Никола Узуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Узуновић
NikolaUzunović18859v.jpg
Никола Узуновић
Биографија
Датум рођења (1873-05-03)3. мај 1873.
Место рођења Ниш
Османско царство
Датум смрти 19. јул 1954.(1954-07-19) (81 год.)
Место смрти Београд
ФНРЈ
Политичка
партија
Народна радикална странка
27. јануар 1934. — 20. децембар 1934.
Монарх Александар I Карађорђевић
Петар II Карађорђевић
Претходник Милан Сршкић
Наследник Богољуб Јевтић
8. април 1926. — 17. април 1927.
Монарх Александар I Карађорђевић
Претходник Никола Пашић
Наследник Велимир Вукићевић

Никола Т. Узуновић (Ниш, 3. мај 1873Београд, 19. јул 1954) је био српски политичар. У два наврата био је председник Владе Краљевине Југославије, од 8. априла 1926. до 17. априла 1927. и од 27. јануара 1934. до 22. децембра 1934. године.

Биографија[уреди]

Био је председник општине Ниш, судија, председник првостепеног суда и начелник округа. Године 1904. је изабран за одборника Нишке општине, а после осам месеци, по први пут је изабран за народног посланика као кандидат Радикалне странке.

Никола Узуновић је био и секретар Касационог суда у Београду.

После Првог светског рата поново је изабран за народног посланика. Између 1924. и 1936. године њему је седам пута повераван мандат за састав владе Југославије. Узуновић се као премијер суочсавао са све већом напетошћу у односима са коалциионим партнером Стјепаном Радићем и Хрватском сељачком странком и све већом издељеношћу унутар Народне радикалне странке у којој се струја блиска Николи Пашићу борила против струја ближима краљу Александру.[1] Прва Узуновићева влада од 8. до 15. априла 1926. је пала само после недељу дана услед кризе изазване изласком Хрватске сељачке странке Стјепана Радића из њеног састава.[2]

Уручен му је 20. фебруара 1927. године Орден Полонија Реcтитута I степена а доделио га му је пољски председник.[3]

Опозиција је 24. фебруара 1924. у скупштину довела полуголог радника којег је претукла београдска полиција као доказ самовоље власти, што су радикали оценили као увреду за парламент.[4]

За време Шестојануарске диктатуре био је један од оснивача и први шеф Југословенске радикалне сељачке демократије.

Једини мушки наследник некада богате породице Узуновић је глумац Танасије Узуновић, унук Николиног брата.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fogelquist (2011). стр. 281.
  2. ^ Petranović (1988). стр. 133.
  3. ^ Политика, бр. 6.762, од понедељка 21. фебруара (1927). стр. 4.
  4. ^ Petranović (1988). стр. 174.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]