Манастири Епархије тимочке
Манастири Епархије тимочке су део богате баштине Српског народа Јужне и источне Србије која се судбински везала за духовну, културну и просветну делатност и национално биће српског становништва ових области. Делећи судбину народа који их је градио, манастири изграђени на простору Јужне и источне Србије некада су се уздизали до божански лепог, или, пак, били рушени и спаљаивани, од бројних освајача овог дела Балкана. Њихови сачувани остаци и даље зраче божанском светлошћу која је окупљала народ да слави Бога и скупља снагу да опстане и манастире обнови, и тако у круг.[1]
Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору Јужне и источне Србије.
Значај
[уреди | уреди извор]Споменичко наслеђе са простора Јужне и источне Србије заузима значајно место у културној ризници Србије и Балкана. На територији која је у надлежности Епархије тимочке и Завода за заштиту споменика културе Ниш налазе се шест општина (Кладово, Мајданпек, Неготин, Бољевац, Књажевац и Сокобања) и два града (Бор и Зајечар), са 14 градских и 252 сеоска насеља.
Списак манастира
[уреди | уреди извор]| Слика | Назив манастира | Локација | Подигнут | Напомена | |
|---|---|---|---|---|---|
|
Буково | Неготин | 13. век | ||
|
Вратна | Вратна | 14. век | ||
|
Свете Тројице | Горња Каманица | 1457. | ||
.jpg)
|
Грлиште | Грлиште | 14. век. | ||
|
Јеременчић | Ресник | 1392. | ||
|
Короглаш | Милошево | 15. век | ||
|
Крепичевац | Јабланица | 15. век | ||
|
Лапушња | Луково | 15. век. | ||
|
Лозица | Криви Вир | 14. или 15. век | ||
|
Манастирица | Манастирица | 14. век | ||
_1001.jpg)
|
Суводол | Селачка | 14. век | ||
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Стоседамдесетпет година Тимочке епархије”. СПЦ Тимочка епархија 16. 2. 2009 -. Архивирано из оригинала 28. 08. 2021. г. Приступљено 16. 2. 2019.
