Пређи на садржај

Војин Поповић (генерал)

С Википедије, слободне енциклопедије
војин поповић
Сава Ковачевић и Војин Поповић, 1942.
Лични подаци
Датум рођења(1913-10-30)30. октобар 1913.
Место рођењаСтијена, код Подгорице, Краљевина Црна Гора
Датум смрти2. октобар 1962.(1962-10-02) (48 год.)
Место смртиБрђани, код Горњег Милановца, НР Србија, ФНР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411962.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден ратне заставе Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден народне армије са ловоровим венцем Орден за војне заслуге са великом звездом Орден партизанске звезде са сребрним венцем
Орден за храброст Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Војин Поповић (Стијена, код Подгорице, 30. октобар 1913Брђани, код Горњег Милановца, 2. октобар 1962) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА. У току рата користио је партизанско име Петар Божовић.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као студент права на Универзитету у Београду прикључио се револуционарном студентском покрету и 1937. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Због револуционарне активности више пута је хапшен и прогањан од полиције.[1]

Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године, а у току рата се налазио на дужностима политичког комесара Херцеговачког партизанског одреда, политичког комесара Трећег ударног херцеговачког батаљона, заменика команданта Десете херцеговачке бригаде, команданта Треће далматинске бригаде, политичког комесара 26. далматинске дивизије, политичког комесара 23. српске дивизије и др.[1]

После рата наставио је војну каријеру у Југословенској армији (ЈА), где је обављао дужности политичког комесара Гарде ЈНА, помоћника команданта армије, команданта дивизије и команданта војног подручја. Завршио је Вишу војну академију ЈНА.[1]

Погинуо је 2. октобра 1962. у саобраћајној незгоди у близини Брђана, код Горњег Милановца, када се путничко возило у коме се налазио сударило са теретним возилом предузећа „Слобода” из Чачка. Зајдно са њим у возили су се налазили Божа Павловић, председник Удружења ратних војних инвалида НР Србије и возач.[2] Страдао је приликом одласка на свечаност отварња Костурнице црвеноармејаца у спомен-парку Брдо мира, у Горњем Милановцу, којој су присуствовали Јосип Броз Тито и совјетски лидер Леонид Брежњев.[3] Сахрањен је у Гробници народних хероја у Титограду.[4]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ са златном звездом и Орден братства и јединства са златним венцем.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]