Србица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Србица
Sheshi "Adem Jashari" ne Skenderaj.jpg
Трг у Србици
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Србица
Становништво
Становништво
 — (2011) 6.612
Географске карактеристике
Координате 42°44′48″ СГШ; 20°47′19″ ИГД / 42.746667° СГШ; 20.788611° ИГД / 42.746667; 20.788611Координате: 42°44′48″ СГШ; 20°47′19″ ИГД / 42.746667° СГШ; 20.788611° ИГД / 42.746667; 20.788611
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 620 м
Србица на мапи Србије
Србица
Србица
Остали подаци
Регистарска ознака KM

Србица (алб. Skënderaj, Skenderaj) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.612 становника.[a]

Географија[уреди]

Србица је смештена јужно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 ha.

Историја[уреди]

Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.[1]

Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба и Црногораца. Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауши.[2] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.[3]

У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста у Другом светском рату. Недалеко од насеља (5 km јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.

Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:

Демографија[уреди]

Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црнoгорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
477 47,3 %
Црногорци
  
262 26 %
Срби
  
218 21,6 %
Укупно: 1.009
Етнички састав према попису из 1971.[5]
Албанци
  
1.153 69,5 %
Црногорци
  
242 14,6 %
Срби
  
152 9,1 %
Укупно: 1.658
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
2.547 87,2 %
Црногорци
  
119 4,1 %
Роми
  
112 3,8 %
Срби
  
103 3,5 %
Укупно: 2.921
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
6.582 99,5 %
Бошњаци
  
17 0,3 %
Укупно: 6.612

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 396
1953. 717
1961. 1.009
1971. 1.658
1981. 2.921
1991. 4.962

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ "Време", Београд 1926. године
  2. ^ "Време", Београд 1924. године
  3. ^ "Време", Београд 1940. године
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]