Пређи на садржај

Општина Дрвар

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Дрвар
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон 10
Сједиште Дрвар
Становништво
Становништво Пад 7.036 (2013.)
Географске карактеристике
Површина 553,9 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Душица Рунић (СНСД)
Поштански број 80260
Позивни број (+387) 34
Веб-сајт Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Општина Дрвар је општина у Кантону 10, Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на крајњем западном дјелу БиХ. Сједиште општине се налази у граду Дрвару. Према подацима пописа становништва 2013. године, у општини Дрвар је укупно пописано 7.036 лица.

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина је смјештена у планинском подручју на надморској висини од око 700 до 1.200 метара. На подручју општине бројне су мање ријеке од којих је најзначајнија Унац, дуга око 10 километара, и поток Басташица, дуг око 1 километар. У мјесту Прекаја налази се Прекајско језеро површине 2 км². Велика пространства су прекривена шумом и пашњацима, док су пољопривредне површине мање заступљене.

Општина Дрвар се до закључења Дејтонског мировног споразума простирала на 951 км² површине, да би разграничењем између ентитета и кантона била подијељена на три дијела. Од главне територије одвојен је сјеверозападни дио са 13 села (295 км²) која гравитирају Мартин Броду и која су припала Унско-Санском кантону, а југоисточни дио планинског подручја Клековаче са насељима Потоци, Увала и Срнетица као општина Српски Дрвар-Потоци (75,3 км²) постао је дио Републике Српске.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током Другог светског рата био је поприште чувеног Десанта на Дрвар.

Током рата у Босни град и општину су држале снаге Војске Републике Српске. У рану јесен 1995. Хрватска војска је заузела ово подручје у војној операцији „Маестрал“, што је довело до масовне евакуације локалних Срба. Крајем 1995, када је потписан Дејтонски мировни споразум, општина је била готово потпуно напуштена. Једини Срби који су остали били су 83 старије особе у изолованим, удаљеним селима. Дрвар је био скоро нетакнут у борбама, делом гранатиран, мада је од краја рата уништено више кућа, пожарима и пљачком.

Некадашњи становници Дрвара до почетка процеса повратка су били смјештени махом у Бања Луци, Шамцу, Приједору, Прњавору, Бијељини и РС. Значајан број расељених лица из Дрвара након прогона је живело у колективним центрима у Републици Српској, посебно у Бања Луци, Бијељини (Амајлије) и Модричи (Доњи Кладари). Стратешки планови Радне групе за обнову и повратак (РРТФ) идентификују област Дрвар као приоритетно подручје за повратак у 1998. Један важан разлог за то је значајан број празних кућа, за које су биле потребне само мање поправке да би се учиниле подобним за становање. Према проценама које је локални СФОР дао у јесен 1997. године, у око 600 празних кућа у граду Дрвару и отприлике 2.000 у околним селима могло би да се усели избјегло становништво уз минималне поправке. Додатно становање које је тада заузело око 2.500 војника и чланова породица ХВО могло би се ставити на располагање размештањем 1. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО), војске босанских Хрвата, из станова у центру града Дрвара.[1] Након рата, дошло је до дјелимичног повратка становништва тако да Срби данас поново чине већину становништва општине.

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Површина Општине Дрвар износи 553,9 км². У њој се налази град Дрвар и 24 сеоска насељена мјеста организована у укупно 15 мјесних заједница, и то: Дрвар-грађевинска, Дрвар-село, Трнинић Бријег, Шиповљани, Врточе, Подбрина, Каменица, Бастаси, Подови, Заглавица, Груборски Наслон, Мокроноге, Видово Село, Прекаја и Пољице.

Насељена мјеста некадашње општине Дрвар (прије рата)

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2013. године, општина Дрвар је имала 7.036 становника, следећег националног састава:

Састав становништва – општина Дрвар
2013.[2]1991.[3]1981.[4]1971.[5]
Укупно7 036 (100,0%)17 126 (100,0%)17 983 (100,0%)20 064 (100,0%)
Срби6 420 (91,25%)16 608 (96,98%)15 896 (88,39%)19 496 (97,17%)
Хрвати552 (7,845%)33 (0,193%)62 (0,345%)141 (0,703%)
Неизјашњени26 (0,370%)
Бошњаци11 (0,156%)33 (0,193%)126 (0,145%)1213 (1,062%)1
Остали9 (0,128%)68 (0,397%)32 (0,178%)101 (0,503%)
Југословени5 (0,071%)384 (2,242%)1 949 (10,84%)74 (0,369%)
Муслимани3 (0,043%)
Босанци3 (0,043%)
Непознато3 (0,043%)
Словенци2 (0,028%)4 (0,022%)7 (0,035%)
Црногорци1 (0,014%)2 (0,011%)16 (0,080%)
Македонци1 (0,014%)
Албанци12 (0,067%)16 (0,080%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Return of Bosnian Serb Displaced Persons to Drvar, Bosansko Grahovo and Glamoc”. refworld.org. 
  2. ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]