30. словеначка дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тридесета словеначка дивизија
Artiljerija 30. divizije kod Predmeje, jul 1944.JPG
Артиљерија 30. дивизије код Предмеје, јул 1944.
Постојање6. октобар 1943мај 1945.
Место оснивања:
западна Словенија
Формација17. словеначка бригада
18. словеначка бригада
19. словеначка бригада
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
Командант.

Тридесета словеначка (горичка) дивизија НОВЈ формирана је 6. октобра 1943. године наређењем Оперативног штаба за западну Словенију. Наређењем Главног штаба Словеније од 17. октобра 1943. преименована је у 27. горичку дивизију, 22. децембра 1943. (кад је ушла у састав Деветог корпуса) у 32. горичку, а од краја јануара 1944. коначно у Тридесету. При формирању у њен састав ушле су „Горичка“, „Симон Грегорчич“ и Прва сочка бригада; наређењем Оперативног штаба за западну Словенију од 17. октобра 1943, у њен састав ушла је још Друга сочка бригада, а 21. октобра и новоформирана Трећа сочка бригада. Ускоро су из њеног састава изашле Горичка бригада и бригада „Симон Грегорчич“, а преостале три сочке бригаде преименоване су у Седамнаесту (децембра 1943. добила и назив „Симон Грегорчич“), Осамнаесту (од фебруара 1944. „Базовичка“) и 20. словеначку бригаду (која је 27. новембра 1943. расформирана, а њеним људством попуњена 18. бригада). Од 3. новембра 1943. у Горичку дивизију ушла је и Деветнаеста бригада „Сречко Косовел“.[1]

Борбени пут дивизије[уреди]

Дивизија је дејствовала на северном Посочју (КобаридБовец), Брдима, Бенешкој Словенији и Резији (итал. Resia). У другој половини новембра водила је борбе у Бенешкој Словенији и горњем Посочју, у првој половини децембра рушила је комуникације у Башкој грапи и долини Соче, а 18. децембра порушила је рудник Каве дел Предил (итал. Cave del Predil, словен. Rabelj). У другој половини јануара 1944. водила је борбе с немачким јединицама које су продрле на Бањшку планоту и на подручје Трновског гозда, а у фебруару продрла у Бенешку Словенију, одакле се после двадесетодневних борби с немачким снагама вратила на подручје планине Крн и Шентвишке висоравни. Средином марта, дејствовала је око Хотедршице, априла око Идрије и на Церкљанском, маја напала немачки саобраћај између Раздртог и Сеножеча, и између Ајдовшчине и Горице. Ноћу 26/27. маја јединице дивизије ликвидирале домобранска упоришта Дорнберк, Табор, Првачину и Волчју Драгу, а 5. јуна немачко-домобранско упориште Раздрто. У оквиру опште офанзиве НОВ Словеније, 30. дивизија се посебно истакла рушењу мостова код Авча и Канала, на прузи Подбрдо—Горица 14—16. јуна, и на уништењу железничке пруге, упоришта и бункера у Башкој грапи 29. јуна–3. јула. После успешног напада на домобранско упориште Хотавље (Горењска), ноћу 18/19. јула дивизија је до средине августа водила тешке борбе с јачим немачким и квислиншким деловима у рејону Церкна, Идрије, Чепована и Трнова. У другој половини августа дејствовала је по комуникацијама у Випавској долини, 1. септембра учествовала је у саставу Деветог корпуса у ликвидацији Чрног Врха, и затим дејствовала на Красу и у Випавској долини. Нарочито тешке борбе водила је око Штањела од 7. до 10. септембра. Делом снага, дивизија је 15–17. септембра по¬новно напала упоришта дуж железничке пруге у Башкој грапи, док је њена 17. бригада од 10. августа до новембра 1944. самостално дејствовала у северном Посочју и Бенешкој Словенији. До краја 1944. Немци су предузели неколико напада на слободну територију Словеначког приморја ради заштите својих комуникација. Дивизија је с тим снагама водила борбе током октобра око Предмеје, Отлице, Цола и Чрног Врха, новембра око Трнова, децембра на подручја Трновске висоравни и у Чепованској долини. У јануару 1945, дивизија је поновно водила одбрамбене борбе на линији ГргарТрновоОтлица, а у противнападу 18-21. јануара уништила је италијански фашистички батаљон „Фулмине“ у Трнову. Борбе против Немаца и квислинга на подручју Трновског гозда продужене су у фебруару и марту. У последњој немачкој офанзиви у Словеначком приморју, од 19. марта до 3. априла, дивизија је претрпела тешке губитке. За то време водила је нарочито тешке борбе у рејону Церкна, на Козјој стени, код Војског и Мрзле Рупе, Горње Требуше, Шентвишке Горе и других места. У завршним операцијама за ослобођење Југославије, 30. дивизија је у саставу Деветог корпуса са линије Гргар—Трново—Отлица—Цол прешла у напад на непријатеља, заузела 25. априла Предмеју и Оуицу, пребацила се 28. априла на Крас, сутрадан заузела Репентабор и Дутовље, продрла ноћу 29/30. априла у Опћину (итал. Villa Opcina, слов. Опчине) и заједно с јединицама Четврте армије ЈА учествовала у ослобођењу Трста, Монфалконеа (итал. Monfalcone, Тржич), Удина (Видем) и Горице.[1][2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година, 116. стр.
  2. ^ Vojska.net: 30th Slovenian Division (на језику: енглески)