Бранко Бабич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО БАБИЧ
Branko Babič.jpg
Бранко Бабич, 1959. године.
Датум рођења(1912-10-18)18. октобар 1912.
Место рођењаДолина, код Трста
 Аустроугарска
Датум смрти5. јануар 1995.(1995-01-05) (82 год.)
Место смртиЉубљана
 Словенија
Професијановинар
Члан КПЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпотпуковник у резерви
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Бранко Бабич (Долина, код Трста, 18. октобар 1912Љубљана, 5. јануар 1995), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено политички радник Социјалистичке Републике Словеније.

Биографија[уреди]

Рођен је 18. октобар 1912. године у селу Долина, код Трста. Његов отац Иван Бабич је био гостионичар. Основну школу је завршио у родном месту, а потом је учио Трговачку школу у Копру. У школи је постао члан организације ТИГР (Трст-Истра-Горица-Ријека), која је била једна од првих антифашистичких организација у Краљевини Италији. Након доласка на власт фашистичког режима Бенита Мусолинија, Бранко је због своје антифашистичке делатности био приморан да 1930. године емигрира у Краљевину Југославију.[1][2][3]

По доласку у Југославију, у Љубљани је завршио Трговачку школу. По доласку у Љубљану, као антифашиста повезао се са револуционарним омладинским покретом и 1935. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од 1937. године је био секретар Окружног комитета КП Словеније за Марибор, а 1940. године је био послат у Босанску крајину. Тамо је најпре био секретар Месног комитета КПЈ за Бања Луку, а потом секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину.[3]

Након окупације Југославије, 1941. године био је један од организатора устанка у Босанској крајини, као члан Војног комитета при Обласном комитету КПЈ за Босански крајину. Потом је био секретар Окружног комитета КПЈ за Козару. Године 1943. био је упућен у Словенију, где се налазио на разним одговорним дужностима. Био је политички комесар 30. словеначке дивизије, заменик политичког комесара Треће оперативне зоне Словеније, помоћник политичког комесара Деветог словеначког корпуса, секретар Покрајинског комитета КПС за Словеначко приморје и потпредседник Покрајинског Народноослободилачког одбора за Словеначко приморје.[1][2][3]

Након завршетка рата налазио се на разним друштвено-политичким функцијама. Најпре је био активан у раду Комунистичке партије Слободне Територије Трста, која је деловала на Слободној територији Трста. Од 1952. године је био члан Организационог секретеријата Централног комитета КП Словеније, потом председник Комисије за међународне везе Републичког већа СР Словеније, од 1964. године. Био је члан Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Словеније, од 1953. до 1967. године и председник Савеза културно-просветних организација Словеније, од 1966. до 1969. године.[3]

Био је биран за посланика Скупштине СР Словеније, од 1953. до 1967. године и за члана Централног комитета Савеза комуниста Словеније, од 1953. до 1965. године.[3]

Бавио се публицистичким радом. Написао је књиге — Људи и битке на Козари (словен. Ljudje in boji na Kozari), 1980. и Приморска није клонула (словен. Primorska ni klonila), 1982. године.

Умро је 5. јануара 1995. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом и Орден братства и јединства са златним венцем.[1][3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]