Андреј Илић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Илић
Лични подаци
Пуно име Андреј Илић[1]
Датум рођења (2000-04-03)3. април 2000. (24 год.)[2]
Место рођења Београд, СР Југославија[5]
Висина 1,89 m[3]
Маса 84 kg[4]
Позиција центарфор[6]
Клупске информације
Тренутни клуб
 РФС
Број 19
Јуниорска каријера
2008—2018. Партизан
2015—2016. → Телеоптик
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2018—2020. Напредак Крушевац 29 (3)
2020—2021. Јавор Ивањица 27 (9)
2021— РФС 10 (5)
Репрезентативна каријера**
2021—2022. Србија до 21 6 (0)
* Датум актуелизовања: 26. март 2022.
** Датум актуелизовања: 8. јун 2022.

Андреј Илић (Београд, 3. априла 2000) српски је фудбалер који тренутно наступа за РФС.

Каријера[уреди | уреди извор]

Напредак Крушевац[уреди | уреди извор]

Илић је од своје осме године био полазник фудбалске школе београдског Партизана, у ком је прошао све млађе категорије.[7] Он је, потом, 2015. године, уступљен филијали Телеоптику, где је наступао за кадетску селекцију до краја такмичарске 2015/16. сезоне.[8] Првог дана септембра 2017. године, Илић је заједно са вршњацима Јованом Кокиром и Светозаром Марковићем потписао свој први професионални уговор са Партизаном.[9] Годину дана касније напустио је клуб и прешао у крушевачки Напредак, са којим је потписао трогодишњи уговор.[10]

После уводна два месеца под уговором са Напретком, Илић је за тај тим дебитовао против свог бившег клуба, Партизана, у 13. колу Суперлиге Србије за такмичарску 2018/19.[11] Тада је у игру ушао пред крај сусрета, завршеног резултатом 1 : 1, уместо јединог стрелца за Напредак, Алексе Вукановића.[12] Након тога је одиграо још по неколико минута против лучанске Младости,[13] као и на гостовању Земуну.[14] У стартној постави своје екипе по први пут се нашао на затварању јесењег дела првенства, када је учествовао у акцији код јединог гола своје екипе у поразу од нишког Радничког.[15] Такође, асистирао је Игору Ивановићу, у поразу од Чукаричког резултатом 2 : 1, у 25. колу Суперлиге.[16] До краја шампионата, Илић је постигао два поготка. Био је стрелац у победи од 5 : 0 над новосадском Војводином у 2. колу доигравања, те у 35. колу првенства против Партизана.[17][18][19] Услед повреде на тој утакмици, игру је напустио у 35. минуту и у преостала два кола није био у саставу Напретка.[20] Против Партизана је, претходно, наступио и у четвртини финала Купа Србије, када је Напредак елиминисан резултатом 4 : 0.[21] Током такмичарске 2019/20. Илић је најчешће улазио у игру са клупе за резервне фудбалере,[22] док је неке утакмице пропустио због повреде.[6] Свој једини погодак у сезони постигао је против Јавора у 6. колу, док је читав сусрет одиграо још против Црвене звезде у 26. колу.[23][24][25] Такође, забележио је и један сусрет у Купу Србије, када је Напредак елиминисан од екипе ТСЦ Бачке Тополе у шеснаестини финала тог такмичења, после извођења једанаестераца.[26] Током две сезоне у екипи Напретка, Илић је одиграо 31 такмичарски сусрет и постигао укупно три поготка, уз две асистенције.[27] Клуб је напустио лета 2020. године као слободан играч.[3]

Јавор Ивањица[уреди | уреди извор]

Пред крај летњег прелазног рока 2020. године, Илић је првог дана октобра представљен као појачање ивањичког Јавора.[28] Са клубом је потписао уговор у трајању од три и по године.[29] Потписом за клуб, стекао је право наступа као један од бонус играча у постави,[а] док је у економату задужио дрес са бројем 20.[33] По окончању репрезентативне паузе у октобру, Илић је за клуб дебитовао на сусрету 11. кола Суперлиге Србије против Металца из Горњег Милановца. Тада је на терену провео 69 минута, после чега га је заменио Ибрахим Танко.[34] Неколико дана касније наступио је и у шеснаестини финала Купа Србије, када је Јавор елиминисао Раднички из Крагујевца и пласирао се у следећу фазу такмичења.[35] Свој први погодак за Јавор, Илић је постигао 10. новембра 2020. у поразу од суботичког Спартака на домаћем терену,[36] док је десет дана касније стрелац био и против Пролетера у Новом Саду.[37] По трећи пут је погодио за Јавор на сусрету са Вождовцем у претпоследњем колу првог дела сезоне.[38] На отварању другог дела сезоне, Илић је био асистент код другог гола Луке Луковића у победи од 4 : 1 над саставом лучанске Младости.[39] У 23. колу, Илић је био стрелац јединог поготка за минималну победу над Новим Пазаром.[40] Или је такође погодио и у 27. колу, доневши свом клубу изједначење против Рада, након центаршута Милорада Балабановића.[41] Одмах затим, у наредном колу, Илић је погодио на сусрету са Златибором на Градском стадиону у Ужицу, а учествовао је и у акцији приликом које је Лука Луковић поставио коначних 0 : 2.[42][43][44] У завршници сезоне, Илић је погодио на три узастопна сусрета од 33. до 35. кола, са Мачвом, Спартаком, односно Пролетером.[45][46][47] Након четвртог жутог картона који је добио у претпоследњем колу против Чукаричког, онемогућен је да наступи на гостовању Вождовцу на затварању сезоне.[48] Ремијем без погодака на крову Тржног центра, Јавор је испао из такмичења.[49] Илић је за Јавор у лигашком делу сезоне постигао 9 погодака, па ју је окончао на другом месту клупске листе стрелаца, иза Луке Луковића са 16 голова.[50] Илић је и након испадања у нижи степен такмичења остао у Јавору,[51] уз договор са челницима клуба да започне нову сезону у Првој лиги Србије.[52]

РФС[уреди | уреди извор]

Почетком септембра 2021. године, Илић је потписао трогодишњи уговор са летонским клубом РФС-ом,[53] а на званичном веб-сајту том приликом је назначено да је приступио као слободан играч.[54] Илић је означен као замена за Дарка Лемајића, такође српског нападача, који је нешто раније напустио РФС.[55] Дебитовао је поготком против Риге и са својом екипом обезбедио пласман у финале купа.[56] Три дана касније наступио је и у лиги, против екипе Лијепаје.[57] Први погодак у летонском шампионату постигао је у ремију са Спартаксом из Јурмале 16. октобра 2021,[58] док је неколико дана касније био стрелац и асистент у победи над екипом Мете.[59] Победом над Лијепајом у финалној утакмици, Илић је са РФС-ом освојио летонски куп.[60] Сусрет 7. кола, када је РФС гостовао Даугавпилсу, завршен је резултатом 0 : 3. Илић је тада био асистент код једног од погодака.[61] На гостовању истом тиму у 28. колу учествовао је код оба поготка, као стрелац и асистент. Том победом је РФС освојио титулу, односно дуплу круну.[62]

У другом колу наредне сезоне, Илић је био двоструки стрелац у победи од 4 : 0 над екипом Даугавпилса.[63]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Селектор младе репрезентације Србије, Звонко Живковић, уврстио је Илића крајем маја 2021. на списак играча за пријатељске утакмице наредног месеца.[64][65][66] На припремној утакмици са сениорским саставом, Илић је постигао један од два поготка своје екипе у поразу од 4 : 2.[67] Дебитовао је у ремију без погодака са одговарајућом екипом Русије, 6. јуна исте године.[68] Два дана касније наступио је и на сусрету са олимпијском репрезентацијом Бразила.[69] У квалификацијама за Европско првенство дебитовао је против Јерменије 7. октобра 2021.[70] Илићево име није било на списку који је вршилац дужности селектора младе репрезентације, Александар Рогић, објавио за сусрете у новембру 2021. са екипама Фарских Острва и Украјине.[71] Наступио је и на последње две утакмице у квалификационом циклусу, против Француске и Фарских Острва, током јуна 2022.[72][73][74]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Ажурирано 26. марта 2022.[75]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Напредак Крушевац 2018/19.[11] Суперлига Србије 13 2 1 0 — — 14 2
2019/20.[22] 16 1 1 0 — — 17 1
Укупно 29 3 2 0 — — 31 3
Јавор Ивањица 2020/21.[33] Суперлига Србије 27 9 2 0 — — 29 9
2021/22.[76] Прва лига Србије 0 0 — — — 0 0
Укупно 27 9 2 0 — — 29 9
РФС 2021.[77] Прва лига Летоније 8 3 2 1 — — 10 4
2022.[78] 2 2 0 0 — — 2 2
Укупно 10 5 2 1 — — 12 6
Каријера 66 17 6 1 — — 72 18

Утакмице у дресу репрезентације[уреди | уреди извор]

Трофеји, награде и признања[уреди | уреди извор]

Екипно[уреди | уреди извор]

РФС

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Клубови који се такмиче у некој од група српске лиге у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.[30] Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у Првој лиги Србије, пред почетак сезоне 2019/20, а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на Суперлигу Србије, од такмичарске 2020/21.[31] Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Andrej Ilić”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. Архивирано из оригинала 26. 9. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
  2. ^ „Ilić, Andrej”. sportlend.com. Приступљено 13. 10. 2020. 
  3. ^ а б „Андреј Илић напустио Напредак, интересантан је тимовима из Супер лиге”. Спортски журнал. 7. 7. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  4. ^ „Andrej Ilič”. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). Приступљено 7. 10. 2021. 
  5. ^ „Andrej Ilić”. Sport.de (на језику: немачки). Приступљено 3. 6. 2021. 
  6. ^ а б „MONDO analiza: Oni su se pokazali u Superligi, da li su ih "večiti" videli?”. mondo.rs. 7. 12. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  7. ^ „POTPISI U HUMSKOJ Crno-beli dali ugovore svojim klincima”. Новинска агенција Бета. Блиц. 1. 9. 2017. Приступљено 13. 10. 2020. 
  8. ^ „Фудбал 32/2015” (PDF). Фудбалски савез Србије. 4. 8. 2015. стр. 2865—2866. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 12. 8. 2015. 
  9. ^ „Tri nova pojačanja u Partizanu! Jedno od njih MAKAZICAMA pomera dušu protivničkim golmanima! (VIDEO)”. espreso.rs. 1. 9. 2017. Приступљено 13. 10. 2020. 
  10. ^ „Фудбал, ванредни број 21/2018” (PDF). Фудбалски савез Србије. 22. 8. 2018. стр. 43—44. Приступљено 24. 8. 2018. 
  11. ^ а б „Ilić, Andrej — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 13. 10. 2020. 
  12. ^ B, A. (27. 10. 2018). „PARTIZAN U "KANALU" Samo bod protiv Napretka, navijači traže odlazak uprave /FOTO/”. Блиц. Приступљено 13. 10. 2020. 
  13. ^ Jokovic, Goran (1. 11. 2018). „Napredak-Mladost 4:1 (2:1)”. ФК Младост Лучани, званична презентација. Приступљено 13. 10. 2020. 
  14. ^ „Zemun-Napredak 0:2 (0:0)”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација (на језику: енглески). 4. 11. 2018. Приступљено 13. 10. 2020. 
  15. ^ „Fudbaleri Napretka izgubili od Radničkog iz Niša, skandal na pres konferenciji”. Радио-телевизија Крушевац. 17. 12. 2018. Приступљено 13. 10. 2020. 
  16. ^ „Čukarički-Napredak 2:1 (0:1)”. ФК Напредак Крушевац, званична презентација. 18. 3. 2019. Приступљено 3. 6. 2021. 
  17. ^ „Fudbalska „petarda“ u Kruševcu: Napredak – Vojvodina 5:0”. Радио-телевизија Крушевац. 20. 4. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  18. ^ Vidojević, Mihajlo (5. 5. 2020). „Ilić pogodio, ali Partizan gubi!”. sportske.net. Приступљено 13. 10. 2020. 
  19. ^ „Партизан победио Напредак голом Шћекића у 93. минуту, вређан председник Србије”. Спортски журнал. 5. 5. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  20. ^ „Preokret Partizana u 93, Nikolić je video loptu u golu!”. мтс. 5. 5. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. [мртва веза]
  21. ^ „Igrači "odgovorili" Vučeliću: 4:0 i polufinale! (VIDEO)”. mondo.rs. 13. 3. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  22. ^ а б „Ilić, Andrej — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 13. 10. 2020. 
  23. ^ „Sportski vikend doneo dve nerešene utakmice za Napredak i Trajal”. Радио-телевизија Крушевац. 26. 8. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  24. ^ „Evrogol Kuveljića i bod protiv Napretka”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 26. 8. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  25. ^ „Црвена звезда – Напредак 3:0 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 14. 3. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  26. ^ „Напредак (Крушевац) 4 : 5 ТСЦ (Бачка Топола)”. Фудбалски савез Србије. 25. 9. 2019. Приступљено 13. 10. 2020. 
  27. ^ „Novi početak za Partizanovo dete iz “klase 2000””. mozzartsport.com. 30. 7. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  28. ^ „Andrej Ilić novi napadač Javor Matisa”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 1. 10. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  29. ^ Marković, Mirko (12. 10. 2020). „POJAČANJE NAPADA Bivši igrač Partizana stigao u Ivanjicu”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
  30. ^ „Пропозиције” (PDF). fsrzs.com. 24. 7. 2020. стр. 85. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2021. г. Приступљено 13. 10. 2020. 
  31. ^ „Фудбал, ванредни број 10/2019” (PDF). Фудбалски савез Србије. 1. 7. 2019. стр. 4—6. Приступљено 13. 10. 2020. 
  32. ^ „Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!”. mondo.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 13. 10. 2020. 
  33. ^ а б „Ilić, Andrej — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 13. 10. 2020. 
  34. ^ „Metalac osvojio Ivanjicu”. ФК Металац Горњи Милановац, званична презентација. 19. 10. 2020. Приступљено 14. 1. 2021. 
  35. ^ „Раднички 1923 окончао учешће у Купу Србије”. ФК Раднички 1923 Крагујевац, званична презентација. 22. 10. 2020. Приступљено 14. 1. 2021. 
  36. ^ „Fudbal: Spartak nakon preokreta slavio u Ivanjici”. subotica.com. 21. 11. 2020. Приступљено 14. 1. 2021. 
  37. ^ „Proleter penalom u finišu srušio Javor”. 021.rs. 30. 11. 2020. Приступљено 14. 1. 2021. 
  38. ^ „Najbolja partija Javora u sezoni i trijumf protiv Voždovca”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 16. 12. 2020. Приступљено 14. 1. 2021. 
  39. ^ Kanački, Zoran (7. 2. 2021). „Javor Matisu bodovi iz derbija (VIDEO)”. zoomue.rs. Приступљено 3. 6. 2021. 
  40. ^ Minić, M. (22. 2. 2021). „Javor – Novi Pazar 1:0”. РТВ Нови Пазар. Приступљено 3. 6. 2021. 
  41. ^ Kanački, Zoran (14. 3. 2021). „Podela bodova po meri Rada (VIDEO)”. zoomue.rs. Приступљено 3. 6. 2021. 
  42. ^ Đurović, Zoran (20. 3. 2021). „Još jedan poraz u nizu fudbalera Zlatibora (VIDEO)”. zoomue.rs. Приступљено 3. 6. 2021. 
  43. ^ „Važna pobeda Javora u Užicu”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 20. 3. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  44. ^ „Фудбал: Златибор изгубио важан меч од Јавора”. zlatiborpress.rs. Општина Чајетина. 22. 3. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  45. ^ Kanački, Zoran (24. 4. 2021). „Pobeda za nadu (VIDEO)”. zoomue.rs. Приступљено 3. 6. 2021. 
  46. ^ „Fudbal: Spartak poražen od Javora (0:2)”. subotica.com. 30. 4. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  47. ^ „Remi Javora i Proletera”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 4. 5. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  48. ^ Kanački, Zoran (15. 5. 2021). „Prva liga na vidiku (VIDEO)”. zoomue.rs. Приступљено 3. 6. 2021. 
  49. ^ „Javor Matis remizirao protiv Voždovca i ispao iz Linglong Super lige Srbije”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 19. 5. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  50. ^ „Javor Ivanjica”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 3. 6. 2021. 
  51. ^ Tomašević, Dalibor (12. 7. 2021). „Javor nastavlja pripreme u Ivanjici, dvojac ostaje – za sada”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2021. 
  52. ^ Joksić, Aleksandar (1. 8. 2021). „Javor spreman za elitu, a Ilić za odlazak: Ili inostranstvo ili Superliga”. mozzartsport.com. Приступљено 5. 8. 2021. 
  53. ^ Ozerinskis, Emils (3. 9. 2021). „RFS Lemajiča aizstājēju cenšas atrast 21 gadu vecajā serbu uzbrucējā Iličā” [РФС тражи замену за Лемајића у 21-годишњем српском нападачу Илићу] (на језику: летонски). sportacentrs.com. Приступљено 4. 9. 2021. 
  54. ^ „RFS vienojas ar Serbijas U-21 izlases uzbrucēju” [РФС се договорио са српским младим репрезентативцем]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 3. 9. 2021. Приступљено 4. 9. 2021. 
  55. ^ Joksić, Aleksandar (2. 9. 2021). „Stopama Lemajića: Andrej Ilić tri godine u RFS-u”. mozzartsport.com. Приступљено 4. 9. 2021. 
  56. ^ „Uzvara derbijā nodrošina vietu Latvijas kausa finālā!” [Победом у дербију обезбеђен пласман у финале купа!]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 20. 9. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  57. ^ „Stugļa maģija: RFS izrauj dramatisku uzvaru pret “Liepāju”” [РФС победио Лијепају у драматичном сусрету]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 23. 9. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  58. ^ „Pret “Spartaku” zaudēti divi vērtīgi punkti” [Два вредна бода изгубљена су против Спартака]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 18. 10. 2021. Приступљено 22. 10. 2021. 
  59. ^ „Emersonam hetricks, RFS iesit piecus “Mettai”” [Хет трик Емерсона, РФС „петардирао” Мету]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 22. 10. 2021. Приступљено 22. 10. 2021. 
  60. ^ а б „RFS izcīna Latvijas kausuǃ” [РФС освојио Куп Летоније]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 24. 10. 2021. Приступљено 11. 11. 2021. 
  61. ^ „Daugavpilī - pārliecinoša uzvara” [Даугавпилс — убедљива победа]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 28. 10. 2021. Приступљено 11. 11. 2021. 
  62. ^ а б „Jaunie Latvijas čempioni!” [Нови шампиони Летоније!]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 6. 11. 2021. Приступљено 11. 11. 2021. 
  63. ^ „Pirmajā mājas spēlē LNK Sporta Parkā - iespaidīga uzvara!” [Импресивна победа на првом сусрету одиграном на домаћем терену]. ФК РФС, званична презентација (на језику: летонски). 20. 3. 2022. Приступљено 26. 3. 2022. 
  64. ^ N, S. (28. 5. 2021). „Objavljen spisak mlade reprezentacije Srbije”. Новинска агенција Бета. Б92. Приступљено 3. 6. 2021. 
  65. ^ „Живковић објавио списак младе селекције”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 28. 5. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  66. ^ „Андреј Илић постао Орлић: Остварио ми се сан”. Спортски журнал. 30. 5. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  67. ^ „Петковић погодио два пута: Орлови бољи од Орлића – 4:2!”. Спортски журнал. 2. 6. 2021. Приступљено 3. 6. 2021. 
  68. ^ а б „U21 | Добра Србија у ремију са Русијом”. Фудбалски савез Србије. 6. 6. 2021. Приступљено 6. 6. 2021. 
  69. ^ а б „U21 | Храбра игра "Орлића" у провери против старије и искусније олимпијске селекције Бразила (U23) (видео)”. Фудбалски савез Србије. 8. 6. 2021. Приступљено 10. 6. 2021. 
  70. ^ а б „"Орлићи" након преокрета савладали Јерменију”. Радио-телевизија Србије. 7. 10. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  71. ^ „Rogić objavio spisak mlade reprezentacije”. mozzartsport.com. 7. 11. 2021. Приступљено 11. 11. 2021. 
  72. ^ „U21 tim Srbije privodi kraju kvalifikacije: Stevanović objavio spisak”. Арена спорт. 24. 5. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 
  73. ^ „U21 | Француска оправдала улогу фаворита”. Фудбалски савез Србије. 2. 6. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 
  74. ^ „U21 | Квалификације које желимо да заборавимо, реми са Фаранима на крају”. Фудбалски савез Србије. 7. 6. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 
  75. ^ „Andrej Ilić”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 03. 06. 2021. г. Приступљено 3. 6. 2021. 
  76. ^ „Ilić, Andrej — sezona 2021/22.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 5. 8. 2021. 
  77. ^ „RFS Rīga | Sastāvs”. Фудбалски савез Летоније (на језику: летонски). 2021. Архивирано из оригинала 7. 10. 2021. г. Приступљено 7. 10. 2021. 
  78. ^ „RFS Rīga | Sastāvs”. Фудбалски савез Летоније (на језику: летонски). 2022. Приступљено 26. 3. 2022. 
  79. ^ „U21 | "Орлићи" изгубили од Француске”. Фудбалски савез Србије. 12. 10. 2021. Приступљено 17. 10. 2021. 
  80. ^ „U21 | Француска оправдала улогу фаворита”. Фудбалски савез Србије. 2. 6. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 
  81. ^ „U21 | Квалификације које желимо да заборавимо, реми са Фаранима на крају”. Фудбалски савез Србије. 7. 6. 2022. Приступљено 8. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Илић_(фудбалер)&oldid=26811095”