Џу Де

Из Википедије, слободне енциклопедије
У овом чланку, сходно кинеској пракси, презиме претходи имену. Џу самим тим представља презиме, док је Де име особе у питању.
Џу Де
Zhu De.jpg
Џу Де
Биографија
Датум рођења (1886-12-01)1. децембар 1886.
Место рођења Јилонг
Кина
Датум смрти 6. јул 1976.(1976-07-06) (89 год.)
Место смрти Пекинг
Кина
Професија војно лице, политичар
Политичка партија Комунистичка партија Кине
Мандат(и)
председник Сталног комитета Националног народног конгреса
април 1959. — јул 1976.
Претходник Љу Шаоћи
Наследник Је Чанјинг
потпредседник НР Кине
27. септембар 1954. — 27. април 1959.
потпредседник КП Кине
28. септембар 1956. — 1. август 1966.
члан Националног народног конгреса
15. септембар 1954. — 6. јул 1976.

Џу Де (朱德; Јилонг, 1. децембар 1886Пекинг, 6. јул 1976) био је кинески генерал, политичар, револуционар и један од истакнутијих чланова Комунистичке партије Кине. Од 1955. био је један од Десет маршала Народноослободилачке армије.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Рођен је 1886. године у сиромашној земљорадничкој породици, Јилонг, северни Сечуан.[1] Упркос сиромаштву, Џу је успео да упише приватну школу 1892. године. Мецена му је касније био његов богати ујак, који га је послао на школовање на Војну академију Јенан.[2][3] Након стицања дипломе 1907, радио је као наставник физичке културе у основној школи Јилонг. Касније је ипак напустио ову службу и постао предавач на Војној академији Јенан. Тамо се прикључио тајном политичком удружењу Тонгменгхуи (претеча партије Куоминтанг).

Учесник у револуцији и господар рата[уреди]

Радио је као предавач на академији до дипломирања у јулу 1911, након чега се придружио револуционарима у Синхај револуцији и служио у више војних јединица Републиканске армије. Након смрти свог ментора и прве супруге, Џу се одао уживању опијума, почео да води декадентан живот и постао локални господар рата. Након што му је у окршајима с осталим господарима рата убијена и друга супруга, а војска разбијена, Џу је одлучио да оде на школовање у Европу. Пре тога је био на терапијама на којима се одвикао од зависности од опијума. Покушао је да постане члан Комунистичке партије Кине 1922, али је одбијен због своје недавне прошлости.[4]

Укључење у комунистички покрет[уреди]

Џу је 1922.[5] отишао у Европу где је студирао на Универзитету Гетинген (Немачка) до 1925. године. Тамо се упознао са Џоу Енлајем и ускоро постао члан комунистичке партије. Затим је неко време боравио у Совјетском Савезу, те се 1926. вратио у Кину.

Кинески грађански рат[уреди]

Када је 1927. пропао савез између Куоминтанга и комуниста, Џу де је учествовао у подизању устанка у Нанчангу,[5] али се убрзо повукао из учешћа. Када је устанак пропао, ипак је био принуђен да побегне. Са својих 10.000 војника, Џу се у планинама Ђингангшан повезао с Мао Цедунгом 1928. године. Мао је овде организовао совјет, а Џу је учествовао у оснивању кинеске Црвене армије. Комунисти су 1929, у повлачењу пред снагама Куоминтанга, основали нови Јанши совјет. Тамо је Џу Де био један од вођа Црвене армије.

Године 1934, учествовао је у организовању пробоја непријатељског обруча, након којег је уследио Дуги марш кинеских комуниста. Када су се током марша у јулу 1935. раздвојиле комунистичке Четврта и Прва армија, Џу и Љу Боченг преузели су команду над Четвртом, а Мао и Џоу над Првом армијом. Четврта армија је токо марша претрпела тешке губитке, па је Џу командовао њеном реконструкцијом након доласка на сигурно у провинцију Јенан.

Током Другог кинеско-јапанског и завршне етапе Кинеског грађанског рата, Џу је био заповедник кинеске Црвене армије. Један од његових највећих успеха против Јапанаца било је командовање јединицама током тзв. Офанзиве хиљаду регименти.

Политичка каријера[уреди]

Након проглашења Народне Републике Кине 1949, Џу је именован за заповедника Народноослободилачке армије. Током првих година Народне Републике био је потпредседник Комунистичке партије Кине (19561966) и потпредседник НР Кине (19541959). Надгледао је операције јединица Народноослободилачке армије током Корејског рата 1950. године, а 1955. је добио чин маршала НР Кине.

Априла 1969, током конференције о Културној револуцији, Џу је отпуштен са функција члана Политбироа Сталног комитета КП Кине и члана Националног народног конгреса. Упркос губитку политичких функција, није страдао у Културној револуцији, јер га је под заштиту узео Џоу Енлај. Августа исте године, био је премештен на мање захтевне војне функције у провинцији Гуангџоу. Године 1973. је враћен у чланство Политбироа Сталног комитера КПК.

Уживао је углед једног од првака Револуције све до своје смрти у јулу 1976. године. Умро је шест месеци после Џоу Енлаја и два месеца пре Мао Цедунга. Кремирали су га три дана након смрти.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. [Snow, Edgar: Red Star Over China]
  2. Zhu De
  3. Shum Kui-kwong, Zhu-De (Chu Teh), University of Queensland Press (St. Lucia: 1982), pp. 2-3.
  4. Shum Kui-kwong, Zhu-De (Chu Teh), University of Queensland Press (St. Lucia: 1982), pp. 4-5.
  5. 5,0 5,1 William W. Whitson, Huang Chen-hsia, The Chinese High Command: A History of Communist Military Politics, 1927-1971, Praeger Publishers: New York, 1973, pp. 30f.