Србица
Србица | |
|---|---|
 Трг у Србици | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Србица |
| Становништво | |
| — 2024. | 9.451 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 44′ 48″ С; 20° 47′ 21″ И / 42.746667° С; 20.789033° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 620 m |
.svg)  Србица Србица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | KM (SRB) | 02 (RKS) |
Србица (алб. Skënderaj или Skënderaji) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2024. било је 9.451 становника.[а]
Географија
[уреди | уреди извор]Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 ha.
Историја
[уреди | уреди извор]Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.[1]
Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба, из Црне Горе и топличког округа.[2] Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауша.[3] У априлу 1925. се извештава о завршетку око тридесет кућа и да ће после Ускрса бити усељена "једна партија колониста". Среско начелство се већ преселило овамо из манастира Девича. Била је у току градња великог дома аграрних заједница, а остале су још пошта, школа и жандармеријска касарна.[4] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.[5]
Дренички срез, са среским местом у Лауши, настао је издвајањем седам општина из вучитрнског среза прво је припадао Звечанском округу, са седиштем у Косовској Митровици, затим 1922-1929. припада Рашкој области, седиште Чачак.[6] С увођењем бановина, Србица прво припада Моравској, затим Зетској бановини.
Након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, место се нашло у италијанској увећаној Албанији. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста. Недалеко од насеља (5 km јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.
Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:
- Римска некропола у селу Горњи Обилић,
- Црква светог Николе, задужбина властелина Родопа која је подигнута пре 1432. и обновљена у 20. веку, а налази се у селу Бања.
- Црква светог Јована из 14. века у селу Леочини.
- Преобрашка црква из 14. века.
- Дуборезни крст из 14-16. века који се чува у кући Здравка Шмигића у Леочини.
- Црква светог Ђорђа са гробљем из 16. века у селу Рудник.
Демографија
[уреди | уреди извор]По попису из 1931. године у дреничком срезу живело је 25.811 становнока а од тога је било 21.517 муслимана (83.36%), 4.267 православаца (16.53%) и 25 римокатолика (0.10%). Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Каћуша Јашари, албанска политичарка
- Адем Јашари, албански терориста и оснивач ОВК
- Хашим Тачи, албански терориста и политичар
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Време", Београд 1926. године
- ^ "Политика", 23. октобар 1924, стр. 3
- ^ "Време", Београд 1924. године
- ^ Политика, 21. април 1925, стр. 7
- ^ "Време", Београд 1940. године
- ^ М. Јагодић, Нови крајеви Србије, Београд 2013, 109,111
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Живот и стандарди: Суво грло Србице (РТС, 26. март 2015)
- Среско место са једном кафаном и четири дућана, Време, 21. дец. 1938, стр. 7. digitalna.nb.rs
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
