Анастасиа Мандић
Анастасиа Мандић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Анастасиа Мандић |
Име по рођењу | Анастаcиа Радојковић |
Друга имена | Анастасиа Војиновић |
Надимак | Ања |
Датум рођења | 24. јул 1973. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Занимање | филмска и позоришна глумица |
Породица | |
Супружник | Милорад Мандић (2004—2016) |
Родитељи | Огњанка Огњановић |
Рад | |
Битне улоге | Село гори, а баба се чешља Сенке над Балканом Пси лају, ветар носи Радио Милева Азбука нашег живота |
Веза до IMDb-а |
Анастасиа Ања Мандић (негде и као Анастасија; Београд, 24. јул 1973) српска је позоришна и телевизијска глумица. Студирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, а након тога постала стална чланица Народног позоришта у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 24. јула 1973. године у Београду, где је завршила основу и средњу школу.
Анастасиа потиче из глумачке породице, баба јој је била глумица, а деда Александар Огњановић, позоришни редитељ и оснивач Београдског драмског позоришта. Њена мајка Огњанка Огњановић је такође глумица, а отац Предраг Радојковић је био балетски играч.[1][2] Након развода, Анастасијина мајка се удала за глумца Милоша Жутића, а њен отац са мајком водитеља и глумца Милана Калинића, са којим је Анастасиа одрасла, као и са Катарином Жутић, ћерком Милоша Жутића.[2]
Често је посећивала позоришта, а након завршетка основне и средње школе уписује се на Факултету драмских уметности у Београду, где дипломира 1996. године на смеру глуме, у класи професора Миленка Маричића и Бранислава Мићуновића.[3] [4] Исте године остварила је мању улогу у телевизијској серији Срећни људи.[а]
Од 2000. године постала је стална чланица Народног позоришта у Београду, а глумила је још и у Звездара театру, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и у позоришту Бошко Буха.[7][8] Године 2004. удала се за глумца Милорада Мандића, са којим је била у браку све до његове смрти 2016. године.[9] Из брака са њим има сина Андрију.[10]
Иако се првенствено посветила позоришној каријери, Анастасиа је током друге деценије 21. века остварила већи број улога у телевизијским серијама.[11]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1990-е | |||
1996. | Срећни људи | студенткиња Катарина[а] | |
2000-е | |||
2005. | Идеалне везе | Катарина Вујић | |
2009—2011. | Село гори, а баба се чешља | Војка | |
2010-е | |||
2013. | Певај, брате! | тетка Славка | |
2016. | Андрија и Анђелка | Нела | |
2017. | Синђелићи | Софија | |
2017. | Сенке над Балканом | службеница у пошти | |
2017. | Пси лају, ветар носи | Јованка | |
2018. | Јутро ће променити све | Светлана | |
2018. | Ургентни центар | Дуња Ћук | |
2018—2019. | Жигосани у рекету | министарка културе Борка | |
2019. | Шифра Деспот | врачара Ружа | |
2019. | A.S. (25) | Миља | |
2019—2020. | Преживети Београд | Станислава | |
2020-е | |||
2021-2023. | Радио Милева | Викторија Марић | |
2021. | Једини излаз (ТВ серија) | сестра Снежана | |
2021. | Азбука нашег живота | Лидија |
Позоришне представе
[уреди | уреди извор]- Тетовирана ружа
- Стилске вежбе
- Кокице (Брук)
- Ревизор (Жена Хлоповљева)
- Сан летње ноћи (Хермија)
- Чујеш ли мама мој вапај (Јованка)
- Сабирни центар (Јелена Катић)
- У пламену страсти (Марија)
- Љубавник великог стила (Мери Смит)
- Буре барута
- Београдска трилогија (Сања)
- Лагум
- Кнегиња из Фоли Бержера
- Не знам шта је секс, али питање је одговор
- Животињско царство (Антилопа)
- Чуварка базена (Мајка)
- Играјући жртву (Конобарица)
- Велика драма (Вјера)
- Хеда Габлер (Госпођа Елвстед)
- Важно је звати се Ернест (Гвендолин Ферфакс)
- Огвожђена (Радица)
- Избирачица (Малчика)
- Народно посланик (Госпа Марина)
- Родољупци (Нанчика)
- Народна драма (Јелица)
- Царство мрака (Кума)
- Сумњиво лице (Миладинка)
- Деведесете (Лена)
- Прича се по граду[12]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда за епизоду „Никола Милић“, на Фестивалу Дани комедије у Јагодини, за улогу Луси у представи „Не знам шта је секс, али питање је одговор“, Позоришта Бошко Буха.[8]
- Награда за глумицу вечери на 20. Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“.
- Јавна Похвала за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду, за сезону 2015/2016.[8]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б Глумица се појавила у 59. и 60. епизоди серије Срећни људи, где је тумачила лик студенткиње Катарине.[5] На одјавној шпици потписана је као Анастасија Војиновић.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Anastasia Anja Radojković Mandić". Muzej pozorišne umetnosti Srbije
- ^ а б „Anastasija Mandić odrasla je sa našim VODITELJEM: Oboje su poznati, a za NJIHOVU PORODIČNU VEZU skoro niko ne zna”. zena.blic.rs. 28. 1. 2018.
- ^ „Anja Mandić, prvi put o Mandinoj smrti: Pomirila sam se sa tim da ga više nema”. zena.blic.rs. 24. 4. 2017.
- ^ „Biografije predavača, Anja Mandić”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г.
- ^ „Срећни људи, 60. епизода”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 21. 4. 1996. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ „Срећни људи, 59. епизода”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 14. 4. 1996. Приступљено 19. 2. 2018.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (6. 11. 2016). „Једноставни људи су хероји овог времена”. Политика. Приступљено 17. 9. 2019.
- ^ а б в „Анастасија Мандић”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г.
- ^ „Kad čujete šta je stalno pričao o ženi, shvatićete zašto će Manda za nju zauvek biti jedini čovek na svetu”. kurir.rs. 17. 6. 2016.
- ^ Jokić, Nadežda (25. 3. 2012). „Anastasia Mandić: Ne planiram proširenje porodice”. hellomagazin.rs. Архивирано из оригинала 01. 01. 2021. г. Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ Jančić, Suzana (15. 10. 2018). „Anastasija Mandić, supruga Milorada Mandića Mande poručuje: Melanholija ima rok trajanja!”. story.rs. Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ „Priča se po gradu”. hocupozoriste.rs. Приступљено 15. 3. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Анастасиа Мандић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Анастасиа Мандић Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2021) на сајту Народног позоришта у Београду
- Anastasia Anja Radojković Mandić Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности