Азем Галица

Из Википедије, слободне енциклопедије


Азем Галица
Azem Bejta.jpg
Азем и Шота Галица, вође качака из Дренице.
Пуно име Азем Бејта
Датум рођења 1889.
Место рођења Србица
Датум смрти 1924.
Место смрти Јуник

Азем Бејта, познатији као Азем Галица (алб. Azem Galica; 18891924), је био вођа албанских качака из околине Дренице, који су пружали оружани отпор српској власти на Косову и Метохији.[1] Надимак Галица је добио по истоименом дреничком селу из ког је потекао.

Када је српска војска кренула у рат против Османског царства и започела заузимање Косова у Првом балканском рату 1912. године, сусрела се са жестоким отпором албанског становништва[2], организованим у чете качака, међу којима је био и Азем Галица.[1] Када су у Првом светском рату Аустроугарска и Бугарска поразиле српску војску и заузеле Косово, Галица је са качацима наставио оружани отпор против окупатора.[1] По завршетку рата 1918. године српска војска се вратила, а Косово је ушло у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Исте године у Тирани је основан Комитет народне одбране Косова, познатији као Косовски комитет, који се борио за издвајање територија насељених Албанцима (Косова, Метохије, западне Македоније и делова Санџака) из новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и за њихово припајање Албанији.[3] Идеје Косовског комитета имале су великог утицаја на качаке.

1919. године Азем Галица, заједно са својом женом Шотом Галицом, диже побуну Албанаца на западу Косова. Качаци су у области Дренице (у селу Јуник) чак успели да оформе тзв. Неутралну зону, која је трајала између 1921. и 1923. године.[1] Ову „ослобођену“ област су неформално називали Мала Албанија (алб. Arbëria e Vogel).[4] Крајем септембра 1924. године југословенска војска је у великој акцији уз опсежну употребу артиљерије разбила већину качачких банди и ликвидирала њихове вође.[5] Азем Галица је у овој борби смртно рањен и убрзо је преминуо у оближњој пећини, која се данас зове Пећина Азема Галице.[6]

Његова жена је и након његове смрти наставила да се бори, преузевши вођство над мужевљевим четама.

Види још[уреди]


Референце[уреди]


Литература[уреди]