Општина Дрвар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дрвар
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Сједиште Дрвар
Становништво
Становништво Пад 7.036 (2013)
Географске карактеристике
Површина 589,6 km2

BiH municipality location Drvar.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Душица Рунић (СНСД)
Позивни број (+387) 34
Веб-сајт www.opstinadrvar.net

Општина Дрвар је општина у Кантону 10, Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на крајњем западном дјелу БиХ. Сједиште општине се налази у граду Дрвару. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Дрвар је укупно пописано 7.036 лица.

Општина је смјештена у планинском подручју на надморској висини од око 700 до 1.200 метара. На подручју општине бројне су мање ријеке од којих је најзначајнија Унац, дуга око 10 километара, и поток Басташица, дуг око 1 километар. У мјесту Прекаја налази се Прекајско језеро површине 2 км2. Велика пространства су прекривена шумом и пашњацима, док су пољопривредне површине мање заступљене.

Општина Дрвар се до закључења Дејтонског мировног споразума простирала на 951 км2 површине, да би разграничењем између ентитета и кантона била подјељена на три дијела. Од главне територије одвојен је сјеверозападни дио са 13 села (295 км2) која гравитирају Мартин Броду и која су припала Унско-Санском кантону, а југоисточни дио планинског подручја Клековаче са насељима Потоци, Увала и Срнетица као општина Српски Дрвар-Потоци (75,3 км2) постао је дио Републике Српске.

Садашња површина Општине Дрвар износи 589,6 км2. У њој се налази град Дрвар и 23 сеоска насељена мјеста организована у укупно 15 мјесних заједница, и то: Дрвар-грађевинска, Дрвар-село, Трнинић Бријег, Шиповљани, Врточе, Подбрина, Каменица, Бастаси, Подови, Заглавица, Груборски Наслон, Мокроноге, Видово Село, Прекаја и Пољице.

Историја[уреди]

Током рата у Босни град су држале снаге Војске Републике Српске. У јесен 1995. Хрватска војска је освојила ово подручје у операцији „Маестрал“, што је довело до масовне евакуације локалних Срба. Након рата, дошло је до дјелимичног повратка становништва тако да Срби данас поново чине већину становништва општине.

Повратак Срба у Дрвар, Гламоч и Грахово (1995 — 1998)[уреди]

Општине Дрвар, Босанско Грахово и Гламоч смјештене су на сјеверозападу Федерације, у Кантону 10, који има хрватско већинско становништво. Прије рата је у општини Дрвар живјело око 17.000 људи, у Босанском Грахову 8.300 и Гламочу 12.600, а већина становништва су махом били Срби: 97 посто у Дрвару, 95 посто у Босанском Грахову и 79 посто у Гламочу (преостали дио) 18 посто Бошњака и 2 посто Хрвата). Дрвар је имао око 9.000 становника до 1995., док је Гламоч је био један од највећих ретко насељеним општинама у Босни. У све три општине, економска активност пре рата била је усмерена на дрвну индустрију. У септембру 1995. заједничка офанзива Хрватске војске (Хрватска војска, ХВ), ХВО-а и Армије Републике Босне и Херцеговине (Армија Босне и Херцеговине, АБиХ) успјела је пробити линије Војске Републике Српске(ВРС). Након што је ХВО окупирао ове општине, локално српско становништво је избјегло и постало дио велике групе расељених особа у Републици Српској и Савезној Републици Југославији (СРЈ). Крајем 1995., када је потписан Дејтонски мировни споразум, ове општине су биле готово потпуно напуштене. Једини Срби који су остали били су 83 старије особе у изолованим, удаљеним селима. Дрвар је био готово нетакнут борбама, мада је од краја рата уништено више кућа, пожарима и пљачком. Међутим, у Босанском Грахову је већина стамбених објеката уништена током рата и постала је ненасељена. Град Гламоч је такође претрпео знатна разарања током рата.

Некадашњи становници Дрвара до почетка процеса повратка су били смјештени махом у Бања Луци, Шамцу, Приједору, Прњавору, Бијељини и РС. Значајан број расељених лица из Дрвара након прогона је живело у колективним центрима у Републици Српској, посебно у Бања Луци, Бијељини (Амајлије) и Модричи (Доњи Кладари). Отприлике 4.300 од 8.300 бивших становника Босанског Грахова су били у Републици Српској (многи у Босанској Посавини), а остали у СРЈ. Стратешки планови Радне групе за обнову и повратак (РРТФ) идентификују област Дрвар као приоритетно подручје за повратак у 1998. Један важан разлог за то је значајан број празних кућа, за које су биле потребне само мање поправке да би се учиниле подобним за становање. Према проценама које је локални СФОР дао у јесен 1997. године, у око 600 празних кућа у граду Дрвару и отприлике 2000 у околним селима могло би да се усели избјегло становништво уз минималне поправке. Додатно становање које је тада заузело око 2.500 војника и чланова породица ХВО могло би се ставити на располагање дислоцирањем 1. бригаде Хрватске вијеће одбране (ХВО), војске босанских Хрвата, из станова у центру града Дрвара.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Насељена мјеста на попису 1991:

Насељена мјеста након завршетка рата[уреди]

Становништво[уреди]

Попис 2013. године[уреди]

На попису становништва 2013. године, општина Дрвар је имала 7.036 становника, следећег националног састава:

Попис 2013.[2]
Срби
  
6.420 91,24 %
Хрвати
  
552 7,84 %
Бошњаци
  
11 0,15 %
Остали
  
24 0,34 %
неизјашњени
  
29 0,41 %
укупно: 7.036

Претходни пописи[уреди]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Дрвар је имала 17.126 становника, распоређених у 38 насељених мјеста.

Националност 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 16.608 (96,97%) 15.896 (88,39%) 19.496 (97,16%) 18.362
Југословени 384 (2,24%) 1.949 74 (0,36%) 169
Муслимани 33 (0,19%) 26 (0,14%) 213 (1,06%) 34
Хрвати 33 (0,19%) 62 (0,34%) 141 (0,70%) 185
Црногорци 2 16 9
Македонци 5
Словенци 4 7 7
Мађари 1 4 4
Албанци 12 16
остали и непознато 68 (0,39%) 31 97 36
Укупно 7.036 17.126 17.983 20.064 18.811

У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:

  • Општина Дрвар (без дијела који је припао Реп. Српској и без дијела који је ушао у састав општине Бихаћ)

укупно: 15.343

Националност 1991.
Срби 14.846 (96,76)
Хрвати 31 (0,20)
Муслимани 29 (0,18)
Југословени 370 (2,41)
остали и непознато 67 (0,45)

укупно: 61

Националност 1991.
Срби 60 (98,36)
Муслимани 1 (1,64)
Хрвати 0
Југословени 0
остали и непознато 0
  • дио који је припао општини Бихаћ

укупно: 1.722

Националност 1991.
Срби 1.702 (98,83)
Муслимани 3 (0,17)
Хрвати 2 (0,11)
Југословени 14 (0,81)
остали и непознато 1 (0,08)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]