Пређи на садржај

Данијела Костадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Данијела Костадиновић
Лични подаци
Датум рођења(1973-04-29)29. април 1973. (53 год.)
Место рођењаЛесковац, СФРЈ
Научни рад
ПољеКњижевност за децу, Македонска књижевност, Јужнословенска компаратистика, Савремена српска књижевност
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Нишу

Данијела Костадиновић (Лесковац, 29. април 1973) српски је историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, паремиолог, преводилац и професор Универзитета у Нишу.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу и Гимназију завршила је у Лесковцу. Студије књижевности завршила је 1996. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, смер Српскохрватски језик и југословенске књижевности. Докторирала је 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Академска каријера

[уреди | уреди извор]

На Филозофском факултету Универзитета у Нишу почела је да ради 30. септембра 1998. године као асистент-приправник на предметима Хрватска и Македонска књижевност. У звање асистента бирана је 2004. године, потом у звање доцента 2014. године, а у звање ванредног професора бирана је 2019. године за ужу научну област Српска и компаративна књижевност (Упоредно проучавање јужнословенских књижевности и Књижевност за децу). Била је секретар катедре у два мандата (1998-2001 и 2005-2007), као и управник Департмана за српску и компаративну књижевност (2016-2019).

Учествовања на скуповима и семинарима

[уреди | уреди извор]

Учествовала је на великом броју међународних семинара (Семинар за македонски језик, књижевност и културу, Охрид, Македонија; Семинар за бугарски језик и културу, Велико Трново, Бугарска, 3–23. 8. 1998; Интернационалнa школa за руски језик и књижевност, Пушкинов институт, Москва, Русија и другима), као и на великом броју семинара за професионално усавршавање наставника. Учествовала је на више од 80 међународних и националних научних скупова, у земљи и иностранству, из области науке о књижевности.

Уређивачки рад, чланства и жирији

[уреди | уреди извор]

Била је главни је и одговорни уредник часописа Наше стварање (2021-2024), члан редакције часописа Спектар (Македонија), члан редакције међународног часописа Вестник Московского государственного областного университета. Серия: Философские науки, члан међународног научног и уређивачког одбора међународне научне конференције „Филко“ – филологија, култура, образовање (Штип, Македонија/Вороњеж, Русија). Члан је Фондације за културну и научну афирмацију и презентацију „Македонија презент“ (Македонија), члан Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, члан Czech-Slovak Comparative Association, члан International Comparative Association ACLA/ICLA и сарадник института ИНАКУ (Скопје, Северна Македонија). [2] Била је члан жирија Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, члан и председник жирија (2006) за доделу награде „Бранко Миљковић“, коју додељује Град Ниш за најбољу књигу песама, члан жирија за награду Града Ниша „Чудни зец“ за најбољу књигу за децу и младе (2016), члан жирија за награду Града Ниша „Малени цвет“ за књижевност за децу и младе (2017, 2023, 2024), члан жирија за награду „Рамонда сербика“ за свеукупно вишегодишње стваралаштво домаћег писца који је оставио посебан печат у историји савремене српске књижевности (2020, 2024).

Истраживачки рад

[уреди | уреди извор]

Учествовала је као истраживач на пројектима: Књижевни живот на југу и југоистоку Србије у XIX и XX веку и Народна књижевност, који су реализовани у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу под руководством академика Мирослава Пантића од 1998. до 2005. године; Књижевност и историја од 2006. до 2010. године под руководством проф. др Мирољуба М. Стојановића. Од 2018. године ангажована је као истраживач на пројекту Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије (Огранак САНУ Ниш), под руководством проф. др Горана Максимовића и Говорни и стандардни језик у јавној комуникацији у Нишу (бр. 0-25-20, Огранак САНУ Ниш), под руководством проф. др Марине Јањић.

Остало

[уреди | уреди извор]

Живи у Нишу. Члан је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.[3]

Књиге студија

[уреди | уреди извор]

Приређена издања

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Награда „Вељко Видаковић” за културни допринос граду Нишу (2002),
  • Међународна награде „Гоцева мисла” за афирмацију македонске књижевности у иностранству (2014),
  • Награда „Светосавски печат” за посебну књигу као изузетан ауторски и издавачки подухват на XI Светосавском сајму књига у Нишу (2015) за антологију Од чежње до ероса у издању Нишког културног центра (2014).

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Македонскиот јазик ме освоји со убавина и мелодичност, Македонска виделина, бр. 70 (2016), Београд. Разговор водио Благоје Илијески,
  • Чудесна и непојамна слика света под Старом планином, Градина, бр. 91(2019), Ниш, стр. 143−148. Разговор водила Каја Панчић Миленковић,
  • Политичкиот модел на магични реализам на Живко Чинго, Виделина, Год. XIII, Бр. 167 (2020), Панчево, стр. 20−23. Разговор водила Каја Панчић Миленковић,
  • 35 години Катедра за македонски јазик на Филозофскиот факултет – Ниш, Виделина, Год. XIV, Бр. 172 (2021), Панчево, стр. 21−24. Разговор водио Благоја Илијевски,
  • У част заљубљеника у Стару планину, Политика, 26. јул (2021), Београд, стр. 12. Разговор водила Марина Вукићевић.
  • Данило Коцић: Данијела Костадиновић, у "Лесковачки писци и њихово доба II", Лесковац, 2016. стр. 355-377;
  • Данијела Поповић: "Говорне форме лесковачког краја (Добра мисла оро игра: пословице, изреке и друге кратке говорне форме лесковачког краја, приредила Данијела Костадиновић, Ниш, 2000)", Књижевна историја, XXXIII, 113-115, Београд, 2001, стр. 177-181.
  • Марија Стојановић: Старопланински магични реализам (Данијела Костадиновић, Магични реализам Слободана Џунића), Наше стварање, год. LXVIII, 4/2020, стр. 157-162.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијела_Костадиновић&oldid=31092676”