Пређи на садржај

Србица

Координате: 42° 44′ 48″ С; 20° 47′ 20″ И / 42.746667° С; 20.788911° И / 42.746667; 20.788911
С Википедије, слободне енциклопедије

Србица
Трг у Србици
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаСрбица
Становништво
 — 2011.Раст 6.612
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 48″ С; 20° 47′ 20″ И / 42.746667° С; 20.788911° И / 42.746667; 20.788911
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина620 m
Србица на карти Србије
Србица
Србица
Србица на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаKM

Србица (алб. Skënderaj, Skenderaj) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.612 становника.[б]

Географија[уреди | уреди извор]

Србица је смештена југозападно од Косовске Митровице на главном магистралном путу који је повезује са Пећи, а сам град је средиште Дренице. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Србица површине 466 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

Турци су два пута покушали да населе тај простор, 1905. и 1907. године, али су их уништавали Арнаути. Како су оба пута све до једног камена разградили, стигао је сурови Шемси-паша и спровео одмазду. Ту је подигао вешала и ускоро обесио 150 Арнаута, који нису смели да буду сахрањени. Хтео је тако да понизи и покори непокорну Дреницу.[1]

Варош је најзад основана 1924. године, са око 30 кућа колонизованих Срба, из Црне Горе и топличког округа.[2] Све куће су исте, мале бело окречене са двориштем и баштом. Колонија је поникла у средини среза дреничког у селу Лауша.[3] Окружни начелник Петар Куновчић је 1926. године већ подигао нову школску зграду. У школи су радили учитељ и учитељица. Бивши срез је био у манастиру Девичу, а те године је почела поред школе да се зида зграда Среског начелства. У приземљу зграде коју је градила Аграрна заједница су прво отворени: кафана, пошта и жандармеријска станица. Ту је 1936. године среско седиште у којем је било 17 српских, 24 црногорске и једна хрватска породица. Године 1940. дреничка Србица је добила статус варошице.[4]

Дренички срез, са среским местом у Лауши, прво је припадао Звечанском округу, са седиштем у Косовској Митровици, затим 1922-1929. припада Рашкој области, седиште Чачак. С увођењем бановина, Србица прво припада Моравској, затим Зетској бановини.

Након окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату, место се нашло у италијанској увећаној Албанији. У насељу постоји српско гробље и споменик палим и убијеним борцима против албанских фашиста. Недалеко од насеља (5 km јужно) се налази Манастир Девич из 13. века посвећен светом Јоаникију Девичком, који је више пута страдао и тренутно је у фази обнове након паљења у мартовских немира 2004.

Најбитнији културно-историјски споменици у близини града су:

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 1961. године место је било већински насељено Србима и Црногорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Србицу.

Етнички састав према попису из 1961.[5]
Албанци
  
477 47,3%
Црногорци
  
262 26%
Срби
  
218 21,6%
Укупно: 1.009
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Албанци
  
2.547 87,2%
Црногорци
  
119 4,1%
Роми
  
112 3,8%
Срби
  
103 3,5%
Укупно: 2.921
Етнички састав према попису из 2011.[7]
Албанци
  
6.582 99,5%
Бошњаци
  
17 0,3%
Укупно: 6.612

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 396
1953. 717
1961. 1.009
1971. 1.658
1981. 2.921
1991. 4.962

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", Београд 1926. године
  2. ^ "Политика", 23. октобар 1924, стр. 3
  3. ^ "Време", Београд 1924. године
  4. ^ "Време", Београд 1940. године
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]