Гучево (планина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Гучево.
Гучево
Gučevo 001.jpg
Планинарски дом
Географске карактеристике
Највиша тачка Црни врх
Надморска висина 779 m
Координате 44°29′21″ СГШ; 19°10′48″ ИГД / 44.489167° СГШ; 19.18° ИГД / 44.489167; 19.18 Координате: 44°29′21″ СГШ; 19°10′48″ ИГД / 44.489167° СГШ; 19.18° ИГД / 44.489167; 19.18
Географија
Гучево на мапи Србије
Гучево
Гучево
Државе  Србија

Гучево је планина која се налази северно од Борање и у простору који Дрина полулучно затвара са запада и северозапада. Највиша тачка се налази на 779m надморске висине и зове се Црни врх и спада у ред нижих Ваљевско-подрињских планина.

Пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од око 10 килиометара. Југоисточни део се зове Кулиште и састављен је палеозојских шкриљица, преко којих су наталожени тријасни кречњаци са наслагама антимона. Северозападни део се састоји од пешчара и конгломерата преко којих леже кретацејски кречњаци све до темена. То теме је валовито и због кречњачке подлоге скрашћено. Бројни потоци отичу са Гучева према реци Јадар и Дрини рашчлањујући његове стране, посебно дринске, које су стрме и разривене дубоким јамама. Са северне и северозападне стране стране оно је такође засечено уздужним раседом због чега су и оне стрме. На њему избијају термо- минерални извори бање Ковиљаче. Црни врх као највиша тачка планине, налази се на њеном северозападном завршетку, изнад Ковиљаче и недалеко од Лознице. Сам врх је без извора и потока јер је састављено од кречњака. Иако кречњачког састава оно је обрасло густом буковом шумом која затвара видик.

У непосредној близини Црног врха подигнут је споменик и костурница српским и аустроугарским ратницима изгинулим на овом простору 1914. године у Првом светском рату. Недалеко до споменика, на северној страни и на висини од 550 метара, саграђен је планинарски дом и туристичко-угоститељски објекат, који је уједно и највећи планинарски дом у Србији. Недалеко до њега на висини до 500 метара, на једној заравни подигнит је ауто-камп са рестораном и камп-кућицама. Од споменика па до планинарског дома и све до ауто-кампа уређене су шеталишне стазе.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Геоморфологија I, Јован Цвијић, Сабрана дела, књига 6, Београд, 1991.
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе[уреди]