Лилит

С Википедије, слободне енциклопедије

Лилит
Слика Лилит (1887) уметника Џона Колиера у Аткинсоновој уметничкој галерији, Мерсисајд, Енглеска
Место рођењаРај
Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

Лилит (хебр. לִילִית) месопотамски је женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукубус (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.[1][2]

Лилит је демонска фигура у јудаистичкој митологији, наводно исконски женски `демон и алтернативно прва Адамова жена. Претпоставља се да се она помиње на библијском хебрејском у Исаији 34:14, а потом у касној антици у мандејском гностицизму и јеврејским митолошким изворима од 500. године наовамо. Лилит се појављује у историоласу (инкантације које укључују кратку митску причу) у различитим концептима и локалитетима[3] који је делимично описују. Она се помиње у Вавилонском Талмуду,[4] у Књизи Адама и Еве као прва Адамова жена, а у зохарском Левитском закону 19а као „врела ватрена жена која је прво живела са човеком".[5]

У средњем веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени. У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам.

Лилит је касније својевољно напустила Рајски врт (Еденски врт) одбијајући да се потчини Адаму и била је замењена Евом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie (RLA), 7, Berlin, de Gruyter. 1990. ISBN 3-11-010437-7. стр. 23–24.
  2. ^ Manfred Hutter, Lilith, in K. van der Toorn et al. (eds.), Dictionary of Deities and Demons in the Bible, Leiden, Brill. 1999. ISBN 90-04-11119-0. стр. 520–521.
  3. ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
  4. ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
  5. ^ Gustav Davidson, A Dictonary of Angels including the Fallen Angels, New York, The Free Press, 1971, p. 174.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]