Сремска бискупија
| Сремска бискупија Католичка црква | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Митрополија | Ђаковачко-осјечка надбискупија |
| Сједиште | Сремска Митровица |
| Држава | Србија |
| Основана | 2008. |
| Број парохија | 29 |
| [[1] Званични веб-сајт] | |
| Архијереј | |
| Чин архијереја | бискуп |
| Титула архијереја | сремски бискуп |
 | |
Сремска бискупија (лат. Dioecesis Sirmiensis) је бискупија Римокатоличке цркве у Србији са седиштем у Сремској Митровици, где је смештен катедрални храм. Подручје бискупије покрива део Срема који је у саставу Србије.
Сремска бискупија је део бискупске конференције Србије. Са друге стране, бискупија је подређена Ђаковачко-осјечкој надбискупији, која има своје подручје у Хрватској.
Подручје[уреди | уреди извор]
Подручје бискупије покрива средишњи и источни Срем, тј. његов део у саставу Србије. То значи да бискупија покрива и војвођански део Срема, а и његов део у саставу Београда (Земун, Нови Београд, Сурчин).
Бискупија је надлежна за све вернике римокатоличке вероисповести на свом подручју, без обзира на етничку припадност. У већини су то Хрвати, а у мањем броју Мађари, Словаци и друге мањине.
Историјат[уреди | уреди извор]
Сремска бискупија основана је 1773. године спајањем дотадашњих бискупија у Босни и Срему. Дата бискупија 1963. године добија нови назив - Ђаковачко-сремска надбискупија.
18. јуна 2008. године Ђаковачко-сремска надбискупија је подељена према граничној линији између Хрватске и Србије на Ђаковачко-осјечку надбискупију и Сремску бискупију.
Центар бискупије је раније био у Илоку. Након спора илочког властелина са бискупом, центар бискупије се премешта у Баноштор (1437.), па у Петроварадин.[1]
Бискупи[уреди | уреди извор]
...
- Фрањо Вернић (1718.-1729.).[2]
- Габријел Патачић (1731.-1733.).[2]
...
- Ђуро Гашпаровић (2008.-).
Устројство бискупије[уреди | уреди извор]
Сремска бискупија је подељена на 29 парохија (жупа), при чему поједини свештеници опслужују две или више жупа.
Види још[уреди | уреди извор]
- Католичка црква у Србији
- Београдска надбискупија
- Суботичка бискупија
- Зрењанинска бискупија
- Призренско-приштинска бискупија
- Крстурска епархија
- Хришћанство у Србији
- Религија у Србији
- Религија у Војводини
Литература[уреди | уреди извор]
- Bubalo, Đorđe; Mitrović, Katarina; Radić, Radmila (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik.
- Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 691—702.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Стојковски, Борис (2012). „Сремски бискупи 1229-1534”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 23: 161—180.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Римокатоличка црква |  | |
|---|---|---|
| Гркокатоличка црква | ||
1 Призренско-приштинска бискупија и Крстурска епархија су непосредно потчињене Ватикану | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 89. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ а б Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 91. ISBN 953-6659-04-2.