Канарска палма
| Канарска палма | |
|---|---|
| |
| Phoenix canariensis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. canariensis
|
| Биномно име | |
| Phoenix canariensis Chabaud.
| |
Канарска палма[1] или канарка[1] (лат. Phoenix canariensis) биљка из породице палми (Arecaceae). Име рода је древна реч, коју помиње још Теофраст, а указује на то да су старе Грке са овим биљкама упознали Феничани. Име саме врсте указује на њено порекло - Канарска острва.[2] Позната је под локалним именима феникс палма, канарска палма, канарска датула.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Phoenix canariensis потиче са Канарских острва где је ендемска врста, али је захваљујући узгоју проширена у топлим подручјима широм света.[2]
Одлични примерци могу се наћи од Лондона до Сиднеја, од Хонолулуа и Пакистану до Дурбана... Најбоље успева у медитеранској клими, каква је на Јадрану, али се изузетни примерци могу наћи чак и у хладнијим приморским климатским условима, какви су у Северној Ирској, Тасманији, или Сан Франциску.[3]
Изглед[уреди | уреди извор]
Phoenix canariensis је палма која може порасти у дрво висине 12 ређе и до 15 метара. Неразгранато дебло достиже пречник и до 100 cm. Расте доста брзо и у 15-ој години за један вегетациони период може да образује и до 20 листова. Дебло прекривено лисним ожиљцима. Круна је образована од листова скупљених на врху дебла.[4]
Листови су сјајно зелени, перасто сложени, дуги 5-7 м, надоле повијени (нарочито старији, ободни листови). Лисна дршка са чврстим оштрим бодљама, нарочито у доњем делу. Лисни сегменти су на врху зашиљени. Могу бити дуги до 50 cm и широки до 4 cm, бројни, у доњем делу по 2-3 заједно, уперени у разним правцима. Животни век сваког листа је 3 године.[2][4] Цвета од фебруара до маја.[5]
Phoenix canariensis је дводома биљка. Цветови су скупљени у клипове дуге 1 м и више. Плод је лоптаста до јајаста коштуница, дуга 2-2,5 cm, жућкасте до црвенкасте боје.[4] Садржи једно семе. Дозрева крајем јесени друге године. Плодови су јестиви, али неиздашни и слабог укуса, па се ретко користе.[5]
Размножава се семеном али се у тропским крајевима размножава и вегетативно, кореновим избојцима, чиме се чувају особине појединих јединки.[2]
-
Дебло са лисним ожиљцима -
Цвасти -
Крошња са плодовима -
Зрели плодови
Станиште[уреди | уреди извор]
Тражи отворене, пуном сунцу изложене положаје. Отпорна је на ниске температуре до -10 °C. Највише јој одговара плодно тло, али није пробирач и може успешно расти и на било ком другом земљишту,[5] боље од било које друге врсте палми, што је чини најчешће гајеном украсном врстом палми на свету. Иако најбоље расте на пуном сунцу, на растреситом иловастом тлу, може толерисати и потпуно различите услове, укључујући дебелу хладовину и широк спектар типова земљишта укључујући пескове и тешка глиновита. Phoenix canariensis има јединствену способност да толерише како велику сушу, тако и поплаве.[3]
Болести[уреди | уреди извор]
Међу најопасније штетнике који нападају ову палму убрајају се црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus) и палмин дрвоточац (Paysandisia archon). Ове две врсте инсеката проузрокују постепено пропадање биљке домаћина, што доводи до њеног потпуног угинућа.[6]
Црвени палмин сурлаш[уреди | уреди извор]
Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми.[7] Први пут је примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, a своје упориште нашао је на урминој палми у више земаља Блиског истока, одакле се проширио на Африку и Европу.[8] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[9]
У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[10]
Први знаци напада карактеристични су, али их је тешко уочити. Појављују се деформисани листови који изгледају као су на појединим местима засечени маказама. Касније су видљиви суви листови, рупе у основи листа и „пиљевина”. Надаље се суше сви листови и крошња поприма изглед „кишобрана”. На крају биљка остаје потпуно без листова и долази до угинућа.[11]
Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.
Палмин дрвоточац[уреди | уреди извор]
Када палмин дрвоточац нападне палму, уколико се не предузму правовремене мере заштите, може је у потпуности уништити за 2–4 године. Симптоми напада су следећи: присутност пиљевине на круни или деблу, перфорирани или изгрижени листови, постојање дугачких канала унутар дебла, присуство напуштених чаура ларви на деблу, деформисано и накошено дебло, сушење средишњих листова. Присутност лептира палмина дрвоточа такођер може бити индикација присутности штетника.[12]
Употреба у озелењавању[уреди | уреди извор]
Phoenix canariensis вероватно је најчешће коришћена врста палме у озелењавању.[2] Сади се појединачно или у групама, а дуж целог Медитерана могу се видети изузетно атрактивни дрвореди формирани управо од ове врсте. Велика отпорност према условима средине чини канарску палму идеалном за садњу у урбаним зонама, у којима је земљиште тешко и збијено.[3] Узгаја се и као собна биљка и веома је цењена за унутрашњу декорацију.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Мифсуд (1995) је описао несвакидашњу употребу листова Phoenix canariensis на Малти, где рибари привлаче делфине и рибе пилоте тако што стављају неколико палминих листова да плутају на морској површини у близини њихових мрежа. Ове врсте риба познате су по томе да се окупљају испод пловних објеката и тако представљају лак плен испод палминог лишћа.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
- Палме
- Датула или урмина палма
- Кокосова палма
- Мала жумара
- Washingtonia filifera или кончаста вашингтонија
- Црвени палмин сурлаш
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Phoenix canariensis - Kanarska palma”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ а б в г д Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- ^ а б в г „Phoenix canariensis”. www.palmpedia.net. Palmpedia. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ а б в г Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—748.
- ^ а б в „Kanarska palma”. Priroda i biljke. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ „Propast za palme - BUBE SU STIGLE”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Архивирано из оригинала 26. 08. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 20. 6. 2016.
- ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; et al. (2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Faleiro, J.R. (2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ „Rhynchophorus ferrugineus-CRVENA PALMINA PIPA”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Архивирано из оригинала 26. 08. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2016.
- ^ „Paysandisia achron-PALMIN DRVOTOČ”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Архивирано из оригинала 26. 08. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 748—749.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Phoenix canariensis”. Palm Pedia. Приступљено 20. 6. 2016.
- „PHOENIX CANARIENSIS”. /www.croatianpalmsociety.com. Hrvatskia udruga ljubitelja palmi. Архивирано из оригинала 25. 08. 2016. г. Приступљено 20. 6. 2016.
