Усвјати

Координате: 55° 44′ 55″ С; 30° 45′ 20″ И / 55.748611° С; 30.755556° И / 55.748611; 30.755556
С Википедије, слободне енциклопедије

Усвјати
Усвяты
Детаљ из варошице Усвјати
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Псковска област
РејонУсвјатски рејон
Основанпрви помен 1021.
Варошица од1985.
Становништво
Становништво
 — 20152.717
Географске карактеристике
Координате55° 44′ 55″ С; 30° 45′ 20″ И / 55.748611° С; 30.755556° И / 55.748611; 30.755556
Временска зонаUTC+3
Усвјати на карти Русије
Усвјати
Усвјати
Усвјати на карти Русије
Усвјати на карти Псковске области
Усвјати
Усвјати
Усвјати на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број182570
Позивни број+7 81150
Регистарска ознака60
ОКАТО код58 258 551
ОКТМО код58 658 151 051

Усвјати (рус. Усвяты) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем југу Псковске области и административно припада Усвјатском рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело свега 2.717 становника, или око половина од укупне рејонске популације.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1985. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица Усвјати налази се на крајњем југу Псковске области, свега неколико километара северније од границе са Белорусијом, и на неких 320 километара југоисточно од града Пскова. Варошица је смештена између два језера, Узмења на западу и Усвјатског језера на истоку, на месту где су оба језера међусобно повезана кратком протоком. На источној периферији вароши у Усвјатско језеро се улива река Усвјача, његова једина и највећа протока.

Кроз варош пролази магистрални друм на релацији Невељ−Усвјати−ВелижСмоленск, док је на северу повезан са Великим Луакама.

Историја[уреди | уреди извор]

У писаним изворима насеље се први пут помиње у летопису из 1021. године у коме књаз Јарослав Мудри уступа књазу полацком Брјачиславу Изјаславичу два града на управу − Висвјач (односно данашњи Усвјати) и Витепск. Године 1245. у близини Усвјатија је књаз Александар Невски до ногу потукао литванску војску. У границе литванске државе први пут доспева 1320. године те је у наредних неколико векова град прелазио из „руке у руку” разних освајача. Коначно, након прве поделе Пољске 1772. улази у састав Руске Империје и у границама руске државе остаје до данашњих дана.

Године 1924. Усвјати постају административним делом Псковске губерније. Три године касније, 1927, успостављен је Усвјатски општински рејон, нижестепена административна јединица тада у саставу Лењинградске области. Две године касније прелази у састав Западне области чије седиште је био град Смоленск, потом 1944. у Великолушку област, и напослетку 1957. у састав Псковске области.

Званичан административни статус варошице (односно насеља полуурбаног типа) добија 1985. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.961 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 2.717 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
2.948------2.7453.643[2]3.148[3]2.961[4]2.717

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]