Атлетика на Летњим олимпијским играма 1896.
Атлетска такмичења на 1. Летњим олимпијским играма у Атини 1896. године одржавала су се од 6. до 10. априла на стадиону Панатинаикон, изузев маратона који се одржао између Маратонског поља и стадиона Панатинаикон,
Учествовала су 63 такмичара (жене нису учествовале на играма) из 9 националних састава, у 12 атлетских дисциплина. Свих 12 дисциплина су остале на програму до данашњих игара, само је стаза за маратон, за разлику од данашње, износила 40 км.
Такмичење у троскоку је била прва атлетска дисциплина на играма и њен победник Џејмс Брендан Коноли је први победник на олимпијским играма модерног доба. Највише успеха су имали такмичари САД, који су учествовали са 10 такмичара а победили у 9 дисциплина. На овим играма победници су награђивани медаљом направљеном од сребра и маслиновим венцем. Трећепласирани такмичар није добијао никакву награду (медаљу). Од 9 националних састава само такмичари Данске и Шведске нису освојили ни једно од прва три места. Пошто су ово прве игре у свим дисциплинама су у финалу постављени олимпијски рекорди, осим у дисциплинама 100 и 800 м, где су рекорди постављени у полуфиналним тркама.
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]Пријављена су била 64 такмичара из 10 земаља.
- Аустралија (1)
- Чиле (1)[1]
- Данска (3}
- Француска (6)
- Немачко царство (5}
- Уједињено Краљевство (5)
- Грчка {29}
- Мађарска (3)
- Шведска (1)
- САД (10)
- ^ Олимпијски комитет Чилеа наводи да је Чилеанац Luis Subercaseaux учествовао у тркама на 100, 400 и 800 метара. У службеним извештајима не постоји доказ за то.
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]
Биланс медаља
[уреди | уреди извор]Земља | |||||
---|---|---|---|---|---|
1. | САД | 9 | 6 | 2 | 17 |
2. | Аустралија | 2 | 0 | 0 | 2 |
3. | Грчка | 1 | 3 | 6 | 10 |
4. | Мађарска | 0 | 1 | 2 | 3 |
5. | Француска | 0 | 1 | 1 | 2 |
Уједињено Краљевство | 0 | 1 | 1 | 2 | |
7. | Немачко царство | 0 | 1 | 0 | 1 |
Укупно (7) | 12 | 13 | 12 | 37 |
Чиле, Данска и Шведска нису освојили медаље
Референце
[уреди | уреди извор]Иако су се организатори веома трудили, у организацији атлетских такмичења било је недостатака. Атлетска стаза је била веома лоша, са кривинама удесно уместо улево како је то данас. (Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. стр.684.)
Занимљивости (статистика)
[уреди | уреди извор]- Дисциплина — 12
- Учесника — 63 (63 муш. 0 жена)
- Земље учеснице — 9
- Најмлађи учесник — Жорж де ла Незијер, 17 год и 250 дана, Француска
- Најстарији учесник — Еуген Шмит, 34 год и 49 дана, Данска
- Највише златних медаља, појединачно — 2 4 такмичара Том Берк, Елери Кларк и Роберт Гарет САД и Едвин Теди Флек, Аустралија
- Највише златних медаља, екипно — 9 САД
- Највише медаља укупно, појединачно — 4 Роберт Гарет, САД
- Највише медаља укупно, екипно — 17 САД