Религија у Србији
Религија у Србији (попис 2011, без КиМ[1])
Доминантна религија у Србији је хришћанство, односно православље. По последњем попису из 2011. године, православни верници чине око 85 % становништва Србије. У мањем проценту су заступљени и католички верници (10.4 %), муслимани (3,3 %) и протестанти (0,92 %).
Историја[уреди | уреди извор]
Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.
Срби су примили хришћанство у 9. веку. Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока богумилство.
Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и други народи исламске или православне вере, као и Јевреји. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати народи католичке и протестантске вероисповести (Немци, Мађари, Словаци, итд).
Верска мапа територије данашње Србије у време Великог раскола 1054. године.
Верска мапа територије данашње Србије у 14. веку.
Верска мапа територије данашње Србије у 16. и 17. веку.
Верска демографија[уреди | уреди извор]
Општим пописом који је 2011. године спроведен на подручју Републике Србије (без територије Косова и Метохије), прикупљени су и подаци о верској припадности становништва.[2]
| 1921[3] | 1991 | 2002[4] | 2011 | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | |
| Православни Хришћани | 3.321.090 | 75,85 | 6.347.026 | 81,8 | 6.371.584 | 84,98 | 6.079.396 | 84,59 |
| Католици | 751.429 | 17,16 | 496.226 | 6,4 | 410.976 | 5,48 | 356.957 | 4,97 |
| Муслимани | 97.672 | 2,23 | 224.120 | 2,89 | 239.658 | 3,2 | 222.828 | 3,1 |
| Протестанти | нема података |
нема података |
88.275 | 1,14 | 80.837 | 1,08 | 71.284 | 0,99 |
| Јевреји | 26.464 | 0,6 | 740 | 0,01 | 785 | 0,01 | 578 | 0,01 |
| Укупно | 4.378.595 | 100 | 7.759.571 | 100 | 7.498.001 | 100 | 7.186.862 | 100 |
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (1991)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (1991)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2002)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2002)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Верска припадност становништва Републике Србије, по општинама (2011)
Хришћанство[уреди | уреди извор]
Православље[уреди | уреди извор]
Већина становника Србије су верници Српске православне цркве, док је у деловима Србије настањеним румунским становништвом присутна и Румунска православна црква. Поред Срба и Румуна, у православне вернике у Србији се убрајају и Црногорци, Македонци, Бугари, Власи, Украјинци, Руси, Грци, као и део Рома, Југословена и Русина.
Православље је доминантно на већем делу територије Србије, изузимајући највећи део подручја Косова и Метохије, као и неколико општина и градова у Санџаку, на југу Србије или у делу Војводине. Православље је доминантно и у већини великих градова Србије, изузимајући Суботицу у којој су већина становника католици, Нови Пазар у коме су већина становника муслимани, као и веће градове Косова и Метохије у којима доминира ислам.
Удео православаца у Србији по општинама 1991. године
Удео православаца у Србији по општинама 2002. године
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Удео православаца у Србији по општинама 2011. године
Католицизам[уреди | уреди извор]
Католицизам је доминантан у неколико општина на северу Војводине, као и у граду Суботици. Католички верници чине апсолутну већину становништва града Суботице, као и апсолутну већину становништва у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока, а такође и релативну већину у општинама Бечеј, Бачка Топола и Мали Иђош.
Верници Католичке цркве у Србији су углавном Мађари, Хрвати, Буњевци, Немци, Словенци, Чеси, Шокци, као и један број Рома, Југословена и Словака.
Већи део Русина, део Украјинаца и мањи део Румуна у Србији су припадници гркокатоличке вероисповести.
Протестантизам[уреди | уреди извор]
Протестанти чине апсолутну већину становништва у општини Бачки Петровац, као и релативну већину у општини Ковачица. Најбројнија етничка група у овим општинама су Словаци, који су на подручју Србије углавном протестанти, за разлику од већине Словака у Словачкој, који су углавном католици. У протестантске вернике у Србији спада и део других етничких група, пре свега Срба, Мађара и Немаца. Поред Бачког Петровца и Ковачице, значајан број протестаната живи и у Новом Саду и Старој Пазови (у којима већину становништва чине православни хришћани).[2] У Новом Саду се налази и неколико протестантских цркава, у којима се службе углавном обављају на српском језику. Протестантизам (углавном у форми назаренства) је почео да се шири међу Срби у Војводини у 19. веку. Иако проценат протестаната међу Србима није велики, ово је једина верска форма изузев православља, која је данас значајно заступљена у српском народу.
Ислам[уреди | уреди извор]
Ислам је доминантна религија на већем делу Косова и Метохије, као и у делу Санџака (град Нови Пазар и општине Тутин и Сјеница) и делу јужне Србије (општине Прешево и Бујановац). Исламски верници у Србији укључују етничке Албанце, Бошњаке, Муслимане, Горанце, Египћане, Ашкалије, као и један део Рома.
Јудаизам[уреди | уреди извор]
По попису из 2011. године у Србији је живело 578 Јевреја, концентрисаних углавном у Београду (286), Новом Саду (84), Суботици (75) и Панчеву (31).
Држава и верске заједнице[уреди | уреди извор]
За односе Републике Србије са верским заједницама задужена је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама, која делује у склопу Министарства правде Републике Србије. На ову управу су 2014. године пренети сви послови дотадашње Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама, која је била основана 2012. године, након укидања дотадашњег Министарства вера и дијаспоре.
Правни оквир за делатност верских заједница уређен је Уставом Републике Србије и посебним Законом о црквама и верским заједницама. При Министарству правде Републике Србије води се Регистар цркава и верских заједница у који се уписују верске заједнице које своју делатност остварују на подручју Републике Србије.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2014/pdf/G20144012.pdf
- ^ а б Верски састав 2011. pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: енглески)
- ^ Demographic growth and ethnographic changes in Serbia
- ^ „Book 3 Page 13”. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2011. Приступљено 28. 02. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Kuburić, Zorica (2010). Verske zajednice u Srbiji i verska distanca (PDF). Novi Sad: Centar za empirijska istraživanja religije. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2019. Приступљено 08. 08. 2021.
- Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
- Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Пенев, Горан, ур. (2006). Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Закон о црквама и верским заједницама
- Регистар цркава и верских заједница
- Списак цркава и верских заједница које су уписане у Регистар цркава и верских заједница при Министарству правде Републике Србије
- Званична страница Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије
- Основана Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама