Планине Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

  1. Родопске планине,
  2. Карпатско-балканске планине и
  3. Динарске планине.

Родопске планине[уреди]

Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник,Радан, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Карпатско-балканске планине[уреди]

Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се јављају бројна орудњења. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.

Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.

Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.

Динарске планине[уреди]

Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије. Разноврсне су у геолошком и морфолошком погледу. Подељене су на 7 планинских целина. То су:

  1. Проклетијске планине
  2. Шарске планине
  3. Старовлашко-рашке планине
  4. Копаоничке планине
  5. Косовско-метохијске планине
  6. Шумадијске планине и
  7. Рудне и флишне планине
Један од врхова Рудника, Јавор (1.107 m)
Језеро на Тари

Литература[уреди]

  • Географија за I или III разред средње школе, Др. Драган П. Родић; Београд 1998.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]