Религија у Србији
Доминантна религија у Србији је хришћанство, односно православље. По последњем попису из 2011. године, православни верници чине око 85% становништва Србије. У мањем проценту су заступљени и католички верници (4,97%), муслимани (3,1%) и протестанти (0,99%).
Садржај
Историја[уреди]
Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.
Срби су примили хришћанство у 9. веку. Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока богумилство.
Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и други народи исламске или православне вере, као и Јевреји. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати народи католичке и протестантске вероисповести (Немци, Мађари, Словаци, итд).
-
Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.
-
Верска мапа територије данашње Србије у 16-17. веку.
Верска демографија[уреди]
- Видети чланак: Демографија Србије.
| 1921[1] | 1991 | 2002[2] | 2011 | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | |
| Православни Хришћани | 3.321.090 | 75,85 | 6.347.026 | 81,8 | 6.371.584 | 84,98 | 6.079.396 | 84,59 |
| Католици | 751.429 | 17,16 | 496.226 | 6,4 | 410.976 | 5,48 | 356.957 | 4,97 |
| Муслимани | 97.672 | 2,23 | 224.120 | 2,89 | 239.658 | 3,2 | 222.828 | 3,1 |
| Протестанти | нема података |
нема података |
88.275 | 1,14 | 80.837 | 1,08 | 71.284 | 0,99 |
| Јевреји | 26.464 | 0,6 | 740 | 0,01 | 785 | 0,01 | 578 | 0,01 |
| Укупно | 4.378.595 | 100 | 7.759.571 | 100 | 7.498.001 | 100 | 7.186.862 | 100 |
Хришћанство[уреди]
Православље[уреди]
- Видети чланке: Српска православна црква, Румунска православна црква.
Већина становника Србије су верници Српске православне цркве, док је у деловима Србије настањеним румунским становништвом присутна и Румунска православна црква. Поред Срба и Румуна, у православне вернике у Србији се убрајају и Црногорци, Македонци, Бугари, Власи, Украјинци, Руси, Грци, као и део Рома, Југословена и Русина.
Православље је доминантно на већем делу територије Србије, изузимајући највећи део подручја Косова и Метохије, као и неколико општина и градова у Санџаку, на југу Србије или у делу Војводине. Православље је доминантно и у већини великих градова Србије, изузимајући Суботицу у којој су већина становника католици, Нови Пазар у коме су већина становника муслимани, као и веће градове Косова и Метохије у којима доминира ислам.
Католицизам[уреди]
- Видети чланке: Католичка црква, Католичка црква у Србији.
Католицизам је доминантан у неколико општина на северу Војводине, као и у граду Суботици. Католички верници чине апсолутну већину становништва града Суботице, као и апсолутну већину становништва у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока, а такође и релативну већину у општинама Бечеј, Бачка Топола и Мали Иђош.
Верници Католичке цркве у Србији су углавном Мађари, Хрвати, Буњевци, Немци, Словенци, Чеси, Шокци, као и један број Рома, Југословена и Словака. Русини и део Украјинаца у Србији су верници унијатске (гркокатоличке) цркве.
Протестантизам[уреди]
- Видети чланке: Протестантизам, Назаренство.
Протестанти чине апсолутну већину становништва у општини Бачки Петровац, као и релативну већину у општини Ковачица. Најбројнија етничка група у овим општинама су Словаци, који су на подручју Србије углавном протестанти, за разлику од већине Словака у Словачкој, који су углавном католици. У протестантске вернике у Србији спада и део других етничких група, пре свега Срба, Мађара и Немаца. Поред Бачког Петровца и Ковачице, значајан број протестаната живи и у Новом Саду (у ком већину становништва чине православни хришћани). У овом граду се налази и неколико протестантских цркава, у којима се службе углавном обављају на српском језику. Протестантизам (углавном у форми назаренства) је почео да се шири међу Србима у Војводини у 19. веку. Иако проценат протестаната међу Србима није велики, ово је једина верска форма изузев православља, која је данас значајно заступљена у српском народу.
Ислам[уреди]
- Видети чланке: Ислам у Србији, Исламска заједница Србије, Исламска заједница у Србији.
Ислам је доминантна религија на већем делу Косова и Метохије, као и у делу Санџака (град Нови Пазар и општине Тутин и Сјеница) и делу јужне Србије (општине Прешево и Бујановац). Исламски верници у Србији укључују етничке Албанце, Бошњаке, Муслимане, Горанце, Египћане, Ашкалије, као и један део Рома.
Јудаизам[уреди]
- Видети чланак: Јевреји у Србији.
По попису из 2011. године у Србији је живело 578 Јевреја, концентрисаних углавном у Београду (286), Новом Саду (84), Суботици (75) и Панчеву (31).
