Симо Шолаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СИМО ШОЛАЈА
Nh solaja simo.jpg
Симо Шолаја
Датум рођења 1. март 1906.
Место рођења Пљева, код Шипова
 Аустроугарска
Датум смрти 11. август 1942.(1942-08-11) (36 год.)
Место смрти Купрес
Хрватска НД Хрватска
Професија шумарски радник
Члан КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант Другог батаљона
Трећег крајишког одреда
Народни херој од августа 1942.

Симела Симо Шолаја (Пљева, код Шипова, 1. март 1906Купрес, 11. август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. марта 1906. године у селу Пљеви, код Шипова. Потиче из сиромашне сељачке породице, до почетка Другог светског рата радио је као шумарски радник и надничар, у Босни, Црној Гори и Србији.

Чим је почео усташки терор у околини Шипова, Симо се са неколико својих пријатеља и комшија склонио се у оближњу шуму и ту почео да скупља људе и оружје за предстојећу борбу. Најзад је стигла вест у његово село да су комунисти у Дрвару дигли устанак. Одмах је с неколико својих другова усред дана напао и разоружао жандаре на железничкој станици Равни До, код Пљевских подова.

У суседном селу Јању, комунисти су раније извршили припреме за почетак устанка. Шолаја успоставља везу с њима и заједно водио борбе око Шипова, Језера и Мркоњић-Града, које ослобађају у току августа 1941. године и почињу припреме за напад на Јајце. У свим овим акцијама, Шолаја је био међу првима. Јуришајући на усташе у Језеру, 28. августа, упао је међу њих, али се бомбама и уз помоћ пристиглих другова спасио.

После тродневне велике офанзиве Немаца, усташа и домобрана на слободну територију Јања и Пљеве, почетком септембра 1941. године, Шолаја се под борбом повукао на Козила, јужно од свог села, а устанички фронт се распао. Тада је Шолаја са својом некомплетном четом дочекао и разбио чету усташа, гонећи их према селу Мујиџићима. Њему су се тада придружили расути борци, сељаци, жене, па и деца. Тако је формиран фронт устаника и народа, који је у налету протерао непријатеља из Пљеве, Јања и из Шипова. Шолаја jе тада заробио и два топа. Ова велика победа, чији је иницијатор био Шолаја, дала је нов полет устанку у овом и у околним крајевима. Шолаја је постао веома популаран код бораца и народа.

Средином септембра 1941. године, Италијани су с једним батаљоном кренули од Мркоњић-Града за Шипово. Четнички командант Урош Дреновић их је пропустио без борбе. Шолаја их дочекује код села Сокоца с једним водом и, после вишесатне неравноправне борбе, присиљава их да се повуку. Средином октобра 1941. године, приликом формирања Трећег крајишког партизанског одреда, у његовом саставу је батаљон „Искра“, којим је Шолаја командовао.

Италијани су посебно поштовали Шолају после пораза код Сокоца и у Растичеву, код Купреса, 3. децембра 1941. године. Пошто су у септембру склопили пакт са војводом Урош Дреновићем, покушавали су на разне начине да то ураде и са Шолајом. Почетком 1942. године, послали су свог сарадника Шолаји, с већом сумом новца да покуша да га подмити. Када је Шолаја чуо о чему је реч, извадио је пиштољ и убио издајника, говорећи - „То им је мој одговор!“.

Под његовом командом, батаљон „Искра“ је у борби између 31. децембра 1941. и 1. јануара 1942. године уништио утврђења у Мајдану, између Јајца и Мркоњић-Града, а 14. фебруара разбио батаљон домобрана на Вођеном Поду и Превилима, који је пратио комору из Јајца за Мркоњић-Град. Најзад је дониета одлука да се 25. фебруара изврши напад на Мркоњић-Град. Под притиском бораца, и Дреновић је обећао да ће град напасти с јужне и западне стране. У одређено време Шолаја је са својим борцима продро у центар града и ту уништио жандармеријску станицу, спалио италијанску моторизацију и уништио неколико утврђења. Међутим, Дреновић није кренуо у напад, па се Шолаја са својим борцима морао, у тешким условима, пробијати из града. Када је, у мају 1942. уследила четничка акција, Шолају су четници на превару ухватили и повели у Мркоњић-Град Италијанима. Партизани његовог батаљона без борбе су га ослободили.

Крајем јула и почетком августа 1942. године, развиле су се борбе између усташа, утврђених у Купресу и пролетерских бригада, ојачаних јединицама Трећег крајишког партизанског одреда. У ноћи између 11 и 12. августа 1942. године, Симо је погинуо јуришајући на усташке бункере, током напада на Купрес. Одлуком Централног комитета КПЈ, посмртно је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије.

Указом Врховног штаба НОП и ДВЈ, августа 1942. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. У „Билтену Врховног штаба“ бр 17-19 о проглашењу Симе Шолаје за народног хероја пише:

Године 1955. редитељ Војислав Нановић је снимио филм „Шолаја“, о његовом животу.

Референце[уреди]

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 173.

Литература[уреди]