Јеврејска аутономна област
Јеврејска аутономна област рус. Еврейская автономная область | |||
---|---|---|---|
| |||
![]() | |||
Држава | ![]() | ||
Федерални округ | Далекоисточни | ||
Главни град | Биробиџан | ||
Површина | 36.000 km2 | ||
Становништво | 200. | ||
— број ст. | 190.915 | ||
— густина ст. | 5,3 ст./km2 | ||
Званични веб-сајт |
Јеврејска аутономна област (рус. Еврейская автономная область, јид. ייִדישער אױטאָנאָמע געגנט) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне области на простору Далекоисточног федералног округа у азијском делу Русије.
Административни центар области је град Биробиџан.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Област је основана за време Стаљина 1928. и требало је да послужи као нова матична држава за све Јевреје из Совјетског Савеза. У прво време ова идеја је позитивно оцењена међу Јеврејима. Међутим, због оштре климе, али и политике Стаљина 1930-их година, мало се Јевреја одлучило за живот у овој области. Максимална концентрација Јевреја достигнута је непосредно после Другог светског рата и Холокауста, када се сматрало да је Област уточиште за јеврејске избеглице. Тада су око трећину становништва чинили Јевреји.
Оснивањем Израела, опао је интерес за живот у овој далекој територији, тако да у њој данас живи само око 2300 Јевреја.
Географија[уреди | уреди извор]
Површина Јеврејске аутономне области је 36.100 km², а ту живи 186.541 људи (подаци из 2006).
Данас има око 1,2% становника Јевреја у овој области. Руси чине 89,93% становништва, а Украјинци 4,44%. Главни и највећи град области је Биробиџан.
Становништво[уреди | уреди извор]
1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|
215,937 | 190,915 | 176,558 |