Пређи на садржај

Буковица Доња (Бијељина)

Координате: 44° 48′ 35″ С; 18° 57′ 47″ И / 44.8097° С; 18.9631° И / 44.8097; 18.9631
С Википедије, слободне енциклопедије
Буковица Доња
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБијељина
Становништво
 — 2013.Пад 568
Географске карактеристике
Координате44° 48′ 35″ С; 18° 57′ 47″ И / 44.8097° С; 18.9631° И / 44.8097; 18.9631
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Буковица Доња на карти Босне и Херцеговине
Буковица Доња
Буковица Доња
Буковица Доња на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број055

Буковица Доња, познатија као Доња Буковица, насељено је мјесто и мјесна заједница у граду Бијељина, Република Српска, БиХ.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се 27 километара сјеверозападно од Бијељине. Иако је ближе Брчком, припада бијељинској општини. Село има два велика засеока, Главичорак и Букваре.

Историја

[уреди | уреди извор]

Назив Доња Буковица је по причама локалног становништва добила име по дрвету букви која је највише била присутна око рјечице Лукавца која протиче кроз Буковицу. Сјечом, скоро да је ишчезла ова врста дрвета на овом простору. Спомињу се и списи који наводе да су се на простору Буковице први населили Вук, Зарија и Митар (поријеклом из Црне Горе), прије око 300 година. Најбурнији дани у овом мјесту били су за вријеме Другог свјетског рата гдје су се као највећи борци за народно-ослободилачку борбу показали Вељко Лукић „Курјак“ и Војо Ивановић „Црногорац“, који су одликовани Орденом народног хероја.

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]

Доња Буковица има једну основну школу за ђаке до четвртог разреда. Старији ђаци путују локалним аутобусима у оближње село Вршани гдје постоји основна школа до осмог разреда. Ђаци који иду у средњу школу путују најчешће у Бијељину, гдје имају шири избор средњих школа.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Становници села се претежно баве пољопривредом. У центру села се налазе Дом културе, ОШ „Стефан Немања“, игралиште ФК „Слога Доња Буковица“, као и мини самопослуге „Ристић“ и „Гајић“. У центру се још налази пољопривредна апотека „Агро Микс“.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 755 836 998 997
Југословени 37 25
Хрвати 1 1
Црногорци 1
Муслимани 1
остали и непознато 1 5 4
Укупно 794 869 1.002 997
Демографија[1]
Година Становника
1948. 945
1953. 993
1961. 997
1971. 1.002
1981. 869
1991. 794
2013. 568

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

https://web.archive.org/web/20140124074931/http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]