Јевто Дедијер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јевто Дедијер

Јевто Дедијер.jpeg
Јевто Дедијер

Општи подаци
Датум рођења (1880-08-15) 15. август 1880.
Место рођења Чепелица
Датум смрти 24. децембар 1918.(1918-12-24)(38 год.)
Место смрти Сарајево (Краљевина СХС)
Рад

Јевто Дедијер (15. август 188024. децембар 1918) је био доцент географије на Београдском универзитету.

Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).

Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села према Упутствима Јована Цвијића. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.

Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908). Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.

У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву.

Радови[уреди]

Написао више радова из антропогеографије и геоморфологије:

  • Прилози геолошкој историји Неретве;
  • Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)

Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.

Библиографија[уреди]

  • „Билећке Рудине“, Српски етнографски зборник, 1903
  • „Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу“, Глас СА, 1905, LXIX
  • „Херцеговина и Херцеговци“, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
  • „Стара Србија“, СКГ, 1912, 25
  • „Нова Србија“, СКЗ, 1913, 154
  • „Сточарске зоне у планинама динарске системе“, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.

"Српске новине"[уреди]

Српске новине, број 1 страна 4 од 1. јануара 1919.г. Београд:

Читуља - "При повратку у Отаџбину, у Сарајеву, умрли су Јефто Дедијер, доцент Београдског Универзитета и Драгољуб С. Гогић, новинар. Бог нека им души опрости!"

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]