Атлетика на Летњим олимпијским играма 1908.

С Википедије, слободне енциклопедије

Атлетска такмичења на 4. Летњим олимпијским играма 1908. у Лондону одржавала су се од 13.25. јула на стадиону Вајт сити. Само је маратонска трка стартовала код Виндзорског дворца, а циљ је био на стадиону.

И овај пут атлетичари САД показали су се најбољим. Међутим било је и изненађења у трчању на 100 м, 200 м, 400 м, на 5 миља и на 3.200 метара са препрекама прва места су освојили атлетичари Јужноафричке републике, Канаде и Уједињеног Краљевства.

У току такмичења постављено је 5 најбољих резултата на свету (светски рекорди се воде од 1912.) и 10 олимпијских рекорда уз многе нацационалне рекорде.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Било је неколико занимљивих догађања:

  • У полуфиналној трци на 400 м Представник Уједињеног Краљевства Виндам Халсвел, у борби са тројицом представника САД, постигао је најбоље време. Од те тројице два, два атлетичара су оптужена да су при трчању ометали на недозвољен начин Хасвела. Трка је била поништена, а један од америчких такмичара је дисквалификован. Друга два тркача САД који је требало да трче у финалу са Халсвелом су одустала од такмичења, а Виндам Хасвел је сам претчао целу стазу. Ово је једини случај у историји олимпијских игара да је у некој дисциплини додељена сам једна медаља.
  • у новој дисциплини ходању на 10 миља атлетичари из Уједињеног Краљевства су освојили пет првих места.
  • на играма се први пут такмичило поред редовне дисциплине бацање диска са савремени начин увела и дисциплина бацање диска на грчким начин. У обе дисциплине победио је исти такмичар Американац Мартин Шеридан.
  • у трци на 800 метара први пут се на олимпијским играма догодило да су се на прих пет мета у некој атлетској дисциплини пласирали такмичари из пет различитих земаља.

— за маратон су везане две занимљивости:

— олимпијски маратон је на 6 првих олимпијских игара имао и 6 различитих дужина стазе. У Лондону је требало да стартује код Виндзорског дворца, а да се заврши на олимпијском стадиону, али су организатори трке одлучили да се трка заврши испред краљевске ложе (Royal Box). Ово је стазу учинило дугом 42,195 км. Много касније 1921, ова дужина је одлуком Међународне аматерске атлетске федерације (ИААФ) постала званична дужина маратона.
Дорандо Пјетри пролази кроз циљ
— убедљиво водећи на првих 40 километара Италијан Дорандо Пјетри на два километра пре циља почео је осећати ефекте дехидрације изазване великим напорима у последњим километрима. На уласку у стадион потпуно несвестан прво је погрешио пут, а затим је први пут пао. Касније је пао још неколико пута, ипак је погодио прави пут према циљу. На крају су га неколко метара пре циља, преко циљне линије дословно пренела два службана лица, иако Пјетри није тражио помоћ. Било му је потребно око 10 минута да пређе последњих 350 метара на стадиону. Због ове помоћи био је дисквалификован и одузета му је златна медаља. Ипак, краљица Александра му ју доделила сребрни пехар на предлог књижевника Артура Конана Дојла као почасном победнику.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Такмичило се у 26 дисциплина само у мушкој конкуренцији. Учествовао је 431 атлетичар из 20 земаља.[1] Аргентина и Турска, су биле једине земље учеснице Игара у Лондону, чији се представници нису такмичили у атлетици.

Дисциплине[уреди | уреди извор]

Програм атлетских такмичења ја био измењен у односу на раније олимпијске игре. Уведене су неке нове дисциплине, а изостављане неке са ранијих такмичења на олимпијским играма.

Нове
  • трка 3.200 метара са препрекама
  • мешовита штафета
  • трка 3 миље екипно
  • трка 5 миља
  • ходање 3.500 метара
  • ходање 10 миља
  • Бацање копља
  • Бацање копља слободним стилом
  • Бацање диска -грчки стил
Изостављене
  • трка 60 метара (1900—04)
  • трка 200 метара са препонама (1900—04)
  • трка 2.500 метара са препрекама (1900—04)
  • трка 4 миље екипно (1904)
  • Триатлон (1904)
  • Десетобој (1904)
  • Троскок без залета (1900-04)
  • 56 килограма тежине бацања (1904)

Календар такмичења[уреди | уреди извор]

   ●    Дисциплине предтакмичење    ●    Дисциплине финала
јул 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
100 м
200 м
400 м
800 м
1.500 м
110 м препоне
400 м препоне
3.200 метара са препрекама
мешовота штафета
3 миље екипно
5 миља
маратон
3.500 м ходање ● ●
10 миља ходање
скок удаљ
троскок
скок увис
скок мотком
скок удаљ без залета
скок увис без залета
бацање кугле
бацање диска
бацање кладива
бацање копља
грчки диск
бацање копља слободни стил
јул 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Дисциплина Резултат Резултат Резултат
100 м
детаљи
Реџи Вокер
Уједињено Краљевство Јужноафричка република
10,8
ОР
Џејмс Ректор
Сједињене Америчке Државе САД
10,9 Боби Кер
Канада Канада
11,0
200 м
детаљи
Боби Кер
 Канада
22,6 Роберт Клафен
Сједињене Америчке Државе САД
22,6 Нејт Картмел
Сједињене Америчке Државе САД
22,7
400 м
детаљи
Виндам Халсвел
 УК
50,0 само један такмичар учествовао у финалу
800 м
детаљи
Мел Шепард
Сједињене Америчке Државе САД
1:52,8
НРС[3], ООР
Емилио Лунги
Краљевина Италија Италија
1:54,2 Ханс Браун
Немачко царство Немачка
1:55,2
1.500 м
детаљи
Мел Шепард
Сједињене Америчке Државе САД
4:03,4
ОР
Харолд Вилсон
 Уједињено Краљевство
4:03,6 Норман Халоуз
 Уједињено Краљевство
4:04,0
5 миља
детаљи
Емил Војт
 Уједињено Краљевство
25:11,2
ОР
Едвард Овен
 Уједињено Краљевство
25:24,0 Јохан Сванберг
 Шведска
25:37,2
Маратон
детаљи
Џони Хејз
Сједињене Америчке Државе САД
2:55:19 Чарлс Хеферон
Уједињено Краљевство Јужноафричка република
2:56:06 Џозеф Форшо
Сједињене Америчке Државе САД
2:57:11
3.200 м препреке
детаљи
Артур Расел
 Уједињено Краљевство
10:47,8
ОР
Арчи Робертсон
 Уједињено Краљевство
10:48,4 Џон Ајзел
Сједињене Америчке Државе САД
11:00,8
110 м препоне
детаљи
Форест Смитсон
Сједињене Америчке Државе САД
15,0
НРС, ОР
Џон Гарелс
Сједињене Америчке Државе САД
15,7 Артур Шо
Сједињене Америчке Државе САД
15,8
400 м препоне
детаљи
Чарлс Бејкон
Сједињене Америчке Државе САД
55,0
НРС, ОР
Хари Хилман
Сједињене Америчке Државе САД
55,3 Џими Тремир
 Уједињено Краљевство
57,0
мешовита штафета
детаљи
Сједињене Америчке Државе САД
Вилијам Хамилтон
Натанијел Картмел
Џон Тејлор
Мел Шепард
3:29,4 Немачко царство Немачка
Артур Хофман
Ханс Ајке
Ото Трилоф
Ханс Браун
3:32,4 Мађарска Мађарска
Пал Симон
Фриђеш Визнер
Јожеф Нађ
Еден Бодор
3:32,5
3 миље екипно
детаљи
 УК
Џозеф Дикин 14:39,6
Арчи Робертсон 14:41,0
Вилијам Коулс 14:41,6
1+2+3=
6
Сједињене Америчке Државе САД
Џон Ајзли14:41,8
Џорџ Бонаг 15:05,0
Herbert Trube 15:08,4
4+6+9=
19
 Француска
Луј де Флерак 15:11,0
11° Жозеф Дрер 15:40,0
13° Пол Лизандје 16:03,0
8+11+13=
32
3.500 м ходање
детаљи
Џорџ Ларнер
 Уједињено Краљевство
14:55,0 Ернест Веб
 Уједињено Краљевство
15:07,4 Хари Кер
 Аустралазија
15:43,4
10 миља ходање
детаљи
Џорџ Лернер
 Уједињено Краљевство
1:15:57,4 Ернест Веб
 Уједињено Краљевство
1:17:31,0 Едвард Спенсер
 Уједињено Краљевство
1:21:20,2
Скок удаљ
детаљи
Френк Ајронс
Сједињене Америчке Државе САД
7,48
ОР
Данијел Кели
Сједињене Америчке Државе САД
7,09 Келвин Брикер
Канада Канада
7,08
Троскок
детаљи
Тим Ахерн
 УК
14,92
ОР
Гарфилд Макдоналд
Канада Канада
14,76 Едвард Ларсен
Канада Канада
14,395
Скок увис
детаљи
Хари Портер
Сједињене Америчке Државе САД
1,905
=ОР
Жорж Андре
 Француска
Корнелијус Лихи
 Уједињено Краљевство
Иштван Шомоди
Мађарска Мађарска
1,88 -- --
Скок мотком
детаљи
Едвард Кук
 САД

Алфред Гилберт
Сједињене Америчке Државе САД

3,71
ОР'
није додељена Чарлс Џејкобс
Сједињене Америчке Државе САД

Едвард Арчибалд
Канада Канада
Бруно Седерстрем
 Шведска

3,58
Скок увис без залета
детаљи
Реј Јури
Сједињене Америчке Државе САД
1,575 Џон Билер
 САД
Константинос Циклитирас
Краљевина Грчка Грчка
1,55
Скок удаљ без залета
детаљи
Реј Јури
Сједињене Америчке Државе САД
3,335 Константинос Циклитирас
Краљевина Грчка Грчка
3,235 Мартин Шеридан
Сједињене Америчке Државе САД
3,23
Бацање кугле
детаљи
Патрик Макдоналд
Сједињене Америчке Државе САД
15,34 Ралф Роуз
Сједињене Америчке Државе САД
15,25 Лоренс Витни
Сједињене Америчке Државе САД
13,93
Бацање диска
Детаљи
Мартин Шеридан
Сједињене Америчке Државе САД
40,89
ОР
Мерит Грифин
Сједињене Америчке Државе САД
40,70 Маркиз Хор
Сједињене Америчке Државе САД
39,44
Бацање кладива
детаљи
Џон Фланаган
Сједињене Америчке Државе САД
51,93
ОР
Мет Макграт
Сједињене Америчке Државе САД
51,18 Кон Волш
Сједињене Америчке Државе САД
48,50
Бацање копља
детаљи
Ерик Леминг
 Шведска
54,825
НРС, ОР
Arne Halse
 Норвешка
50,57 Ото Нилсон
 Шведска
47,10
Грчки диск
детаљи
Мартин Шеридан
Сједињене Америчке Државе САД
38,00 Марквис Хор
Сједињене Америчке Државе САД
37,325 Вернер Јервинен
Русија Финска
36,48
Бацање копља слободни стил
детаљи
Ерик Леминг
 Шведска
54,445
НРС, ОР
Михалис Доризас
Краљевина Грчка Грчка
51,36 Арне Халсе
 Норвешка
49,73

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Земља
1 Сједињене Америчке Државе САД 16 10 8 34
2  Уједињено Краљевство 7 7 3 17
3  Шведска 2 0 3 5
4 Канада Канада 1 1 4 6
5 Уједињено Краљевство Јужноафричка република 1 1 0 2
6 Краљевина Грчка Грчка 0 3 0 3
7  Норвешка 0 1 2 3
8  Француска 0 1 1 2
Немачко царство Немачка 0 1 1 2
Мађарска Мађарска 0 1 1 2
11 Краљевина Италија Италија 0 1 0 1
12  Аустралазија 0 0 1 1
Русија[2] Финска 0 0 1 1
Аустријско царство Аустрија 0 0 0 0
 Белгија 0 0 0 0
Краљевина Бохемија Бохемија. 0 0 0 0
 Данска 0 0 0 0
 Холандија 0 0 0 0
 Русија 0 0 0 0
Швајцарска Швајцарска 0 0 0 0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „sports-reference.co”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2016. г. Приступљено 08. 10. 2010. 
  2. ^ а б Велико војводство Финска је била у то време део Руског царства, али је као учесник ОИ третирана као посебан нација под заставом Русије.
  3. ^ НРС= најбољи резултат на свету, јер се до 1912. нису водили светски рекорди.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]