6371.7681.9602.2692.4672.6081.963[13][14]
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Етнички састав према попису из 1961.[15]
Албанци
  
1.224 62,4 %
Срби
  
729 37,1 %
Укупно: 1.960
Етнички састав према попису из 1971.[16]
Албанци
  
1.469 64,7 %
Срби
  
796 35 %
Муслимани
  
2 0,09 %
Укупно: 2.269
Етнички састав према попису из 1981.[17]
Албанци
  
1.772 71,8 %
Срби
  
694 28,1 %
Укупно: 2.467
Етнички састав према попису из 2011.[18]
Албанци
  
1.937 98,6 %
Срби
  
22 1,12 %
остали
  
2 0,1 %
Укупно: 1.963

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Атанасије Јевтић 2011.
  2. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 199 и 200 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]
  3. ^ Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска & 25. 4. 2011.
  4. ^ Срна & 30. 1. 2012.
  5. ^ Влада Републике Србије & 6. 2. 2006.
  6. 6,0 6,1 Телевизија Плус & 19. 7. 2015.
  7. 7,0 7,1 Информативна служба СПЦ & 7. 5. 2003.
  8. 8,0 8,1 РТВ Пулс & 27. 11. 2015.
  9. ^ Тодор П. Станковић 1910.
  10. ^ Бојан Антић & 2. 8. 2013.
  11. ^ Министарство културе омладине и спорта владе на Косову & Џамија Цернице (Минарет) (Гњилане).
  12. ^ Министарство културе омладине и спорта владе на Косову & Ода Февзи хоџе (Гњилане).
  13. ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: српски) (на језику: албански)
  14. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: албански) (на језику: српски)
  15. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  16. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  17. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  18. ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]