Драгољуб Мићуновић

Драгољуб Мићуновић
Драгољуб Мићуновић
	Драгољуб Мићуновић у Народној скупштини
Лични подаци
Датум рођења	14. јул 1930. (93 год.)
Место рођења	Мердаре, Краљевина Југославија
Пребивалиште	Београд
Држављанство	Србија
Народност	Србин
Религија	Православни хришћанин
Професија	филозоф и психолог
Политичка каријера
Политичка; странка	Демократска странка; Остале:; Демократски центар (1996—2004) ; Савез комуниста Југославије
Претходник
Мандати
Претходник
Председник Скупштине Србије и Црне Горе
	3. март 2003. — 4. март 2004.
Претходник	функција успостављена
Наследник	Зоран Шами
Претходник
Председник Већа грађана Савезне Скупштине СРЈ
	3. новембар 2000 — 3. март 2003.
Претходник	Миломир Минић
Наследник	функција укинута

Драгољуб Мићуновић (Мердаре, општина Куршумлија, 14. јул 1930) је српски филозоф и политичар, на ванредним парламентарним изборима 2016. године изабран је за народног посланика. Драгољуб Мићуновић је члан посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије, тренутни је председник политичког савета Демократске странке и један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке. ^[1]

Биографија

Завршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом је уписао филозофију на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1954. Као осамнаестогодишњак провео је годину дана и осам месеци у логору на Голом отоку, јер је као млад комуниста и члан Комунистичке партије Југославије, а касније Савеза комуниста Југославије био идеолошки приклоњен Совјетском Савезу и Јосифу Стаљину.

Мићуновић је једно време, по дипломирању, радио као професор филозофије и психологије у Крушевцу. Почетком 1960-их постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.

Године 1968. био један од организатора студенстких демонстрација у Београду, због чега је био хапшен, циљ организатора студенстких демонстрација била је борба против тзв. црвене буржоазије и политичка борба за успостављање већег комунизма тј. стаљинизма. Почетком 1975. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“. Наредних неколико година провео је у Немачкој где се политички формира као демократа. У СФР Југославију се вратио 1983. године и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.^[2]

Године 1989. учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара 1990. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република Скупштине СР Југославије.

Године 1994. смењен са места председника Демократске странке. Тако је дошло (1996) до формирања нове странке под називом Демократски центар, и Мићуновић постаје лидер те странке. Исте године, у новембру, постаје посланик на листи опозиционе коалиције „Заједно“ у Већу грађана Скупштине СР Југославије.

Крајем 1999. Мићуновић је био један од иницијатора уједињења српских опозиционих странака у један блок. То ће, у јануару 2000. године, довести до стварања ДОС-а (Демократска опозиција Србије). Када је ДОС у октобру 2000. дошао на власт, Мићуновић постаје председник Већа грађана Скупштине СР Југославије. А фебруара 2003. године, након укидања Савезне Републике Југославије, изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе.

Новембра 2003. био је председнички кандидат ДОС-а на неуспелим изборима за председника Србије, где је у првом кругу добио мање гласова од кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Децембра исте године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, изабран је за посланика у српском парламенту. Почетком 2004. постаје посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе.

Поново је изабран за посланика у српском парламенту на ванредним изборима у јануару 2007. затим у мају 2008. и мају 2012. године.

Тренутно је на дужности председника Политичког савета Демократске странке.