Пређи на садржај

Религија у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Религија у Србији (попис 2011, без КиМ[1])

  Ислам (3,10%)
  Нису верници-атеисти (1,11%)
  Неизјашњени и остали (5,24%)
Верска припадност становништва Републике Србије (2011)

Доминантна религија у Србији је хришћанство, односно православље. По последњем попису из 2011. године, православни верници чине око 85 % становништва Србије. У мањем проценту су заступљени и католички верници (10.4 %), муслимани (3,3 %) и протестанти (0,92 %).

Историја

[уреди | уреди извор]

Иако су у већем делу античког доба становници територије данашње Србије углавном били пагани, део подручја данашње Србије око Сирмијума и Сингидунума је представљао један од раних центара ширења хришћанства у Римском царству.

Срби су примили хришћанство у 9. веку. Након раскола Хришћанске цркве 1054. године, на подручју данашње Србије је доминирало православље, док се са севера ширио католицизам, а са југоистока богумилство.

Током османске владавине, на подручју данашње Србије су, поред православних Срба, живели и исламизовани Срби, а у мањем броју и други народи исламске или православне вере, као и Јевреји. Крајем 17. и у првој половини 18. века, када северни делови територије данашње Србије долазе под управу Хабзбуршке монархије, на ове просторе се почињу насељавати народи католичке и протестантске вероисповести (Немци, Мађари, Словаци, итд).

Верска демографија

[уреди | уреди извор]

Подаци од 2002. на даље не укључују становнике Косова и Метохије.

Религија у Србији према различитим пописима
Вероисповест 1921.[2] 1953.[3] 1991.[3][I] 2002.[3][II] 2011.[3][II] 2022.[4][II]
Број % Број % Број % Број % Број % Број %
Православни Хришћани 3.414.293 71,02 4.595.336 65,84 6.347.026 83,77 6.371.584 84,98 6.079.396 84,59 5.387.426 81,05
Римски Католици 767.214 15,96 634.349 9,09 496.226 6,55 410.976 5,48 356.957 4,97 257.269 3,87
Муслимани 427.174 8,89 699.839 10,03 224.120 2,96 239.658 3,2 222.828 3,1 278.212 4,19
Јевреји 26.891 0,56 1.089 0,02 740 0,01 785 0,01 578 0,01 602 0,009
Протестанти 111.537 1,6 88.275 1,17 80.837 1,08 71.284 0,99 54.678 0,82
Остали Хришћани 33.312 0,48 3.211 0,04 59.346 0,89
Источњачке религије 240 0,003 1.237 0,02 1.207 0,02
Атеисти 890.031 12,75 40.068 0,53 80.053 1,11 74.139 1,12
Агностици 4.010 0,06 8.654 0,13
Неизјашњени 197.031 2,63 220.735 3,07 169.486 2,55
Остале вероисповести 155.148 3,23 1.991 0,03 420.450 5,55 19.768 0,26 1.776 0,02 500 0,008
Не зна се 11.570 0,17 137.291 1,83 99.714 1,39 355.484 5,35
Укупно 4.807.605 100 6.979.154 100 7.576.837 100 7.498.001 100 7.186.862 100 6.647.003 100

Хришћанство

[уреди | уреди извор]
Епархије Српске православне цркве на подручју Републике Србије
Територијална организација Римокатоличке цркве цркве у Републици Србији

Православље

[уреди | уреди извор]

Већина становника Србије су верници Српске православне цркве, док је у деловима Србије настањеним румунским становништвом присутна и Румунска православна црква. Поред Срба и Румуна, у православне вернике у Србији се убрајају и Црногорци, Македонци, Бугари, Власи, Украјинци, Руси, Грци, као и део Рома, Југословена и Русина.

Православље је доминантно на већем делу територије Србије, изузимајући највећи део подручја Косова и Метохије, као и неколико општина и градова у Санџаку, на југу Србије или у делу Војводине. Православље је доминантно и у већини великих градова Србије, изузимајући Суботицу у којој су већина становника католици, Нови Пазар у коме су већина становника муслимани, као и веће градове Косова и Метохије у којима доминира ислам.

Католицизам

[уреди | уреди извор]

Католицизам је доминантан у неколико општина на северу Војводине, као и у граду Суботици. Католички верници чине апсолутну већину становништва града Суботице, као и апсолутну већину становништва у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока, а такође и релативну већину у општинама Бечеј, Бачка Топола и Мали Иђош.

Верници Католичке цркве у Србији су углавном Мађари, Хрвати, Буњевци, Немци, Словенци, Чеси, Шокци, као и један број Рома, Југословена и Словака.

Већи део Русина, део Украјинаца и мањи део Румуна у Србији су припадници гркокатоличке вероисповести.

Протестантизам

[уреди | уреди извор]

Протестанти чине апсолутну већину становништва у општини Бачки Петровац, као и релативну већину у општини Ковачица. Најбројнија етничка група у овим општинама су Словаци, који су на подручју Србије углавном протестанти, за разлику од већине Словака у Словачкој, који су углавном католици. У протестантске вернике у Србији спада и део других етничких група, пре свега Срба, Мађара и Немаца. Поред Бачког Петровца и Ковачице, значајан број протестаната живи и у Новом Саду и Старој Пазови (у којима већину становништва чине православни хришћани). У Новом Саду се налази и неколико протестантских цркава, у којима се службе углавном обављају на српском језику. Протестантизам (углавном у форми назаренства) је почео да се шири међу Срби у Војводини у 19. веку. Иако проценат протестаната међу Србима није велики, ово је једина верска форма изузев православља, која је данас значајно заступљена у српском народу.

Ислам је доминантна религија на већем делу Косова и Метохије, као и у делу Санџака (град Нови Пазар и општине Тутин и Сјеница) и делу јужне Србије (општине Прешево и Бујановац). Исламски верници у Србији укључују етничке Албанце, Бошњаке, Муслимане, Горанце, Египћане, Ашкалије, као и један део Рома.

Јудаизам

[уреди | уреди извор]

По попису из 2022. године у Србији је живело 602 Јевреја, углавном у Београду (365) и Војводини (196).

Држава и верске заједнице

[уреди | уреди извор]

За односе Републике Србије са верским заједницама задужена је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама, која делује у склопу Министарства правде Републике Србије. На ову управу су 2014. године пренети сви послови дотадашње Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама, која је била основана 2012. године, након укидања дотадашњег Министарства вера и дијаспоре.

Правни оквир за делатност верских заједница уређен је Уставом Републике Србије и посебним Законом о црквама и верским заједницама. При Министарству правде Републике Србије води се Регистар цркава и верских заједница у који се уписују верске заједнице које своју делатност остварују на подручју Републике Србије.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Албанско становништво на Косову и Метохији је бојкотовало попис. Урађена је процена броја становника.
  2. ^ а б в Без Косова и Метохије.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]