Пређи на садржај

Саобраћајна незгода

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Саобраћајна несрећа)
Саобраћајна незгода
Саобраћајна незгода

Саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај или који је започео на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је настала материјална штета.[1][2] Поред термина саобраћајна незгода, који је по закону о безбедности саобраћаја званични назив, у српском језику се користе и називи — саобраћајна несрећа, судар или удес, иако се, са становишта науке, то сматра неправилним изражавањем. Термин „удес” се, по правилу, користи у железничком и авионском саобраћају, док се несрећа и судар не користе нигде. Најчешћи узроци саобраћајних незгода су непоштовање саобраћајних прописа и неприлагођавање брзине временским условима. Саобраћајне незгоде су постале мера безбедности људи и имовине у области друштвеног живота. Рачуна се да је од постанка моторног возила до данас у саобраћајним незгодама друмског саобраћаја погинуло преко 20 000 000, а око 15 000 000 је било неспособно за било какав рад. У задње време у свету годишње погине око 250 000 људи, а лакше и теже повреде претрпи преко 7 000 000 лица.

Саобраћајни судари често доводе до повреда, инвалидитета, смрти и штете на имовини, као и финансијских трошкова за друштво и појединце који су укључене. Друмски саобраћај је најопаснија ситуација са којом се људи свакодневно сусрећу, али бројке о жртвама у таквим инцидентима привлаче мање медијске пажње него друге, ређе врсте трагедија.[3] То је резултирало са 1,4 милиона смртних случајева у 2013. години, у односу на 1,1 милион смртних случајева 1990. године.[4] Око 68.000 њих догодило се са децом млађом од пет година.[4] Скоро све земље са високим дохотком имају опадајућу стопу смртности, док већина земаља са ниским приходима има повећање стопе смртности услед саобраћајних судара. Земље са средњим приходима имају највећу стопу са 20 смртних случајева на 100.000 становника, што чини 80% свих смртних случајева на путевима са 52% свих возила. Док је стопа смртности у Африци највиша (24,1 на 100.000 становника), најнижа стопа је у Европи (10.3 на 100.000 становника).[5]

Терминологија

[уреди | уреди извор]
Види још: Врсте судара на путу
Хонда Аццорд је ударила у страну другог аутомобила. Лева страна је потпуно уништена.

Саобраћајни судари се могу класификовати према општим типовима. Типови судара укључују фронтални, одлазак са пута, задњи, бочни судар и превртање.

Многи различити термини се обично користе за описивање судара возила. Светска здравствена организација користи термин повреда у саобраћају,[6] док Биро за попис становништва САД користи термин несреће моторних возила (лат. motor vehicle accidents, MVA),[7] а Транспорт Канада користи израз „судар у саобраћају моторних возила“ (MVTC).[8] Остали уобичајени термини укључују аутомобилску несрећу, саобраћајну несрећу, саобраћајни краш, судар аутомобила, судар моторних возила (енгл. motor vehicle collision, MVC), судар са личним повредама (енгл. personal injury collision, PIC), судар у друмском саобраћају (енгл. road traffic collision, RTC), и саобраћајни инцидент (енгл. road traffic incident, RTI), као и више незваничних термина укључујући нагомилавање и савијање браника.

Неке организације су почеле да избегавају термин несрећа, уместо тога дајући предност терминима као што су судар, колизија или инцидент.[9][10] То је зато што термин несрећа подразумева да нико није крив, док је већина саобраћајних судара последица вожње под утицајем, прекомерне брзине, ометања попут мобилних телефона или другог ризичног понашања.[11][12][13][14]

Историјски гледано, у Сједињеним Државама, употреба алтернативних термина била је критикована због спречавања побољшања безбедности, на основу идеје да култура кривице може обесхрабрити укључене стране да у потпуности открију чињенице и тако осујети покушаје да адресирају стварне узроке проблема.[15]

Узроци саобраћајних незгода

[уреди | уреди извор]

Свака саобраћајна незгода је резултат нарушавања законитости или односа у саобраћају, систему који укључује учеснике у саобраћају, субјекте који се брину о његовом одвијању, возила, пут, климатске услове и друге факторе или нарушавања нормалног функционисања једног од елемената тог система. Околности под којима се догодила нека саобраћајна незгода описују услове у којима је она настала. Оне могу допринети да због основних узрока дође (или не) до саобраћајне незгоде. Тако се најчешће наводе околности, које званична статистика наводи као узроке:

Прве две од наведених околности су у сфери фактора „човек”, док су остале у сфери „околине”, односно у сфери фактора „пут”, „возило” или „околина”, а у зависности да ли се полази од поделе на четири, три или два основна фактора безбедности саобраћаја.

Увиђај саобраћајних незгода

[уреди | уреди извор]

Под увиђајем подразумевамо излазак на лице места настајања саобраћајне незгоде ради прегледа тј. увида и прикупљања (снимања) постојећег затеченог стања. Према томе увиђај саобраћајне незгоде омогућава да се непосредним прегледом и увидом лица места утврде све околности и чињенице везане за настајање саобраћајне незгоде. Због тога је потребно да се пронађу, прикупе и фиксирају сви материјални елементи и докази о настајању саобраћајне незгоде, како би се на основу њих утврдило да ли је учињеним поступцима који су за последицу имали саобраћајну незгоду, извршено кривично дело против безбедности саобраћаја, саобраћајни прекршај или је саобраћајна незгода настала због више силе, из крајње нужде или неког другог разлога. У пракси постоје три случаја:

  1. Саобраћајна незгода са врло малом материјалном штетом (до 200€) где се учесници незгоде могу сами споразумевати па увиђајна екипа не излази на лице места.
  2. Лакше саобраћајне незгоде само са материјалном штетом до одређеног износа када на лице места излази само екипа полиције која врши увиђај.
  3. Тешке саобраћајне незгоде са повређеним (лакшим и тешким) и смртно страдалим лицима када на лице места излази комплетна екипа за увиђај због елемената кривичног дела.

Увиђајну екипу сачињавају:

У тежим случајевима саобраћајне незгоде увиђајна екипа мора бити проширена:

  • Јавни тужилац који на основу прикупљених материјалних доказа, а на предлог судије, подиже оптужницу;
  • Вештака различитих струка.

Надлежност одређене увиђане екипе је утврђена за свако подручје или одређену категорију пута. Увиђај би требало извршавати одмах по настајању саобраћајне незгоде, јер са протоком времена и необезбеђивањем места саобраћајне незгоде може доћи до премештања или уништења одређених предмета, трагова, и других елемената битних за утврђивање околности под којима је настала незгода.

Трагови саобраћајних незгода

[уреди | уреди извор]

Наука која се бави проучавањем трагова назива се трасологија. Саобраћајна трасологија проучава трагове саобраћајне незгоде.

За анализу трагова, њихов облик, положај, интензитет, врсту који су у директној вези са саобраћајном незгодом потребно их је на лицу места снимити, изузети или фиксирати. Од квалитета снимљених трагова зависи и даља анализа саобраћајне незгоде. Различити трагови у различитим ситуацијама имају и различити значај. Криминалистички значај трагова се односи на могућност да се на основу тог трага утврди да ли се ради о саобраћајној незгоди о случајном догађају или другом делу нпр. убиству, и да се изврши елиминација и индентификација лица или возила која су учествовала у саобраћајној незгоди.

На основу трагова може се утврдити следеће:

  • брзине учесника;
  • правци кретања возила;
  • смерови кретања возила;
  • место судара;
  • успорење возила;
  • елементи за просторно-временску анализу.

Обезбеђење трагова саобраћајне незгоде подразумева спречавање њиховог померања, промене или уништавање. Посебно је важно спречити оне промене које би умањиле значај трага или би допринеле некоректним анализама трага. Основни садржај обезбеђења саобраћајне незгоде односи се на спречавање нових саобраћајних незгода, на обезбеђење трагова и предмета, на обезбеђење лица, на обезбеђење возила и терета (од крађе, од пожара и сл.) и на регулисање саобраћаја у зони места саобраћајне незгоде.

Жртве саобраћајних незгода

[уреди | уреди извор]

Многе познате личности страдале су као жртве саобраћајних незгода, а неке од њих су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet (London, England). 386 (9995): 743—800. PMC 4561509 Слободан приступ. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  2. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385: 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  3. ^ Peden, Margie; Scurfield, Richard; Sleet, David; et al. (2004). World report on road traffic injury prevention. Geneva: World Health Organization. ISBN 9241562609. Приступљено 9. 10. 2020. 
  4. ^ а б Murray, Christopher J L (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  5. ^ Global status report on road safety 2013: Supporting a decade of action (на језику: енглески и руски). Geneva, Switzerland: world health organization WHO. 2013. ISBN 978-92-4-156456-4. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2014. 
  6. ^ „WHO | World report on road traffic injury prevention”. 
  7. ^ „The 2009 Statistical Abstract: Motor Vehicle Accidents and Fatalities”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2007. г. 
  8. ^ „Statistics and Data - Road and Motor Vehicle Safety - Road Transportation - Transport Canada”. 
  9. ^ „Traffic Scotland > Current Incidents”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  10. ^ „M1 Motorway”. 
  11. ^ „It's No Accident: Advocates Want to Speak of Car 'Crashes' Instead”. The New York Times. 2016-05-22. Приступљено 2018-05-30. 
  12. ^ „When a car 'crash' isn't an 'accident' — and why the difference matters”. The Washington Post. 2015-08-24. Приступљено 2018-05-30. 
  13. ^ „Saving Lives and Protecting People from Injuries and Violence” (PDF). Приступљено 8. 3. 2020. 
  14. ^ Hot Fuzz clip: Accident Implies There's Nobody To Blame (на језику: енглески), Архивирано из оригинала 2021-10-30. г., Приступљено 2021-06-14 
  15. ^ Charles, Geoffrey (11. 3. 1969). „Cars And Drivers Accident prevention instead of blame”. The Times. „Quoting from JJ Leeming in Accidents and their prevention: "Blame for accidents seems to me to be at best irrelevant and at worst actively harmful." ... "Much of the Leeming case is that by attributing blame and instituting proceedings against the motorist, the law virtually guarantees that none of the participants will be wholly truthful, so that the factors that really led to the accident are never discovered."” 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Инић м.: БЕЗБЕДНОСТ ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА, Нови Сад, 1991.
  • Драгач Р. И Вујанић М.: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА - II део, Београд, С. Ф., 2002.
  • Вукичевић Р.: РЕГУЛИСАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА, Београд, 1995.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Саобраћајна незгода на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћајна_незгода&oldid=28458826”