Владимир Лепосавић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Лепосавић
Vladimir Leposavić, 2020 (cropped).jpg
Биографија
Датум рођења(1984-08-24)24. август 1984.(36 год.)
Мјесто рођењаБар,  СР Црна Гора
 СФР Југославија
Држављанство Црна Гора
РелигијаПравославни хришћанин
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Професијаадвокат
Политичка
партија
Независан
Министар правде, људских и мањинских права Црне Горе
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. децембра 2020.
Предсједник владеЗдравко Кривокапић
ПретходникЗоран Пажин (као министар правде
Мехмет Зенка (као министар људских и мањинских права)

Владимир Лепосавић (Бар, 24. август 1984) црногорски је адвокат. Члан је правног тима Митрополије црногорско-приморске и министар правде, мањинских и људских права у Влади Здравка Кривокапића.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство, младост и каријера[уреди | уреди извор]

Владимир Лепосавић је рођен 1984. године у Бару, у тадашњој СР Црној Гори, односно СФР Југославији. Дипломирао је 2008. на Правном факултету Универзитета у Београду. Троструки је добитник награде Универзитета у Београду за стручне радове у области правних и економских наука.[2]

Стипендиста је фондације Роберт Шуман и добитник престижне Фулбрајтове награде за постигнуте академске и професионалне резултате. Специјализовао се за област међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону, а докторирао из области међународне заштите мањина 2016. на Правном факултету Универзитета у Београду.[2]

2006. године служио је као правни помоћник у канцеларији Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице у Београду, пружајући помоћ избјеглицама и интерно расељеним лицима. Другу правну помоћ пружао је као адвокат приправник за две београдске адвокатске канцеларије од 2007. до 2009. године.

Од 2007. до 2008. радио је као адвокат приправник у адвокатској канцеларији Wolf & Theiss, а од 2008. до 2009. радио је као адвокат приправник у адвокатској канцеларији Карановић & Николић.[3]

Од 2008. ради као асистент предавач на Правном факултета Универзитета Медитеран у Подгорици.[3], а у периоду 0д 2016. — 2018. радио је као предавач у звању Доцент на Факултету за пословне студије и право Универзитета Унион — Никола Тесла у Београду.[4]

Аутор је две монографије и неколико научних студија и чланака из области међудржавног права и међународних људских права. У издању Матице српске — Друштво чланова у Црној Гори објављена је његова књига Ухваћени у вршењу својих права, која је за кратко време привукла пажњу научне, стручне и шире јавности.[2]

Члан је правног тима Митрополије црногорско-приморске и често је истицао неуставност Закона о слободи вјероисповести, који је довео до протестâ у Црној Гори (2019—2020).[5][6][7]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Пред парламентарне изборе 2012. године подржао је и говорио на митингу Српске слоге, коалиције српских странака сачињене од, сада угашених, Српске листе Добрила Дедеића, Народне странке Предрага Поповића, Отаџбинске српске странке Александра Стаматовића и Странке српских радикала. Лидер коалиције је био Јован Маркуш, функционер Народне странке и бивши градоначелник Цетиња.[8]

2014. године, Лепосавић је говорио на скупу Социјалистичке народне партије и подржао је пред локалне изборе. У свом говору је критиковао могући улазак Црне Горе у НАТО пакт.[8]

Министар је правде, људских и мањинских права од 4. децембра 2020. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Изабрана 42. Влада Црне Горе”. ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ. Приступљено 2020-12-04. 
  2. ^ а б в „Predavanje dr Vladimira Leposavića”. Dan (на језику: српски). Приступљено 2020-11-05. 
  3. ^ а б „Nastavnici”. pf.unimediteran.net (на језику: српски). Приступљено 2020-11-05. 
  4. ^ [www.fpsp.edu.rs „Fakultet za poslovne studije i pravo”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  5. ^ „Др Владимир Лепосавић за CBN: Бранећи вјеру и Цркву, бранимо правни поредак Црне Горе | Епархија будимљанско-никшићка”. www.eparhija.me (на језику: српски). Приступљено 2020-11-05. 
  6. ^ „Vekovi brane svetinje SPC”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-11-05. 
  7. ^ Argumenti, Redakcija portala (2020-01-16). „Leposavić: Zakon protivan Ustavu Crne Gore, SPC neće odstupiti ni korak nazad”. Argumenti (на језику: српски). Приступљено 2020-11-05. 
  8. ^ а б „Leposavić lutao od Dedeića i Milića pa do Krivokapića”. Pobjeda. Приступљено 2020-12-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]