Италијанска република (Наполеонова)
Repubblica Italiana Италијанска република | |||
---|---|---|---|
Северна Италија 1803. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | Апенинско полуострво | ||
Главни град | Милано | ||
Друштво | |||
Службени језик | Италијански, Француски | ||
Религија | Католицизам | ||
Историја | |||
Историјско доба | Наполеонови ратови | ||
— Оснивање | 1802. | ||
— Укидање | 1805. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 42.500 km² km² | ||
Становништво | 3.240.000 | ||
Валута | Милански скудо, Италијанска лира | ||
Земље претходнице и наследнице Италијанске републике | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Република Италија (италијански: Repubblica Italiana) је била вазална француска држава у северном делу Апенинског полуострва. Чиниле су је територије некадашње Цисалпинске републике.
Историја
[уреди | уреди извор]Италијанска република наследник је Цисалпинске републике која је променила свој устав како би омогућила француском првом конзулу, Наполеону Бонапарти, да постане њен председник. Новим уставом је назив државе промењен у "Република Италија" иако се она састојала од истих територија које су чиниле Цисалпинску републику, пре свега Ломбардије и Ромање. Република је обухватала територију од преко 42.500 km² са око 3.240.000 становника у 12 департмана. Милано је био главни град са око 124.000 1764. године. Држава је била просперитетна упркос ратовима од претходних година. Економија Италијанске републике заснивала се на пољопривреди и сточарству. Била је развијена и производња свиле. Застава Италијанске републике састоји се од три боје Милана, али у новом, револуционарном обрасцу. Грб је одређен декретом од 13. маја 1802. године. Уговор о пријатељству и слободној трговини са Републиком Сан Марино потписан је 10. јуна 1802. године. Конкордат са Светом столицом склопљен је 16. септембра следеће године. Створена је Национална гарда Италије, Национална жандармерија и финансијска полиција. Уведен је метрички систем. Планирано је и увођење националне валуте, али то никада није спроведено у дело. Након што је Бонапарта 1804. године узео титулу цара, Италијанска република претворена је у Краљевину Италију, са Наполеоном као краљем и његовим пасторком Еженом де Боарнеом као вицекраљем.
Литература
[уреди | уреди извор]- Тарле, Ј. В. (2008). Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6.