Томас Клестил

С Википедије, слободне енциклопедије
Томас Клестил
Лични подаци
Датум рођења(1932-11-04)4. новембар 1932.
Место рођењаБеч, Аустрија
Датум смрти6. јул 2004.(2004-07-06) (71 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
Породица
СупружникЕдит Виландер (в. 1957 —  р. 1998)
Маргот Лефлер (в. 1998 —  његова смрт 2004)
Политичка каријера
Политичка
странка		Аустријска народна партија
8. јула 1992 — 6. јула 2004.
ПретходникКурт Валдхајм
НаследникХајнц Фишер
Потпис

Tомас Клестил (нем. Thomas Klestil; Беч, 4. новембар 1932 — Беч, 6. јул 2004) био је аустријски дипломата који је на функцији председника Аустрије био од 1992. до своје смрти 2004. године.

Рођен је у радничкој породици у трећем бечком округу (Ландштрасе). Студирао је економију и менаџмент на Бечком Универзитету, где је и докторирао 1957. године.[1] По вероисповести је био римокатолик. Током студирања је приступио Аустријској народној партији, као и организацији студената римокатолика под називом Бајуварија. Венчао се 1957. године за Едиту-Марију Виландер са којом је имао троје деце. Са првом супругом се развео 1998. године, када се венчао за Маргот Лефлер.

Каријеру дипломате почео је у аустријском министарству иностраних послова, а први међународни ангажман имао је у аустријској делегацији при Организацији за економску сарадњу и развој у Паризу (1959-1962). Од 1962-1966 радио је као економски аташе у Амбасади Аустрије у Вашингтону. Године 1966. постао је секретар канцелара Јозефа Клауса, када је започела његова дугогодишња сарадња са Алојзом Моком. Године 1969. покренуо је аустријски конзулат у Лос Анђелесу, и том приликом је склопио пријатељство са Арнолдом Шварценегером.[1] До 1974. био је генерални конзул Аустрије у Лос Анђелесу. Потом је радио на иницијативи канцелара Бруна Крајског да се успостави канцеларија Уједињених нација у Бечу.[2]

Клестил је од 1978-1982 био аустријски амбасадор при седишту Уједињених нација у Њујорку, а потом 1982-1987 аустријски амбасадор у Сједињеним Америчким Државама. Године 1989. се вратио у Аустрији да би радио као генерални секретар Министарства иностраних послова Аустрије, на чијем челу је био Алојз Мок.[3]

Номинован испред Аустријске народне партије, Клестил је 8. јуна 1992. изабран по први пут за председника Аустрије, победивши у другом кругу избора противкандидата из Социјалдемократске партије Аустрије Рудолфа Штрајхера. У време првог Клестиловог мандата канцелар Аустрије био је Франц Враницки. Свој други мандат као председник Аустрије, Клестил је извојевао 1998. године убедљивом победом (63.4%) у првом кругу избора над осталим кандидатима, од којих је највише гласова добила Гертруда Кнол (13.6%)[4] У време другог Клестиловог мандата канцелар Аустрије био је Виктор Клима.

Три дана пред истек свог другог председничког мандата доживео је инфаркт и преминуо је дан касније (6. јула 2004.) у бечкој Општој болници услед вишеструког отказивања органа.[1] Испраћај председника Клестила уприличен је 10. јула 2004. у Катедрали Светог Стефана у центру Беча, а сахрана је обављена у председничкој крипти на Средишњем бечком гробљу. Сахрани су, између осталих, присуствовали Владимир Путин, Курт Валдхајм и Арнолд Шварценегер.[5]

За велике заслуге у развоју пријатељства и сарадње између Републике Хрватске и Републике Аустрије, Клестил је 2. марта 2001. одликован Велередом краља Томислава с лентом и великом Даницом.[6]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Klestil, Thomas (1997). Themen meines Lebens (на језику: немачки). Styria. ISBN 978-3222125454. 
  • Schambeck, Herbert (2005). Thomas Klestil - Der Verantwortung verpflichtet. Ansprachen und Vorträge 1992 - 2004 (на језику: немачки). Verlag Österreich. ISBN 978-3704647573. 
  • Zöhrer, Gerlinde (2015). Österreichs Bundespräsidenten Thomas Klestil und Heinz Fischer: Inhaltliche und sprachliche Analyse der Neujahrsansprachen von 1993 bis 2011 (на језику: немачки). AV Akademikerverlag. ISBN 978-3639788945. 
  • Dickinger, Christian (2000). Österreichs Präsidenten: Von Karl Renner bis Thomas Klestil (на језику: немачки). Carl Ueberreuter Verlag. ISBN 978-3800037896. 

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Press, The Associated (2004-07-07). „Thomas Klestil, 71, Austrian Who Redeemed the Presidency”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-01. 
  2. ^ „APA - Austria Presse Agentur / 55-85 apa historisch » zeitgeschichte online”. web.archive.org. 2017-09-22. Архивирано из оригинала 22. 09. 2017. г. Приступљено 2022-05-01. 
  3. ^ Thomas Klestil (на језику: немачки), 2022-03-18, Приступљено 2022-05-01 
  4. ^ Bundespräsidentenwahl in Österreich 1998 (на језику: немачки), 2022-03-27, Приступљено 2022-05-01 
  5. ^ „Funeral held for Austrian leader” (на језику: енглески). 2004-07-10. Приступљено 2022-05-01. 
  6. ^ „Odluka o odlikovanju dr. Thomasa Klestila, predsjednika Republike Austrije, Veleredom kralja Tomislava s lentom i velikom Danicom”. narodne-novine.nn.hr. Приступљено 2022-05-01. 
Томас Клестил на Викимедијиној остави.


Председник Аустрије
(1992–2004)


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Клестил&oldid=27387082”