Јевто Дедијер
| Јевто Дедијер | |
|---|---|
 Јевто Дедијер | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1880. |
| Место рођења | Чепелица, Аустроугарска |
| Датум смрти | 24. децембар 1918. (38 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Краљевство СХС |
| Породица | |
| Супружник | Милица Дедијер |
| Деца | Владимир, Боро, Стеван |
Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880 — Сарајево, 24. децембар 1918) био је доцент географије на Београдском универзитету.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).
Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.[2]
Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908).[1] Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.[2]
У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.[1]
Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.
Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.
Радови[уреди | уреди извор]
- Прилози геолошкој историји Неретве;
- Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)
- „Билећке Рудине“, Српски етнографски зборник, 1903.
- „Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу“, Глас СА, 1905, LXIX
- „Херцеговина и Херцеговци“, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
- „Стара Србија“, СКГ, 1912, 25
- „Нова Србија“, СКЗ, 1913, 154
- „Сточарске зоне у планинама динарске системе“, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
- Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Jevto Dedijer”. www.zapadnisrbi.com. Приступљено 2021-02-01.
- ^ а б „ДЕДИЈЕР Јевто | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Југославије, (3 Црн-Ђ), Загреб, 1984.
