Драганац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драганац
Manastir draganac.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Гњилане
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°32′37″ СГШ; 21°28′26″ ИГД / 42.5436° СГШ; 21.4739° ИГД / 42.5436; 21.4739Координате: 42°32′37″ СГШ; 21°28′26″ ИГД / 42.5436° СГШ; 21.4739° ИГД / 42.5436; 21.4739
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 926 м
Драганац на мапи Србије
Драганац
Драганац

Драганац (алб. Dragancë или Draganca) је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. По законима самопрокламоване Републике Косово ово насеље је у саставу Општине Ново Брдо од 2009. године. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Драганац површине 451 ha. Српско село Драганац удаљено је десетак километара од Гњилана. Село се први пут помиње 1381. године, у повељи кнеза Лазара.

До 1869. године у селу су постојале рушевине старе православне цркве. На молбу житеља овог, и околних српских села, кнез Михаило Обреновић је потпомогао да се на њеним темељима сагради нова црква Св. арханђела Гаврила, која је проглашена за манастир. Освећење манастира обавио је 1900. године митрополит Дионизије.[1]

У манастирској згради је одмах отворена и прва српска школа у околини.

Неко време после Другог светског рата у конацима је било смештено дечје опоравилиште.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1931. године[2]:

Родови у махали Стари Драганац:

  • Марковци (2 к., Св. Никола). Старином су из Кололеча, одакле су пресељени око 1790. године због убиства неког Арбанаса. Ово су обнављачи села.
  • Павићи (1 к., Св. Арханђео); непознато порекло.
  • Рамнобањ (3 к), арбанашки мухаџирски род од фиса Бериша: досељен из Равне Бање

У Малом Драганцу су:

  • Љумци (7 к., Св. Арханђео); досељени из Љуме ускоро после Марковца. Прво су се настанили у Огошту, па су потом прешли у Драганац.
  • Пуринци (3 к., Св. Ђорђе Алимпије). Предак им је био доведен као пасторак, али се не зна одакле.
  • Каракушеви (2 к., Св. Никола); пресељени око 1870. године из Јасеновика, од истоименог рода. Старо им је презиме Качарци или Баримци. Имају крвне сроднике и у Клобукару. Стари су им пореклом из Сиринићке Жупе, одатле су се иселили око 1750. године, да би избегли крвну освету Арбанаса.
  • Мозговљани (2 к., Св. Никола); пресељени око 1850. године из Мозгова. Један су род са Мозговцима у Царевцу.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]